АКАТИСТ \nСВЕТОЈ ЕВГЕНИЈИ - ЕВРОСИНИЈИ \n– СРБСКОЈ ЦАРИЦИ МИЛИЦИ \n19. / 31. јул \n \nКондак 1. \n \nТеби, изабраној слушкињи Господњој, која си смерно на Земљи \nслужила и Богу и људима, иако царску дијадему носаше, похвални \nпесмопој приносимо, а ти , пошто си стекла велику милост пред \nТројичним Богом, помоли се за спасење наше, како би могли да ти \nблагодарно кличемо: Радуј се, света Евгенијо, сведобра мати \nрода Србскога! \n \nИкос 1. \n \nТворац Сила Небеских, Свесавршени Бог, провиде у теби, света \nЕвгенијо, изабрани сасуд свој, који ће у најтежа времена за Србски \nрод после Косовске погибије мудро руководити земљама Србским и \nсачувати остатак Србског народа од многобројних непријатеља. Ти \nкао брижна мајка бринуше о сирочићима и удовицама Косовских \nмученика, храбро чуваше Веру Православну и подизаше цркве и \nманастире. Са љубављу и поштовањем гледајући у неисказани труд \nтвој, ми ти овако кличемо: \nРадуј се, јер цео живот свој Богу служаше свим бићем својим! \nРадуј се, јер претешки животни Крст свој носаше Јововским \nтрпљењем! \nРадуј се, јер од Бога би призвана за служење роду Србскоме! \nРадуј се, јер иако царица земаљска бејаше, Цару Небеском \nрадосно служаше! \nРадуј се, јер си висине Небеске достигла спустивши се са царске \nвисине у монашку простоту! \nРадуј се, јер си Косовску чашу страдања без роптања испила! \nРадуј се, јер си високо држала Крст Христов кроз цео живот свој! \nРадуј се, светитељко међу царицама! \nРадуј се, Љубостињска похвало! \nРадуј се, света Евгенијо, сведобра мати рода Србскога! \n \nКондак 2. \n \n Ти, света Евгенијо, беше пореклом од славне лозе Немањића, \nрођена од славног војводе Вратка, у народу прозваног Југ -Богдан, \n\nкоји, када си се родила , захвално са мајком твојом Богу запева: \nАлилуја! \n \nИкос 2. \n \n Пошто отац твој, света Евгенијо, беше великаш на двору цара \nДушана, ти стече у младости својој најбоље хришћанско и царско \nваспитање и тако оплемени душу своју за велико служење роду \nСрбскоме које те је чекало у животу. Прими стога ове похвале наше: \nРадуј се, јер беше племенитог рода Србскога! \nРадуј се, јер отац твој беше у народу многопоштовани Југ-Богдан! \nРадуј се, јер семе хришћанске науке још од младости би посејано \nу срце твоје! \nРадуј се, јер си од детињства научена страху Господњем! \nРадуј се, јер си Бога заволела више од свих земаљских сладости! \nРадуј се, јер и по природи својој беше благородна, честита и \nмудра! \nРадуј се, јер си најлепше Србско женско име носила! \nРадуј се, јер си као мудра дјева душу своју преиспунила уљем \nврлина! \nРадуј се, јер си славу земаљску ради Небеске презрела! \nРадуј се, света Евгенијо, сведобра мати рода Србскога! \n \nКондак 3. \n \nА када стаса за удају, тебе, света Евгенијо, цар Душан удаде \nза Србског војводу Лазара, кога си ти од раније познавала и у срцу \nносила, и ви благодарно запевасте Богу: Алилуја! \n \nИкос 3. \n \nТвој брак, света Евгенијо, беше благословен, јер и супруг твој \nЛазар беше побожан и Богољубивог д уха, па ви једно друго \nподстицасте у задобијању врлина, што сте обоје на крају крунисали \nвенцима славе на Небесима. Зато ти кличемо овако: \nРадуј се, јер беше смерна супруга великог Србског цара Лазара! \nРадуј се, јер си као браћу имала најбоље Срске витезове, девет \nЈуговића! \nРадуј се, јер душа твоја обиталиште Духа Светога постаде! \nРадуј се, јер си подвигом својим кћер Божија постала! \nРадуј се, јер си се уподобила еванђељским мудрим дјевама! \nРадуј се, јер си постом, бдењем и молитвама тело укротила! \nРадуј се, дародавко Небеских нетрулежних добара! \n\nРадуј се, јер си по земљи Србској сејала дела еванђељска! \nРадуј се, јер си царску порфиру заменила монашком ризом \nпокајања! \nРадуј се, света Евгенијо, сведобра мати рода Србскога! \n \nКондак 4. \n \n Из љубави твоје, света Евгенијо и супруга ти Лазара, роди се пет \nкћери и три сина, чему су се и анђели Небески радовали и због тога \nклицали: Алилуја! \n \nИкос 4. \n \n И ти, као брижна мајка, света Евгенијо, са љубављу и страхом \nБожијим васпиташе децу своју, поготово кћери, у свакој хришћанској \nпобожности, у чему ти помагаше монахиња Јефимија, бивша \nдеспотица Србска Јелена. Због тога оне и у најтежим искушењима \nза Србски народ, не хтедоше да се одрекну хишћанске вере , него \nостадоше верна чеда Цркве Христове. Прими зато ове похвале од \nнас: \nРадуј се, јер си испунила закон Господњи рађајући кћери и \nсинове! \nРадуј се, јер дом свој претвори у дом молитве и побожности! \nРадуј се, јер у браку показа истинску целумудреност и чистоту! \nРадуј се, јер си децу своју у страху Божијем и љубави васпитала! \nРадуј се, јер си највише примером смиреног и честитог живота \nсвога децу своју васпитала! \nРадуј се, јер син твој Стефан постаде светитељ Божији! \nРадуј се, јер си Богољубиву монахињу Јефимију за животну \nсастрадалницу имала! \nРадуј се, јер ти је она као анђео чувар у животним тешкоћама \nпомагала! \nРадуј се, јер си поставши царица Србска, још више служила \nотачаству своме! \nРадуј се, света Евгенијо, сведобра мати рода Србскога! \n \nКондак 5. \n \n А када стасаху за удају, ти , света Евгенијо, удаде четири кћери \nсвоје за суседне Србске хришћанске владаре и великаше, како би \nјош боље утврдила Србску државу после смрти цара Уроша, и како \nби се и из њихових дворова уздизала ка Небу песма: Алилуја! \n \n\nИкос 5. \n \n Ти, света Евгенијо, са Богомудрим супругом својим Лазар ем \nблагочестиво управљаше земљом Србском. У њој подизаше многе \nцркве, манастире, школе, болнице и домове за сирочад, показујући \nтиме еванђељску љубав према Богу и убогим слугама Његовим. \nНека ови арханђелски усклици буду хвала трудовима твојим: \nРадуј се, мати мироточива! \nРадуј се, лествицо смирења! \nРадуј се, пучино љубави Божије! \nРадуј се, незалазни дане Духа Светога! \nРадуј се, лучезарна звездо Небеске Србије! \nРадуј се, неисцрпни источниче благодати! \nРадуј се, неуморна молитвенице за спасење наше! \nРадуј се, недремљива игуманијо манастира Љубостиње! \nРадуј се, похвало монахиња Србских! \nРадуј се, света Евгенијо, сведобра мати рода Србскога! \n \nКондак 6. \n \n А онда се над земљу Србску надви тамни облак мухамеданства, \nкоји доведе подивљале Турке да затру све што је Србско и \nхришћанско. Због тога ти, света Евгенијо, са супругом својим, царем \nЛазаром и свим народом, завапи са сузама ка Небу: Алилуја! \n \nИкос 6. \n \n А када најбољи синови Србски на челу царем Лазаром, пођоше на \nКосово равно да стану пред силу Агарјанску, ти, света Евгенијо, \nколенопреклоно вапијаше пред Богом да сачува војску Србску и \nподари јој победу. Само Бог и свети анђели знају какве си уздисаје и \nсузе пр оливала пред иконом Господа Христа и Пресвете Мајке \nЊегове. Прими због тога ове моливе наше: \nРадуј се, земаљска царице и Небеска светитељко! \nРадуј се, јер си и ти знала да је земаљско замалена царство, а \nНебеско увек и довека! \nРадуј се, јер си у роду Србскоме тугу ропства агарјанског сладила \nвером у Господа Христа! \nРадуј се, јер у двору твоме милост нађоше многи сироти и убоги! \nРадуј се, премудра наставнице девственица! \nРадуј се, милосрдна мати убогих и сиромашних! \nРадуј се, јер си ваздух над Србијом свештеним молитвама својим \nосветила! \n\nРадуј се, јер је цео живот твој био песма Господу посвећена! \nРадуј се, јер си била светилник роду Србскоме у тами ропства \nагарјанског! \nРадуј се, света Евгенијо, сведобра мати рода Србскога! \n \nКондак 7. \n \n Премудри промисао Божији недаде војсц и Србској земаљску \nпобеду, и у тој бици, пред хиљадама других, мученички положи \nживот свој и цар Лазар. Када ти дође тај тужни глас са Косова поља, \nти, света Евгенијо, са болним уздахом запева: Алилуја! \n \nИкос 7. \n \n Оплакавши, света Евгенијо, са безбројним Србским удовицама \nкосовске мученике, ти их све благочестно сахрани по многим \nхрамовима и светињама, а супруга свога, цара Лазара сахрани у \nцркву у Приштини, али убрзо нетљене мошти његове пренесе у \nзадужбину његову, у манастир Раваницу. Нека речи ове буду утеха \nстрадању твоме: \nРадуј се, јер си са анђелима плакала над изгинулим Косовским \nјунацима! \nРадуј се, јер си рукама својим додиривала хиљаде мученика \nСрбских, када си их сахрањивала! \nРадуј се, јер си по Косову божуре брала и тела Србских мученика \nњима китила! \nРадуј се, украсу мученичког венца Косовских јунака! \nРадуј се, јер си после Косов ске битке као Рахиља ридала за \nдецом које више нема! \nРадуј се, јер туга твоја за Косовским јунацима не беше неутешна, \nвећ свештена и испуњена Духом Светим! \nРадуј се, јер си на вест о Косовској погибији као Јов \nзаблагодарила: Господ дао, Господ и узео, нека је слава Господња! \nРадуј се, јер си онога који ти је земаљски обручник био, као \nнетрулежног свеца угледала! \nРадуј се, јер си нетљено тело супруга твога цара Лазара на \nрукама у манастир Раваницу пренела! \nРадуј се, света Евгенијо, сведобра мати рода Србскога! \n \nКондак 8. \n \n Пошто син твој Стефан беше још дете, ти, света Евгенијо, као \nБогољубива и народољубива узе на се бе ревност мушку и стаде \n\nуправљати Србским земљама, али непрестано се у Бог а уздајући и \nЊему узносећи усклике: Алилуја! \n \nИкос 8. \n \n Желећи да сачуваш душу народну и веру хришћанску, ти света \nЕвгенијо, са болом мораде да удаш ћерку своју Оливеру за турског \nцара Бајазита. Али и то учини тек када доби од њега обећање да \nона неће морати да напусти веру хришћанску. Саосећајући са болом \nтвојим, ми ти кличемо овако: \nРадуј се, јер си Богомудро чувала и сачувала остатак рода \nСрбскога! \nРадуј се, јер си удовице и сирочад хлебом хранила! \nРадуј се, јер си уцвељене и тугом сломљене мајчински тешила! \nРадуј се, јер си једину сигурну наду и помоћ само у Господа тада \nимала! \nРадуј се, јер си без страха пред агарјанским царем исповедала \nверу у Свету Тројицу! \nРадуј се, јер си смерно крст страдања носила, чекајући \nпреславно васкрсење! \nРадуј се, јер Косовски бол целог рода Србског на души носаше! \nРадуј се, јер и теби Косово беше Голгота! \nРадуј се, јер си као стуб огњени сијала роду Србскоме после \nКосовске погибије! \nРадуј се, света Евгенијо, сведобра мати рода Србскога! \n \nКондак 9. \n \n Носећи на срцу своме сву тугу Косовску и ж ељна молитвене \nсамоће, ти света Евгенија, сазва свенародни сабор, на коме \nпредаде државно кормило сину своме, Стефану Високом, а онда \nобуче ризу монашку, и заједно са анђелима запева: Алилуја! \n \nИкос 9. \n \n Ни серафимски језици не умеју да опишу зидање прекрасног \nманастира Љубостиње, који ти, света Евгенијо, зажеле да принесеш \nБогу, као велелепни дар, за васцели народ Србски, јер тај манастир \nимађаше лепоту као да је на Небу зидан, а не на Земљи. У њему ти, \nса многим удовицама Косовских јунака, плеташе в енац од \nмолитвених суза, како би Бог сачувао децу вашу од свих искушења \nкоје је ропство донело. Прими стога ове молитве наше: \n\nРадуј се, јер си као кокош под крила своја сву сирочад Србску \nсакупљала! \nРадуј се, јер си као и супруг ти Лазар светиње хришћанске \nнесебично помагала! \nРадуј се, јер си као најлепши земаљски цвет Богу манастир \nЉубостињу принела! \nРадуј се, јер си у њој вечни покој свој пронашла! \nРадуј се, јер си сваки љубостињски камен сузама залила! \nРадуј се, јер сваку стопу земље Љубостињске стопама својим \nосветила! \nРадуј се, јер си Успенију Мајке Божије манастир Љубостињу \nпосветила! \nРадуј се, јер си удовице и кћери Косовских витезова у \nЉубостињску обитељ сабрала! \nРадуј се, Небеска игуманијо манастира Љубостиња! \nРадуј се, света Евгенијо, сведобра мати рода Србскога! \n \nКондак 10. \n \n Иако си у монашкој ризи била, света Евгенијо, ти непрестано \nбринуше о спасењу рода Србскога , па подиже манастир Сисојевац, \nпоможе обнову Хиландара, а обнови и манастир Дечане и многе \nдруге светиње, све анђелски појући: Алилуја! \n \nИкос 10. \n \n А када сина твога Стефана неки Србски великаши оптужише код \nсултана, ти, света Евгенијо, у монашкој ризи оде уместо њега у \nЦариград. На царском двору ти Богомудро спасе од клевета сина \nсвога, тако да султан ништа више не предузимаше по том питању. \nНека те ове речи наше узвеличају и прославе: \nРадуј се, јер си и у најтежа времена после Косовске битке \nобнављала цркве и манастире и тако чувала душу народа Србскога! \nРадуј се, јер си као и супруг твој Лазар помагала Хиландарску \nлавру изобилним прилозима! \nРадуј се, јер си задужбину своју, манастир Љубостињу као вечити \nспоменик за све Косовске мученике Богу на дар принела! \nРадуј се, јер си са љубаву и опустошени манастир Високе Дечане \nобновила! \nРадуј се, јер си Хиландарској цркви предивн у олтарску завесу \nпоклонила! \nРадуј се, јер си у монашко ј тишини неизброј иве молитве Богу \nузносила! \n\nРадуј се, јер душа твоја са Косовским мученицима у Царству \nНебеском ликује! \nРадуј се, друга мајко Косовских сирочића! \nРадуј се, Небеска игуманијо манастира Љубостиња! \nРадуј се, света Евгенијо, сведобра мати рода Србскога! \n \nКондак 11. \n \n Задобивши милост код султана, ти, света Евгенијо, затражи од \nњега, не злата , ни сребра за помоћ држави својој, него нетљене \nмошти свете Петке. Султану то би чудно, јер оне за њега не имаху \nникакву вредност, али ти ипак дозволи да их понесеш у Србију, а ти \nод радости, запева: Алилуја! \n \nИкос 11. \n \n И као бесцен дар Неба, ти света Евгенијо, донесе чудотворне \nмошти свете Петке у Србију. Оне прв о почиваху у манастиру \nЖупањевцу, па Љубостињи, да би на крају дошле у стони Београд, \nгде касније беше и сазидан а црква у њену част, коју и данас народ \nСрбски изузетно поштује. Нека ове речи буду похвала љубави твојој \nпрема светима у Господу: \nРадуј се, јер си свако добро дело са смирењем и љубављу \nчинила! \nРадуј се, јер си децу своју молитвама непрестано штитила! \nРадуј се, јер кроз векове монахиње Љубостињске на монашке \nподвиге тајанствено подстичеш! \nРадуј се, јер се на Небесима радујеш са свим светим женама из \nрода Србскога! \nРадуј се, јер си као миомирисни тамјан окадила сву земљу \nСрбску молитвама твојим Господу! \nРадуј се, јер си као свети апостол Павле свима била све, како би \nшто више душа привела Господу Христу! \nРадуј се, јер си велику љубав имала према светој Петки Србској! \nРадуј се, јер си свете мошти њене у Србију торжествено пренела! \nРадуј се, јер си у обитељи љубостињској подражавала житију \nњеном! \nРадуј се, света Евгенијо, сведобра мати рода Србскога! \n \nКондак 12. \n \n После овога, ти, света Евгенијо, и даље живљаше и подвизаваше \nсе у манастиру Љубостињи, где си као мудра игуманија руководила \n\nсестринство ка спасењу и Царству Небеском, непрестано појући са \nњима анђелску песму: Алилуја! \n \nИкос 12. \n \n А када осети да је дошао час пресељења твога у Небеску Србију, \nти, света Евгенијо, зажеле да обучеш велики анђелски образ, и тада \nдоби име Ефросинија. Потом се даде још већим подвизима, и мирно \nсе пресели ка Господу. Мошти твоје беху погребене у Љубостињској \nцркви, где и данас по чивају и помоћ пружају свима онима који им са \nљубављу и страхом Божијим приступају. Прими стога захвалне \nусклике наше: \nРадуј се, јер си монашку ризу достојно носила! \nРадуј се, јер си са светим супругом Лазарем родила светог сина \nСтефана! \nРадуј се, јер светим моштима твојим припадају сви који су наду у \nземаљску помоћ изгубили! \nРадуј се, јер те народ Србски са љубављу кроз векове \nпрославља! \nРадуј се, јер по смрти твојој тело твоје постаде чудодејствујуће! \nРадуј се, јер си Богу на дар принела и телесну и д уховну децу \nсвоју! \nРадуј се, јер си била најславнија Србска удовица! \nРадуј се, јер си се удостојила да будеш и царица и монахиња! \nРадуј се, јер покровом својим Небеским непрестано бдијеш на \nљубостињском обитељи! \nРадуј се, света Евгенијо, сведобра мати рода Србскога! \n \n \nКондак 13. \n \n О, света Евгенијо, сведобра мајко Србска, прими ове молитве \nнаше које ти смирено приносимо, и принеси их Господу, како би се \nсмиловао на нас и све нам грехе опростио и у Царство Небеско \nпримио, да са свим силама Небеским и душама праведних \nнепрестано појемо: Алилуја! (три пута, па икос 1. и кондак 1.) \n \nМолитва \n \n О, света и сведобра мати Евгенијо, недремљива игуманијо \nобитељи Љубостињске и Небеска молитвенице рода Србскога , \nсмирено и коленопреклоно ти припадамо и помоћ твоју иштемо. Ти \nси била лучезарна звезда која је светлила роду Србскоме у \nнајтежим данима ропства турскога, а и ми се данас налазимо у још \nвећем ропству, и физичком, али још више греховном, па светлости \n\nНебеске од тебе просимо, како би таму у којој смо бар мало \nодагнали. \n Поробише нас исти непријатељи као и великаше Србске у време \nтвоје, и властољубивост и сластољубивост и среброљубивост, и \nникако да се избавимо из канџи њихових. На Небо и правду Небеску \nсмо одавно заборавили, јер је нама омили ло земаљско царство и \nсве што оно даје. А све што даје је пуно адског отрова, а ми, слаби и \nнемоћни, не можемо да се одупремо сили његовој, већ све више \nтонемо и умиремо у смраду његовом. Па те молимо, звездо Небеске \nСрбије, пошаљи благодатне светлости на душе наше, озари их до \nнајдубљих кутака, како би се пренули и ужаснули од страха видевши \nшта све и ко све у њима станује. Јер, нажалост, силне страсти и \nбезбројни демони су становници душа наших, а и срце наше је \nпоробљено и заробљено оковима њиховим. Зато ти, сведобра мати \nнаша Евгенијо, због велике љубави који имаш према деци својој, \nбљесни силом благодати Божије на душе и срца наша и раскини те \nокове и ослободи нас од ропства и поведи пу тем покајања ка Богу и \nправди Његовој. Подари нам спасоносни страх Божији како би се од \nЗемље ка Небу окренули, и све преостале дане живота свога \nпосветили Господу, творећи свету вољу Његову. \n А Косово, тужно и распето Косово, грдно судилиште наше, опет је \nБог у руке агарјанима предао због грехова наших, и опет се светиње \nхришћанске скрнаве, па те молимо подари нам свенародно \nпокајање, како нас не би Бог као Содом и Гомор огњем спалио, јер \nсмо безакоњима прелили чашу гнева Његовог. Помоли се, света \nмајко Евгенијо, са светим супругом својим Лазарем, и свим Светим \nСрбима, да Божанска струја поново потече кроз душе и тела рода \nтвога, како би опет постали чеда Божија, и како би све код нас било \nсвето и честито и миломе Богу приступачно. Па да једнога дана сви \nми, земни још, са вама , Небеским житељима, у Царству Небеском \nпрослављамо најсветије име у Васељени, Оца и Сина и Светога \nДуха, кроза све векове векова. Амин. \n \nСабор Свети Апостола, 2013. г. \n \nАкатист написао: Мирко И. Нанић