Rugăciune către Cuvioasa Maică Stefanida din Skadar și Bitola (în limba sârbă)

СЛУЖБА И АКАТИСТ \nПРЕПОДОБНОЈ МАТЕРИ \nНАШОЈ СТЕФАНИДИ \nСКАДАРСКОЈ И БИТОЉСКОЈ – \nНОВОЈАВЉЕНОЈ. \n\n\n \n \n\n\n \nМЕСЕЦА МАЈА, У 4. ДАН. \nСЛУЖБА ПРЕПОДОБНОЈ МАТЕРИ НАШОЈ СТЕФАНИДИ \nСКАДАРСКОЈ И БИТОЉСКОЈ – НОВОЈАВЉЕНОЈ.*1 \nНА ВЕЛИКОМ ВЕЧЕРЊУ. \n[Певамо:] Блажен (је) човек ... 1. антифон. \nНа Господе, завапих ... стихире на 8, глас 8. \nПодобан: О преславнога чуда ... \nадосно рођеном Христу * од седмог лета се сва предаде, \nСтефанидо * презревши сласти хране * и пролазну сладост \nсујетних разговора, * у самоћу си се још као дете повлачила, * на \nчуђење својих побожних родите ља, * Јоване и Андрије, * и истински \nплод благодати * и мужествене храбрости си била. \nдамант тврди била јеси, * Стефанидо преподобна * о који су се \nломиле све демонске стреле * и привиђења у сну и на јави * \nкојима те зли покушавао уплашити * и одвојити од Христа * но, ти се \nјош чвршће поузда у Бога свога, кличући. * „Зло искушење на сваке \nначине * али си ме Христе мили тврдо заградио. * Срце си ми у \nљубав(у) загрејао * вељу Си ми милост насуо.“ \nарова те Христос, Стефанидо * топлим и усрдним молитвама * \nи Сам ти непрестано говораше у срцу * више но што би се у све \nкњиге могло написати. * Мудро схвативши ово, ти говораше: * \n„Усмено не умијем ни с ким говорити * а овако тајно * могу \nДуховноме непрестано писати.“ \nским и стрмим путем храбро си ишла * пригрливши самоћу и \nћутање * смирење ти би помоћник * дарежљивост – заштита * а \nсузе покајања – небеско белило душе. * Њима вапијаше: * „Само кроз \nмене Христос каже * да ми срце блажи; * у овом животу се само \nљубава проста * и добра воља траже.“ \n \n1* приређено према штампаном издању: Преподобна Стефанида Скадарска и Битољска „ХРИСТЕ МОЈ \nЖИВОТУ“, стр. 95-130, Библиотека „Преподобни Стефан Пиперски“, коло 3, 2. издање, Манастир Ћелија \nПиперска, Подгорица 2011. год. С благословом његовог високопреосвештенства митрополита \nЦрногорско-приморског господина д-ра Амфилохија (Радовића). Биографија, служба, акатист и \nилустрације монахиња Стефанида (Бабић). \nР \nА \nД \nУ \n\n~ 2 ~ Месеца маја, у 4. дан \n \nело твоје би небеска мана * Тело и Крв Пречистог Христа. * Он \nби сва крепост твоја * која те оживљаваше и мудрошћу \nдариваше, да му кличеш: * „Ти (си се) родио за радост и спасење \nдуше * а нијеси за јело и пиће и за задовољство тјелесно.“ \nтефанидо преподобна * храброшћу духовном ти сва би \nиспуњена * и вером светом која од буре спасава. * Ревношћу \nсерафимском ти љубљаше Бога, * и непомично на молитви сатима \nстајаше, * у светим Високим Дечанима, * где си побожно сваког дана, \nтело светог Стефана целивала. \nванђелским крилима * постом и молитвама, * свакодневно на \nнебо би узношена, * где радосно Господу похвале приношаше: \n* „Ти си живот без смртности ! * Ти си младост без старости! * Ти си \nКрасота и Љепота без покварености! * Ти си свијетла Мило ст и \nЉубава * која даје вјечну радост и весеље!“ \nремудра мати * ти радосно сараспињаше себе Христу * стојећи \nнепомично на мртвој стражи * као небески војник * премудро \nговорећи: * „... Заиста је пут (к) Теби тешка мука. * Али су Христе пут \nТебе муке пунане свјетлога добра, * које дају свјетлост и радос(т) * и \nвјечно небеско весеље!“ Слава ... глас 8: \nадуј се, похвало Скадарска, Косовска и Битољска, * преподобна \nмати наша новојављена Стефанидо! * Ти схвати и оправда \nсмисао живота * јер хтеде само оно што је једино потребно! * \nОдгонетну загонетку постављену даном рођења, * и радујеш се у све \nдане свога живота вјечнога * пјевајући Господу: * „Без Теба ништа не \nвидим и не чујем, без Тебе ништа не зборим нити знам * без Тебе \nнемам и ... не вјерујем * да имам у себи Твоје истине.“ \nИ сада ... богородичан васкрсан први, глас [исти: \nар небески из човекољубља на земљи [по]јави се, * и с људима \nпоживе; * јер од Дјеве Чисте тело прими, * и из Ње изађе с \nпримљеним; * један је син, двојан природом, * но не Ипостас [и]ју. * \nСтога Њега, [као] савршен[ог]а Бога и савршен [ог]а човека уистину \nпроповедајући, * исповедамо Христа Бога нашега. * Њега моли, \nМати неневестна, * да се смилује душама нашим.]*2 \n \n2* наш превод са црквено-словенског. \nЈ \nС \nЕ \nП \nР \nЦ \n\nПреп. Стефанида Скадарска и Битољака – новојављена. ~ 3 ~ \n \nВход. Прокимен дана. Читања [три преподобној]. \n1. Читање из Премудрости Соломонових [гл. 3,1-9]: \nраведних су душе у руци Господњој, и неће их се дотаћи \nмука. Сматрани бише у очима безумних да су умрли, и \nсматраше се за злобу излазак њихов, и одлазак од нас \nсакрушење, а они су у миру. Јер пред лицем ако и муке добију, нада \nје њихова испуњена бесмртношћу. И будући мало кажњени , \nвеликим ће добрима бити награђени. Јер их Бог опроба, и нађе их \nдостојнима Себе. Као злато у пећи испроба их, и као жртву \nсвеплодницу прими их. И у време посете њихове засијаће, и као \nискре из стабла потећи ће. Судиће незнабожним народима, и \nовладаће људима, и зацариће се Господ у њима до века. Који се \nнадају на Њега разумеће истину, и верни у љубави остаће Њему. Јер \nје благодат и милост на преподобнима Његовим , и посета (Његова) \nу изабранима Његовим. \n2. Читање из Премудрости Соломонових [гл. 5,15-24 и 6,1-3]: \nраведници ће до века живети, и у Господа је плата њихова, и \nстарање њихово у Вишњега. Тога ради добиће царство \nблагољепија, и венац лепоте из руке Господње; јер ће их \nдесницом покрити, и мишицом (Својом) заштитити их. Узеће за \nсвеоружје ревност Своју, и наоружаће твар за освету непријатељима. \nОбући ће се у оклоп правде, и ставиће као шлем – суд нелицемеран. \nУзеће за штит непобедиви – преподобност (= светост); пооштриће \nгњев изненадни за мач. Бориће се заједно са њиме свет на безумнике; \nполетеће праволучне стреле муњевите, као из благоокруглог лука, из \nоблака, на ци љ полетеће, од каменометног гњева, тешки ће падати \nград. Узнегодоваће на њих вода морска, реке ће их потопити нагло. \nСтаће им насупрот ветар силан, и као вихор развијаће их; и \nопустошиће сву земљу безакоње, и зло дејство ће преврнути \nпрестоле моћних. Слушајте, зато, цареви, и разумите; научите се, \nсудије крајева зем ље; почујте који владате мноштвом, и који се \nгордите због маса незнабожних народа. Јер вам је дата од Господа \nвласт, и моћ од Вишњега. \nП \nП \n\n~ 4 ~ Месеца маја, у 4. дан \n \n3. Читање из Премудрости Соломонових [гл. 4,7-15]: \nраведник кад достигне да сконча, биће у покоју. Јер старост \nчасна није у многолетности, нити се бројем година одмерава. \nНего је мудрост седина људима, и узраст старости је живот \nнепорочан. (Праведник) благоугодан поставши Богу, заво љен би; и \nживећи посред грешникā, пресељен би. Узет би, да злоба не измени \nпамет његову, или да лаж не обмане душу његову. Јер завист злобе \nпомрачује добра, а маштање похоте измењује ум незлобив. \nСкончавши за мало, испуни године дуге; јер угодна би Господу душа \nњегова; зато се пожури (да изиђе) из средине злобне. А народи \nвидеше, и не разумеше, нити ставише на мисао тако нешто: да је \nблагодат и милост на изабранима Његовим, и посета (Његова) у \nпреподобнима Његовим. \nНа литији: стихире, глас 1, самогласне: \nпископ Виктор скадарски * духовни отац твој, Стефанидо * \nсхвативши дубину твоје Боговенчане душе * и драгоценост \nчистих бисера Премудрости Божије * која у теби обитаваше * сачува \nнам предивне исповести твоје топле вере: * „Очима Га не видим * а \nсрце као да ми Га види; * ушима Га не чујем * а срце као да ми Га чује \n* – тако ми унутра светлост стоји.“ \nричешћена Вечним Животом * и Милошћу Свеопроститеља * \nти састрадаваше патњама људским * и мољаше се Богу за све: * \n„... Овако Те молим за моје безгрешни Госп оде * и за све оне којима \nти добровољиш да ми помоћ буду * – благом ријечју и добре воље * и \nза све оне што Ти волиш да Те молим, * Боже мој!“ \nписмени сама себе * силом Светог Духа; * и напајаше се \nсладошћу Божанских Речи * Богомудрих Отаца * и захвално \nговораше: * „То ми је душу просвијетлило и срце овеселило * и цио \nгрешни живот ми се окрепио и оснажио, * да лакше носим грешну \nтеготу моју.“ Слава ... глас 8: \nјево мудра, Стефанидо * ти благосиљаше Господа свим бићем \nсвојим: * „Благословен јеси Господе! * Благослови ми све моје! * \nИ свакога кога волим! * И ко ме воли ради Тебе! * Нека све \nблагословено буде! * Благослови дан и ноћи моје! * И јутра и вечери \nмоје! * Благослови срце и крв моју, * нека буде мило за љубаву Твоју! * \nП \nЕ \nП \nО \nД \n\nПреп. Стефанида Скадарска и Битољака – новојављена. ~ 5 ~ \n \nБлагослови жалост и радост моју * за љубаву Твоју! * Благословен јеси \nГосподе!“ И сада ... богородичан, [глас исти]: \nезневјестна Дјево, * [(Ти) која Бога неизрециво заче телом, * \nМати Бога Вишњега, * Твојих слугу молбе прими, \nСвенепорочна; * свима да [ру]јући очишћење сагрешења , * и наша \nмолења сада примајући, * моли да се спасу душе наше.]*3 \nНа стиховње: стихире, глас 2. \nПодобан: Доме Ефратов ... \n Боже мили, * Господе Исусе Христе! “ * клицаше Стефанида * \n„Ах, слатко ли ми је ово велико Име Твоје! * Отвара се цело \nсрце моје * да изговори дивно Име Твоје!“ \nСтих: Часна је пред Господом * смрт преподобних Његових.*4 \nлагослови све у мени и око мене * да будем готова за Тебе! * Да \nбудем сва Твоја * и Ти све моје, Господе! * Нека се испуни воља \nТвоја * то је Небесна жеља моја!“ \nСтих: Чиме ћу узвратити Господу * за све што ми је подарио?*5 \nоворила си Христу, Стефанидо блажена: * „Не стога што ја \nзаслужујем * тајни благослов Твој * него се Ти сажали и смилуј * \nи нека сиђе милост велика Твоја, Господе * на мене грашну. * Да \nпознадем свети живот * и Твој свети одговор * и Твој свети пут.“ \nСлава ... глас 6: \nнђелима радост си била * преподобна мати наша Стефанидо * \nнебеске венце си исплела * својим трудом и мукама * оросила \nих својим топлим сузама * обасјала усрдним молитвама * украсила \nкрвљу мученичком. И сада ... богородичан, [глас исти]: \nворац и избавитељ мој, [Пречиста, Христос Господ, * из Твојих \nбедара изашавши у мене се обуче, * и прве клетве Адама \nослободи. * Стога Т [еб]и, Свечиста, * као Божијој Матери и Дјеви \nуистину, * кличемо неућутно „Радуј се “ анђелско, * радуј се, \nВладичице, * заштито и заклоне, * и спасење душа наших.]*6 \n \n3* наш превод са црквено-словенског. \n4* Пс. 115,6. \n5* Пс. 115,3. \n6* наш превод са црквено-словенског. \nБ \nО \nБ \nГ \nА \nТ \n\n~ 6 ~ Месеца маја, у 4. дан \n \nТропар, глас 8: \nћери Тишине * главу твоју венац нетљени краси * Христа \nљубљеног Женика твога. * Њему се од детињства сва предајући \n* небеску мудрост си задобила * и схвативши трулеж и сујету света, * \nЊему си се, Стефанидо, свим срцем и крв љу приљубила, појући: * \n„Па нека се чини што год хоће на овоме свијету * нека се обрће – \nпреврће * мене (с) Христом нико раставити неће.“ \nНА ЈУТРЕЊУ. \nНа Бог Господ ... тропар, [преподобне глас 8: \nКћери Тишине * глави твоју ... [Два пута.] \nСлава ... и сада ... богородичан, глас исти: \nТи који се нас ради роди од Дјеве ...] \nПо 1. катизми: сједален, глас 4: \nногострадална мати Стефанидо * ти облагодати нас \nчудесним примером својим * и охрабри у свим невољама * да \nрадосно Богу кличемо: * „Ти си СВЕ У СВЕМУ ЗА СВЕ“. [Два пута.] \nСлава ... и сада ... богородичан, [глас исти]: \nбновила си, Чиста, божанским рођењем твојим * трулежно \nсуштаство земнородних * страстима умртвљено * и привела си \nсве од смрти к животу нетљеном. * Стога Те благодарни сви величамо, \n* Дјево Препрослављена, * као што сама прорече. \nПо 2. катизми: сједален, глас 2: \nлбанија те благословена изнедри, * Косово те свето надахну и \nукрепи, * а страдална Македонија увенча и прослави. [Два пута.] \nСлава ... и сада ... богородичан, [глас исти]: \nи, Која Си Источник Милосрђа, * удостој и нас милости, \nБогородице * погледај на људе који згрешише * и јави као увек \nсилу Твоју: * на Тебе наду положивши * као некада Гаврил, \nбестелесни Архистратиг, кличем Ти: * Радуј се! \nК \nМ \nО \nА \nТ \n\nПреп. Стефанида Скадарска и Битољака – новојављена. ~ 7 ~ \n \nПолијелеј. Величање: \nеличамо те * преподобна мати Стефанидо * и поштујемо \nмолчаније и уздржање твоје * које си Христу * са љубављу \nпринела. \nИзабрани псалам: Стрпљиво очекивах Господа ...*7 \nПо полијелеју: сједален, глас 8: \nи Бог, љепота и красота моја остајеш, * Ти ме за вјечно чува(ш) \nи ослободиш ...“ * с кротошћу Те слављаше Стефанида. * \n„Желим (Ти) све исповиједати, * ништа у немарност и заборавност не \nоставити, * и свакога жалити, * и пут Тебе жељети.“ [Два пута.] \nСлава ... и сада ... богородичан, [глас исти]: \nао Дјеву и Једину међу женама, * Тебе Која си Бога телом \nбесемено родила, * сва племена земна величају. * Огањ се \nБожанства уселио у Тебе, * и дојила си, као младенца, Творца и \nГоспода. * Стога, анђелски и људски род * достојно славе Пресвета \nРођење Твоје * и скупа Ти вапију : * Моли Христа Бога да опрости \nгрехе * онима који се са вером поклањају Пресветом Рођењу Твоме. \nСтепена, 1. антифон 4. гласа. \nПрокимен, глас 4: \nЧасна је пред Господом * смрт преподобних Његових.*8 \nСтих: Чиме ћу узвратити Господу * за све чиме ме је даривао?*9 \nСве што дише ... \nЈеванђеље од Матеја, зач. 43.*10 \nече Господ својим ученицима: [11,27] Све је мени предао Отац \nмој, и нико не зна Сина до Отац; нити Оца ко зна до Син, и \nако Син хоће коме открити. [28] Ходите к мени сви који сте \nуморни и натоварени и ја ћу вас одморити. [29] Узмите јарам мој на \nсебе и научите се од мене; јер сам ја кротак и смирен срцем, и наћи \nћете покој душама својим. [30] Јер јарам је мој благ, и бреме је моје \nлако. \n \n7* Пс.39,2. \n8* Пс. 115,6. \n9* Пс. 115,3. \n10* Мт. 11,27-30 (зач. 43). \nВ \nТ \nК \nР \n\n~ 8 ~ Месеца маја, у 4. дан \n \nПосле 50-ог псалма: стихира, глас 6: \n у вечности, радуј се * преподобна мати Стефанидо * са \nХристом си сада, * заћутавши, с Њиме си беседила; * постом и \nбдењем тело си умртвила * милостињом на небеса вазнела се јеси * \nсвојим исповестима живиш и сада, * нектаре свесладосни, * моли се \nза нас, * да Христос вечно живи у нама. \nКанон [преподобне], глас 4. \nПесма 1. Ирмос: \nОтворићу уста моја и напуниће се Духа, и реч упутићу Царици \nМатери; празноваћу весело и певаћу с радошћу Њена чудеса. \nедостојне наше песме прими сада, мати, у Христообасјаној \nнебеској келији својој, и измоли за нас, грешне и слабе, \nопроштај од Бога, Коме ти, света, вапијаше: „Ја, иако сам грешна, ја \nхоћу свету милост само од Тебе!“ \n заиста јесте ово чудо – да ја све гов орим која сам ништа, Тебе \nБогу – који си све што (јесте) “ – задивљено Стефанида \nкликташе, док јој Бог тихо и нечујно небеске тајне откриваше. \nаренило овог света, који „пропада као трава покошена на \nсунцу“ не зароби твоје срце, јер оно удоми Небеског Гост а. \nЊиме обасјана, ти сијаше као огањ неугасиви. Богородичан: \nречиста Дјево, Владичице; Свеопевана Мати Бога нашег, \nизбави ме од сваке невоље и исцели ране срца мога, \nмолитвама преподобне Стефаниде, да заједно са њом могу у \nвечности Тебе прослављати. \nПесма 3. Ирмос: \nПеваче славе Твоје, Богородице, живи, благословени Изворе, \nсакупљене у скупу духовном духовно оснажи, и у Својој Божанској \nслави, венаца славе удостој. \nлбанију ти освети анђелском љубављу сво јом; у малој колиби \nкрај цркве, као Алексеј свети ти самоваше, нечујно дане своје, \nсамо Богу знане, у смирењу ткаше, спремајући се за вечни сусрет, \nлицем к Лицу са Њим. \nИ \nН \nА \nШ \nП \nА \n\nПреп. Стефанида Скадарска и Битољака – новојављена. ~ 9 ~ \n \nамо да ме (Христе) никад не оставиш “ Стефанида са љубављу \nвапијаше, „јер ме немаш коме оставити нако да ме изгубиш“ и \nтоплим сузама своје црне скуте напајаше. \nебе у руке живот преда јем, Ти си га створио, Ти чини што \nволиш, и што хоћеш! “ послушно, вољно себе разапињаше \nСтефанида, пригрливши Крст као Свепобедно оружје. Богородичан: \nокрове монаха, Непобедиво утврђење смирених, Кротка \nГолубице небеска, Пресвета Владичице, милост испроси у \nСина Твога за грешну душу моју, која пустињом ожеднела лута. \nСједален, глас 3: \nванђелским мудрим дјевама ти се уподоби, * преподобна мати \nнаша Стефанидо, * непрестано уље у кандило своје доливајући, \n* и небески Огањ страдалном љубављу одржавајући. [Два пута.] \nСлава ... и сада ... богородичан, [глас исти]: \nожанска Скинија Слова била јеси, * Једина Пречиста Мати \nДјево, * чистотом својом ангеле си превазишла; * мене који сам \nпрах био, * оскрнављен више од свих, плотским сагрешењима, * \nочисти Божанским водама Твојих молитава, * дарујући Чиста, велику \nмилост. \nПесма 4. Ирмос: \nКоји седи у слави на престолу Божанства, свебожанствени Исус, \nна Облаку дође лаком у свој моћи Својо ј, и спасе оне што кличу: \nСлава Христе моћи Твојој. \nијакером старим посведневно, брат те довожаше к Свето ј \nЛаври Високих Дечана, због немоћи тво је од многих рана, \nкоје ти јуначки као во јник Христов, ревносно трпљаше, не желећи \nостати без службе Божије. \nрогнани из родне Враке због имена и вере, на Косову нађосте \nутеху и заклон, у постојбини древно ј, крвљу освештано ј. Ти, \nпоред свога, и крст свога напаћеног и прогнаног народа ношаше. \nоћи и дани теби беху исто – молитва Христу у срцу чистом; \nнеизмерни вапаји пробуђене душе, и вулкани љубави ко ји све \nдемонске замке руше. Богородичан: \nС \nТ \nП \nЕ \nБ \nФ \nП \nН \n\n~ 10 ~ Месеца маја, у 4. дан \n \n Маријо Дјево, Невесто Пречиста, измоли љубав у Свог Сина, \nХриста, да њоме испуни хладно срце моје, да нетљеним огњем \nу вечности поје. \nПесма 5. Ирмос: \nСве се задиви Божанствено ј слави Тво јој, јер Ти си, На јчистија \nДјево, у крилу имала Бога над свима, и родила вечнога Сина, свима \nшто славе Тебе, мир дарујеш. \nшавши са братом назад кући тво јој, из Жиче свете ка Косову \nравном, сусрете у возу две чудесне душе. Задивљена њиховом \nљубављу и жртвом, при хвативши њихов, од срца, позив, ти, као \nапостол, остави родбину по телу, и крену са њима у древни Битољ. \n Битољу си проводила молитвено живот у дому поред \nчудотворног извора Светог Николаја, што се „Богдај“ зове, кога \nНиколај Нови обнови да сирочад Божија у њему главу склоне, и \nпронађу љубав Христа човекољупца. \nнде године четири проведе ратне, просећи за свој народ \nмилост од Бога, горећи као пречиста миомирна воштаница, \nзапаљена Христом место трулежног огња. Богородичан: \nресвета Владичице наша Богородице: „Уведи мене грешну у \nоно што Ти свето волиш са свијема мојијема грешнијема и са \nсвјема што Ти свето волиш и потакни ме светој вољи Твојој!“ \nПесма 6. Ирмос: \nБожанствени овај и свечасни, празнујући празник Богоматере, ви \nбогомудри, ходите, хвалу јој певајмо, и од Ње рођенога Бога славимо. \nутници намерници, свраћаху до тебе, уморни од пута, знајући \nда их аврамовско гостопримство твоје чека – хлеб, вода и со, и \nутеха нека. \nолиба твоја – извор воде живе, за све који жедни беху, и \nтишина после Скадарске буре, и покој вечности након људског \nпира. \nнђелски си веру ближњима крепила, кад их страх обузе на \nСкадарском језеру, услед мрачне буре, уздајући се у Бога жива, \nисповедник Његов до последњег даха свог си била. Богородичан: \nО, \nИ \nУ \nО \nП \nП \nК \nА \n\nПреп. Стефанида Скадарска и Битољака – новојављена. ~ 11 ~ \n \nолитве мученице своје свете прими, и подигни пале, и \nукрепи болне, љубављу својом такни срца ледна, освети \nумове и очисти снове, Невјесто Неневјестна. \nКондак, глас 8. \nПодобан: Као првине ... \nогомудра мати преподобномученице Стефанида * језик \nвечности заволевши, * и трулежна уста своја затворивши, * ти \nБоголику душу своју испуни сладошћу тајног разговора са Христом, * \nједином утехом и љубављу твојом , исповедајући: * „ Оволико са \nХристом живим * колико са Њим слатко разговарам.“ \nПесма 7. Ирмос: \nНе послужише твари благочестиви место Створитељу, но претњу \nогњем презревши храбро, радоваху се, појући: препрослављени \nГосподе и Боже отаца, благословен си! \nаром целомудрија испуњена беше, сва у Христу Христом \nживећи за Христа, благодаћу Његовом неуморно Га \nблагосиљаше, непрестано желећи благослове с неба. \nнђелски кликташе: „Благословен јеси Господе! Благослови ми \nживот у сну и на јави, нека ми се открива красота света Твоја, \nХристе! Благослови тело и кости моје, који се често трују од лукаве \nлажне муке! Благослови душу и грешно тијело моје, нека буде чисто \nза љубаву Твоју!“ \nадосне благослове изнедри из себе, и принесе Христу од све \nдуше своје, горећи љубављу за Женика свога: „... Ја без свега и \nбез сваког могу, а без Христове љубави никако не могу ... Ти си, \nХристе, брига моја, и ја грешна нека будем Твоја!“ Богородичан: \nкинијо Славе Божи је, Пречиста Дјево, утехо и надање наше у \nовом палом животу, укрепи нам веру, и подари штедро \nдушевну чистоту. \nПесма 8. Ирмос: \nМладиће благочестиве у пећи изданак Богородичин спасао је: \nтада се показа лик Његов, а сад на делу Он, земљу целу подиже да \nпева Теби: Господа славите дела, и преузносите у све векове! \nМ \nБ \nД \nА \nР \nС \n\n~ 12 ~ Месеца маја, у 4. дан \n \nтефанидо преподобна, небески венац силе Божи је си била, \nчудесно живећи снагом Бога Речи, небеска слова оваплоти \nсобом, и красоту сваког запечати животом. \nад се угледам на Христову велику муку, на Његово дуго \nтрпљење, и на Његову доброту и мудрост – више ми ништа не \nтреба. Но ја не могу грешни и ништавни живот покајати и покорити \nколико Христу треба.“ \n заиста Христа волим! “ кротко исповедаше Стефанида, „(Он) \nми не да на овом свету гледати, нити с ким слободно говорити, \nни са чим не даје (ми) задовољна бити ... Немам слободе у данашњем \nживоту. Само ми је слобода у самога Господа ... (Стога) мене, Христе, \nево с Тобом љепоте и красоте доста ...“ Богородичан: \nлагословена Дјево, Предвечног Бога примивши у утробу сво ју \nсвету, Ти постаде само небо, и престо Свевишњега. \nПесма 9. Ирмос: \nСвак на земљи рођени да лику је Духом просветљаван, да \nторжествује бестелесних умова природа, шту јући светковину \nсвештену Богоматере, и да вопи је: раду ј се свеблажена Богородице \nЧиста, вечна дјево! \nмајући смирење душевно и топло пока јање, ти у себе \nсумњаше, гледа јући сво је мане: „Све се бо јим Христе да Ти \nлажно не живим!“, бијаше вапај твоје душе Богом дане. \nез Тебе ништа живо не може живо бити ... Зато Христе Ти \nзнаш да ја не могу без Тебе ... Јер ме нема ко други подржати ... \nЈер, душа мо ја, Христе, све Тебе чека, све се Тебе у радос(т) нада да \nсвакојега врага савлада.“ \nмајући танано и болно чуло душе, ти вапи јаше: „Ја Христе, не \nтребам никоме само Теби ако ме волиш, да ме за себе \nспремиш, да ме чуваш од ове безв јерности и развратности ко ја на \nовоме јадноме свијету постаје.“ Богородичан: \nупино неопаљива, Кадилнице златна, Престоле Цара, \nСвеблажена Д јево, Најчисти ја Врата Ти била јеси, кроз која \nсами Бог сиђе к нама. \nС \nК \nА \nБ \nИ \nБ \nИ \nК \n\nПреп. Стефанида Скадарска и Битољака – новојављена. ~ 13 ~ \n \nСвјетилан. \nПодобан: Жене послишајте ... \nвој спомен радосно празнујемо * преподобна мати наша \nСтефанидо * и небеску ти песму појемо * изаткану од твојих \nвенаца и бисера * благосиљајући тебе * која си Бога и све нас \nнепрестано благосиљала. Слава ... и сада ... богородичан: \nадуј се, верних похвало; * радуј се, преподобних утврђење ; * \nрадуј се, православних славо; * радуј се, свјетлости оних у тами; \n* радуј се , храме пресвети ; * радуј се , рају Божији ; * радуј се, \nразрешење клетве, * Благословена Маријо! \nНа хвалите: стихире, на 4, глас 8: \nклоп тврде вере * брањаше твоју трептаву душу * од свих налета \nвидљивих и невидљивих војски * и чуваше бисер благодати \nтвоје * Богом даровани. \nубављу Божанском сва би озарена * као небеска прелепа \nватра * њоме душа твоја дисаше * и хвале Богу приносаше: * \n„Јер моја грешна миса(о) и уста често могу престанути на Тебе \nзаборавити * ... али дух и срце моје, – не могу никад престанути ни \nзаборавити, * што се неће с Тобом разговарати! * Јер се немају чим \nдругијем добром загорети ...“ \nтефанидо преподобна * ти хваљаше Бога непрестано * умом, \nсрцем, крвљу, костима, и речима * и целим животом својим. * \nАнђелима се, удивљенима красотом Божијом, уподоби * неуморно у \nсрцу свом Богу појући. \nад ме зло заноси – Он ме враћа * кад ми тешко отежа – Господ \nми олакша“, * благодарно исповедаше Стефанида, * предавши \nсву себе у руке Господу, * и само од Њега помоћ очекујући. \nСлава ... глас 8: \nнђелска душо, новојављена * преподобна мати Стефанидо * \nнаставнице живота мога * узоре вечнопламтећи, * лучо \nсветозарна, * светиониче у бури овога света, * чудесна невесто \nХристова, * на небу се сада радујући * вечној љубави Христовој, * \nпохитај и почуј вапаје наше, * и посредуј, мати, за спасење! \nТ \nР \nО \nЉ \nС \nК \nА \n\n~ 14 ~ Месеца маја, у 4. дан \n \nИ сада ... богородичан, [глас исти]: \nладичице, * прими молитве Твојих слугу, * и избави нас * од \nсваке невоље и жалости. \nСлавословље велико. И отпуст. \nНА ЛИТУРГИЈИ. \nБлажена преподобне [од] 3. и 6. песме Канона. \nПрокимен, глас 7: \nЧасна је пред Господом * смрт преподобних Његових.*11 \nСтих: Чиме ћу узвратити Господу * за све што ми је дао?*12 \nАпостол: Ефесцима, зач. 233.*13 \nраћо, [6,10] јачајте у Господу, и у сили моћи његове. [11] Обуците \nсе у свеоружје Божије, да бисте се могли одржати против \nлукавства ђаволскога. [12] Јер не ратујемо против крви и \nтијела, него против поглаварства, и власти, и господара таме овога \nсвијета, против духова злобе у поднебесју. [13] Зато узмите свеоруж је \nБожије, да бисте се могли одупријети у зли дан, и одољевши свему, \nодржати се. [14] Стојте, дакле, опасавши бедра своја истином и \nобукавши се у оклоп правде, [15] И обувши ноге у приправност за \nјеванђеље мира; [16] А изнад свега узмите штит вјере, о који ћете моћи \nпогасити све огњене стријеле нечастивога; [17] И кацигу спасења \nузмите, и мач Духа, који је ријеч Божија. [18] И сваком молитвом и \nпрозбом молите се у Духу у свако доба, и уз то, бдите са сваком \nистрајношћу и мољењем за све свете. \nАлилуја, [глас 6]: \n[Стих:] Блажен је човек ко ји се боји Господа, * заповести његове \nзаволеће веома.*14 \nСтих: Моћно ће на земљи бити семе његово.*15 \n \n11* Пс. 115,6. \n12* Пс. 115,3. \n13* Еф. 6,10-17[18] (зач. 233). \n14* Пс. 111,1. \n15* Пс. 111,2а. \nВ \nБ \n\nПреп. Стефанида Скадарска и Битољака – новојављена. ~ 15 ~ \n \nЈеванђеље од Луке, зач. 24.*16 \n време оно [6,17] стаде Исус на мјесту равном и много ученика \nњегових; и мноштво народа из све Јудеје и Јерусалима, и из \nприморја тирског и сидонског. [18] Који дођоше да га слушају \nи да се исцјељују од својих болести, и које су мучили духови нечисти; \nи исцјељиваху се. [19] И сав народ тражаше да га се дотакне; јер из њега \nизлажаше сила и исцјељиваше их све. [20] И он подигнувши очи своје \nна ученике своје говораше: Блажени сиромашни, јер је ваше Царство \nБожије. [21] Блажени који сте гладни сада, јер ћете се наситити. \nБлажени који плачете сада, јер ћете се насмијати. [22] Блажени сте кад \nвас људи омрзну и кад вас одбаце и осрамоте, и разгласе име ваше \nкао зло због Сина Човјечијега. [23] Радујте се у онај дан и играјте, јер \nгле, велика је плата ваша на небу. Јер су тако чинили пророцима \nоцеви њихови. \nПричастан: \nПраведник ће бити вечно спомињан.*17 \n \nРад искушеника Александра (Шукуреског), 2004. год. \n \n16* Лк. 6,17-23 (зач. 24). \n17* Пс. 111,6. \nУ \n\n \nАКАТИСТ ПРЕПОДОБНОЈ МАТИ \nСТЕФАНИДИ НОВОЈАВЉЕНОЈ. \nКОНДАК 1. \nеби, преподобна мати Стефанидо, од све душе своје \nприносимо похвалне песме, радујући се твоме светом \nпрослављењу, и са анђелима кличемо твоме небеском \nувенчању: Алилуја!*18 \nИКОС 1. \nили Бог увенча те љубављу Својом, и испуни срце твоје \nнебеским Животом. Укрепљена Њиме ти све препреке \nпобеђиваше, побуђујући и нас да те величамо: Радуј се, \nјер си Бога Слово од свега више заволела! Радуј се, јер си са Њим \nнепрестано беседила! Радуј се, јер ти Он беше сва утеха живота! Радуј \nсе, јер си Његовом силом свако зло побеђивала! Радуј се, јер се Силом \nБожијом распе свету и свим његовим сластима! Радуј се, јер се ти \nсмањиваше да Христос у теби расте! Радуј се, јер те Он обдари \nмудрошћу! Радуј се, јер те оч ува за Себе у целомудрију! Радуј се, јер \nглаву твоју украси нетљеним венцима! Радуј се, јер те од детињства \nтвога изабра! Радуј се, јер Њему сва би предана! Радуј се, јер Му оста \nверна! Радуј се, Стефани до преподобна, Скадарска, Косов ска и \nБитољска! \nКОНДАК 2. \nидевши нежни пупољак твоје миомирне душе, Господ те од \nдетињег узраста изабра за Себе, и одвоји те од младалачких \nигара и сујете живота, побуђујући твоје збуњене родитеље да \nса чуђењем и недоумицом узвикују: Алилуја! \nИКОС 2. \nвемоћни Бог показа чудо Своје на теби, закриливши те \nтишином молитвеног ћутања, у седмој години твојој, \nнаочиглед свима, да би Га, гледајући тебе, сви прослављали. \nСтога теби, знамењу Божијем, кличемо: Радуј се, анђеле језика \nвечности! Радуј се, муњо Божије Светлости! Радуј се, неми сведоче \n \n18* у првом кондаку рефрен је по правилу завршни хајретизам, овде дакле: Радуј се, Стефанидо преподобна, \nСкадарска, Косовска и Битољска! \nТ \nМ \nВ \nС \n\nАкатист преп. мати Стефаниди – новојављеној. ~ 17 ~ \n \nБожије присутности! Радуј се, тишино која Бога слави! Радуј се, јер се \nвенац неугасли светли на твојој глави! Радуј се, весниче Божије \nистине! Радуј се, молитвениче за све напаћене! Радуј се, утехо и \nхрабрости у страдањима! Радуј се, тврђаво чврста свима \nразслабљенима! Радуј се, јер мужественом снагом би непобедива! \nРадуј се, јер мудрошћу вишњом све задиви! Радуј се, целомудрена \nневесто Христова! Радуј се, Стефанидо преподобна, Скадарска, \nКосовска и Битољска! \nКОНДАК 3. \nодише те твоји до Василија Светог, не знајући још шта би \nњиховој кћери; а ти радосна к Светитељу припадаше, \nпобожно целивајући свете Острошке, манастирске двери, и \nблагодарно певаше: Алилуја! \nИКОС 3. \nобуди тиме и све своје да журе Острогу свакога лета, са \nусрдном вером и топлим срцем, и ишту од Светог милости \nс Неба. А ти, кротко дете, ноћи под кивотом провођаше, и у \nсвом срцу благослове Светитеља слагаше: Радуј се, изданче албанске \nземље! Радуј се, звездо скадарског неба! Радуј се, светиониче у земној \nбури! Радуј се, војниче увек будни! Радуј се, сидро косовске лађе! \nРадуј се, Дечана Светих столпе! Радуј се, плоде Косова Поља! Радуј се, \nсветињо древног Битоља! Раду; се, ружо „Богдајске“ баште! Радуј се, \nорле кршног Пелистера! Радуј се, села Крстова Крсто носна дјево! \nРадуј се, Свете Мати Ане Враћевшничке саподвижнице! Радуј се, \nСтефанидо преподобна, Скадарска, Косовска и Битољска! \nКОНДАК 4. \nа 25 лета сама се књизи научи, и остави тада све што томе \nсмета, само молитву тиху у срцу ткајући, удубљиваше се у \nчудесне тајне овога и онога света, и захвално Богу клицаше: \nАлилуја! \nВ \nП \nС \n\n~ 18 ~ Акатист преп. мати \n \nИКОС 4. \nредних руку, но још вреднија ума и срца, целу себе Богу \nпредаваше, и своје Свето Писмо сузама умиљења и топле \nљубави натапаше. Поучени тиме ми ти хвале приносимо: \nРадуј се, неуморни читаоче Божије науке! Радуј се, љубитељу \nдуховних поука! Радуј се, благосиљање Самога Бога! Радуј се, \nблагослове с Неба! Радуј се, испуњена страхом Божијим! Радуј се, \nжедна духовног знања! Радуј се, исповеднице Божије Љубави! Радуј \nсе, чудесно обдарена реч ју! Радуј се, дарежљива ризнице \nБогоосећања! Радуј се, топлих речи дародавче! Радуј се, мудрошћу \nнатопљена! Радуј се, болним састрадањем смирена! Радуј се, \nСтефанидо преподобна, Скадарска, Косовска и Битољска! \nКОНДАК 5. \nлбанске стрмени беху опасне и тешке за уморне српске \nјунаке, што кроз пусте голети к 'о авети прохођаху немо \nходочашће. Ти им, света, служаше, храну куваше и мелем на \nрану стављаше, да заједно с тобом вапију: Алилуја! \nИКОС 5. \nришћанске врлине ти свакодневно у себи ревносно \nоживљаваше и учвршћиваше, не желећи да лењост тобом \nовлада, јер знадијаше да она није достојна човека. Зато ти и \nми ревносно кличемо: Радуј се, сиромашна духом, јер је твоје \nЦарство Небеско! Радуј се, која плачеш јер си се утешила! Радуј се, \nкротка, јер си наследила земљу! Радуј се, гладна и жедна правде , јер \nси се наситила! Радуј се, милостива, јер си помилована! Радуј се, \nчиста срцем, јер си Бога видела! Радуј се, ти која мир твориш, јер \nтвоје је Царство Небеско! Радуј се, јер те прогнаше, осрамотише, и \nрекоше ружне речи на те, лажућ и имена Христова ради! Радуј се и \nвесели се, јер је велика награда твоја на небу! Радуј се, јер су тако и \nпророке прогнали пре тебе! Радуј се, соли земље и светлости света! \nРадуј се, Стефанидо преподобна, Скадарска, Косовска и Битољска! \nВ \nА \nХ \n\nСтефаниди – новојављеној. ~ 19 ~ \n \nКОНДАК 6. \nе бојте се људи, ако је Бог са нама, као што јесте ништа нам \nнеће бити! “, непоколебљиве вере у бури скадарској ти \nуплашене људе си тешила, и њихову палу веру, као Христос \nПетрову, бодрила, да избављени од пропасти кличу: Алилуја! \nИКОС 6. \nпостолски жив беше твој осећај Христа, којим си тешила \nмалодушне људе, и којим си гостила уморне и гладне, што \nна пазар кретаху у богати Скадар. Њих учаше гостољубљем \nтвојим да није злато – метал што блиста, већ побожна душа чиста, из \nкоје зрачи светлост Христа: Радуј се, јер к 'о Аврам имаде веру! Радуј \nсе, јер к'о он би спремна на жртву! Радуј се, јер се к'о он одрече свега! \nРадуј се, јер се његовом гостољубљу уподоби! Радуј се, јер гледаше \nгосте као Христа! Радуј се, јер им сијаше као звезда чиста! Радуј се, јер \nимаше аврамовско поверење! Радуј се, јер с вером у обећану земљу \nкрете! Радуј се, јер к 'о он духовно изнедри многе! Радуј се, путовођо \nка спасењу слабих! Радуј се, огњени стубе у мраку овога света! Радуј \nсе, тихи гласе с неба! Радуј се, Стефанидо преподобна, Скадарска, \nКосовска и Битољска! \nКОНДАК 7. \nа Божић хтеде да се задовољиш телесном храном, но ти \nГоспод не да, јер се Он родио за радост и спасење душе, а не \nза јело и пиће, и задовољство телесно. Стога Му ти гласно \nклицаше: Алилуја! \nИКОС 7. \nостом и молитвом ти лећаше ка небу; та два крила \nнебопарна заштитници ти беху у свему. Пригрли их од свег \nсрца свог, знајући добре плодове тога; и вазнета њима на \nнебу, ти као тамјан пред Богом миришеш, побуђујући и нас да \nкличемо: Радуј се, уздржљива стру но Небеске Харфе! Радуј се, \nскривени труде Богу принети! Радуј се, јер се трулежном храном \nникад не задовољи! Радуј се, јер затвори чула за страсти овога света! \nРадуј се, јер очима само Бога гледаше! Радуј се, јер устима само Бога \nхваљаше! Радуј се, јер мирисом само тамјан упијаше! Радуј се, јер \nН \nА \nН \nП \n\n~ 20 ~ Акатист преп. мати \n \nукуса чуло своје само причешћем заслађиваше! Радуј се, јер руком \nсвојом непрестано само крст додириваше, јер о њег ' распета беше! \nРадуј се, јер ухо своје само Божијим славословљима напајаше! Радуј \nсе, јер срце твоје Небо отвори! Радуј се, кћери Најлепше Песме! Радуј \nсе, Стефанидо преподобна, Скадарска, Косовска и Битољска! \nКОНДАК 8. \nеломудреном одећом одену те Господ, и на главу побожно \nпокривало стави – сва у црном, к'о она што за својом \nпрадедовском, небеском отаџбином жали, ти вапијаше: \nАлилуја! \nИКОС 8. \nрулежним везама овога света ти не хте везати себе, с \nрадошћу чуваше девство своје – ума, срца, воље, душе и \nтела. Сваки други говор ти смело прекидаше, што \nбожанско девствено целомудрије не хваљаше. Стога ти певамо: Радуј \nсе, кротка голубице чиста! Радуј се, лабуде што се од белине блиста! \nРадуј се, ждрале ведрога неба! Радуј се, јер ти сем Господа нико не \nтреба! Радуј се, сва у Христа погњурен а! Радуј се, са Христом крепки \nпобедниче! Радуј се, Христолики савести мучениче! Радуј се, \nуподобљена Христовим страдањима! Радуј се, увенчана Његовим \nвенцима! Радуј се, јер за тебе дворац на Небу блиста! Радуј се, \nХристова невесто чиста! Радуј се, Стефанидо преподобна, Скадарска, \nКосовска и Битољска! \nКОНДАК 9. \nрзитељи Христа вас многе од Скадра протераше, ради \nХриста и вере православне. Косово вам мај чински \nрашири руке, и прими вас под своје свете скуте, а Високи \nДечани духовно крепљаху, и Стефан свети вас благосиљаше, да \nпевате Богу: Алилуја! \nИКОС 9. \nа благословеном Косову седам лета си живела, у Дреновцу \nстаром, покрај Клине, у колиби малој препуној икона, пред \nкојима даноноћно светлаше кандилце. Даска ти \nкратковремена постеља беше, а остале сате у бдењу си проводила, к'о \nЦ \nТ \nМ \nН \n\nСтефаниди – новојављеној. ~ 21 ~ \n \nсвећа пред Богом – вечним Огњем запаљена: Радуј се, Косова светог \nпохвало! Радуј се, неуморни дечански путниче! Радуј се, ревносни \nдечански поклониче! Радуј се, гладна и жедна Свете Причести! Радуј \nсе, јер службу Божију од срца љубљаше! Радуј се, јер к'о столп \nнепокретна до краја стајаше! Радуј се, јер пажљиво сваку реч \nупијаше! Радуј се, јер твоје срце би добра земља за Госп ода! Радуј се, \nјер с помоћу Његовом донесе плода! Радуј се, јер напа јаше себе \nтишином Дечана! Радуј се, молитво Богомдана! Радуј се, неми \nразговоре пред олтаром Сведржи теља! Радуј се, Стефани до \nпреподобна, Скадарска, Косовска и Битољска! \nКОНДАК 10. \nез Хране Небеске не могаше живети ни дана, без Крви и \nТела Пречистога Христа; Он оживе тебе Животом Сво јим и \nобасја душу да к'о сунце блиста. Видевши те такву сваког \nдана, монаси смерни клицаху: Алилуја! \nИКОС 10. \nело пролазно тебе ни је хранило, нити живот костима \nдавало. Вечни живот од Христа ти иска, и Њиме јединим \nсебе си хранила, и нас својим примером поучавала: Радуј се, \nјер си заједницу непрестану имала са Христом! Радуј се, јер твоје срце \nби спремно, чисто! Радуј се, јер крв своју Христовом освети! Радуј се, \nјер телом Христовим себе оживи! Радуј се, јер си у смирењу Тајни \nприступала! Радуј се, јер од свих непрестано опрошта ј тражаше! \nРадуј се, јер дода благодат на благодат! Радуј се, јер јачаше из силе у \nсилу! Радуј се, јер се живот Христов у теби показа! Радуј се, јер \nИстине Догмата Његових на себи показа! Радуј се, благослове \nнебеских висина! Радуј се, орле вишњих ведрина! Радуј се, Стефанидо \nпреподобна, Скадарска, Косовска и Битољска! \nКОНДАК 11. \nамоћу ниси хтела да напустиш, у ко јој безбрижно с Богом \nборављаше, те с кротошћу и смирењем, позив владике \nСветог Николаја Жичког одби, и оп штежиће жичко свега \nтри дана посети, па журећ' у самоћу, својој се косовској колиби \nупути, кличући: Алилуја! \nБ \nЈ \nС \n\n~ 22 ~ Акатист преп. мати \n \nИКОС 11. \nо Бог друкчије о теби промисли, те ти посла на пут два \nанђела у телу, две сестре – кротке, смирене, благе, што у \nмолитви провођаху своје дане, бринући се за мале битољске \nсиротане: Радуј се, јер побожни позив њихов прихвати! Радуј се, јер \nосети да су ти Богом послане! Радуј се, јер спремно крену за њима, и \nк'о апостол, свог брата у возу остави! Радуј се, јер колибу нову себи \nнаправи! Радуј се, јер „богдајска“ башта беше нови рај за тебе! Радуј \nсе, јер ти и ту молитви предаде сву себе! Радуј се, јер благодат твоја \nчуваше и сиротане! Радуј се, јер својим топлим присуством радоваше \nњихове тужне дане! Радуј се, јер и у ратној смутњи остаде чврсто уз \nБога! Радуј се, јер ране задоби због Светлости Бога свога! Радуј се, јер \nкрвљу мученичком зидове своје келије окропи! Радуј се, јер моштима \nсвојим Бито љ древни освешта! Радуј се, Стефанидо преподобна, \nСкадарска, Косовска и Битољска! \nКОНДАК 12. \nве муке твога живота, све радости и патње, вапаје и боли, ти \nблаговести и нама, чедима својим, кроз писма предивних, \nбогонадахнутих „Исповијести“ твојих. Зато из радосна срца, \nзахвално ти кличемо: Алилуја! \nИКОС 12. \nи жељаше све Богу исповедати, ништа у немарност \nоставити, и чисту савест и слободу пред Њим имати. Из \nскрушене и умилне душе покајнички Њему си се \nобраћала, и све туге и радости Њему говорила: Радуј се, јер ти Господ \nби топли сабеседник! Радуј се, јер си са Њим све тајне своје душе \nделила! Радуј се, јер си се Њему непрестано исповедала! Радуј се, јер \nте духовни отац у томе крепљаше! Радуј се, јер твоја писма он \nпобожно чув аше! Радуј се, јер и он би задивљен ризницом твоје \nдуше! Радуј се, јер твоје благо оста записано и за нас, пале! Радуј се, \nјер њиме крепиш и нас, духовно мале! Радуј се, свих побожних душа \nучитељице! Радуј се, за цео свет молитвенице! Радуј се, малодушних \nохрабрење! Радуј се, Божијих Тајни предзрење! Радуј се, Стефанидо \nпреподобна, Скадарска, Косовска и Битољска! \nН \nС \nТ \n\nСтефаниди – новојављеној. ~ 23 ~ \n \nКОНДАК 13.*19 \n свети венче Најсветијег Цара, преподобна мати \nСтефанидо, убога мољења прими наша мала, и посредуј \nсмело љубављу својом за све нас пале, убоге и тужне, \nзапаливши у срцима нашим вечни пламен, да с радошћу Господа \nвеличамо: Алилуја! [Три пута.] \n[Затим поново: Икос 1: \nМили Бог увенча те љубављу Својом ... \nИ кондак 1: \nТеби, преподобна мати Стефанидо ...] \nМОЛИТВА ПРЕПОДОБНОЈ [СТЕФАНИДИ]. \n чудесна Мати моја, преподобна Стефанидо, помози и \nмени грешној да се угледам на Христа! Буди ми \nзаштитница и путеводитељка у овоме бурноме животу, и \nблаги покров и умирујућа нада! \nУчи својим примером и животом како да свето ова кратка лета \nсвоја проживим, и чисти принос љубљеноме Женику мом у небеске \nдворце као мудра дјева принесем! Чувај ме огњеном молитвом \nсвојом од свих напада видљивих и невидљивих непријатеља, од свих \nбура и очајања, од свих смутњи овога света! Окрили ме својим светим \nокриљем, и испуни својом мужаственом храброшћу и вером, да као \nхрабри војник Христов победим све замке нечастивог! И кад скренем \nса пута Христова, и саплету ме земни окови, ти ме, мати моја, немој \nоставити! Милостиво се сажали на мене, слабу, и с љубављу ме \nизбави! Оплети венац Љубави Господње и на мојој грешној глави! \nПоведи ме својом крепком силом вечним путевима! Научи ме да \nрадосно благи јарам Христове кротости понесем, и да издржим сва \nстрадања! Буди ми анђео чувар у све земне дане, и излечи све моје \nстаре и нове ране! С љубављу ти одану песму певам, Стефанидо \nпреподобна, и радујући се теби, мом покрову, благодарно Богу \nкличем, жудећи да кротко идем твојим стазама! Амин! \n \n19* у изворнику, стоји погрешно: Икос. \nО, \nО, \n\n \nРИЈЕЧ УРЕДНИКА И ИЗДАВАЧА. \nДраги читаоци! \nКњига која је пред вама рађала се и сазријевала преко четири \nдеценије. Воља је Божија била да је тадашњи свршени студент \nтеологије, Ристо Радовић, данас наш митрополит Амфилохије, у \nбиблиотеци манастира Дечани открио овај бисер: исповједна писма \nподвижнице Стевке, у монаштву Стефаниде. Очигледно надахнут и \nиспуњен љубављу према преподобној, он је годинама прикупљао \nсвједочанства о њеном животу, био у њеном родном мјесту, на мјесту \nгдје је била њена кућа, тражио њен гроб у манастиру Светог \nХристифора. Монахињи Стефаниди је дао њено име одабравши је за \nњену небеску заштитницу. С његовим благословом монахиња \nСтефанида написала је Службу и Акатист преподобној. \nИ ми смо дуго чезнули да ову нашу радост подијелимо са вама, и \nнаша се радост испунила. Надамо се да ће и вама ова књига бити \nнадахнуће, као што је и нама. \nПреподобна Мати Стефанидо, благослови и помози! \n \n \nРад мати Јустине (Таушан),1990. год. \n\n\n \n \n\n \n ннн000вввыыыййй ССС ЕЕЕ~~~РРРБББЛЛЛZZZКККъъъ ¤¤¤ввв ѕѕѕ777iii ггг000дддааа ввв ъъъ бббэээлллгггрррaaaдддЭЭЭ... ©©© НННОООВВВИИИ СССРРРБББЉЉЉАААККК 222000111666... ГГГОООДДД... УУУ БББЕЕЕОООГГГРРРАААДДДУУУ... \n