Rugăciune către Sfânta Nouă Muceniță Bosiljka din Pasjane (în limba sârbă)

Спомен светих Новомученица Злате Меглинске и Босиљке Пасјанске\n\nокт 26, 2021 у 08:32 | Актуелности , Друштво\n\nНа данашњи дан Света Православна Црква слави спомен светих Новомученица Злате Меглинске и Босиљке Пасјанске, две велике али и једине српске светитељке које су уписане у календар наше цркве из реда мученица пострадалих за веру хришћанску у новије време српске историје. Прослављајући Бога у светима Његовим, овом приликом, уз кратка пролошка житија, приносимо и акатисте спеване у част Новомуеница Злате и Босиљке, верујући да оне помажу свима у невољама који их са вером и љубављу призивају. Рецезент акатиста Новомученице Злате је Блаженопочивши Митрополит Амфилохије а рецезент акатиста Новомученице Босиљке Пасјанске је Епископ рашко-призренски Г. Теодосије. Акатисте је, у Славу Божију, саставила монахиња Олимпијада Кадић.\n\nСвета Новомученица Злата Меглинска рођена је у селу Слатини у Меглинској области, од сиромашних сеоских родитеља, који имаху још три кћери. Св. Злата беше кротка и побожна девојка, мудра мудрошћу Христовом и златна не само по имену него и по срцу богобојажљивом. Када Злата једном изађе на воду, ухватише је неки бесрамници Турци и одвукоше у своју кућу. Када јој један од њих нуђаше да се потурчи и да му буде жена, неустрашиво одговори Злата: „ја у Христа верујем, и Њега јединога знам као Женика свога; Њега се нећу одрећи никада, макар ме ви и на хиљаде мука метнули и на комаде исекли“. Тада јој дођоше родитељи њени са сестрама. И рекоше јој родитељи: „кћери наша, смилуј се себи и нама, родитељима својим и сестрама, одреци се Христа привидно, да будеш срећна и ти и ми, а Христос је милостив, опростиће ти грех, учињен у нужди живота“. И плакаху горко родитељи бедни и сестре и рођаци. Но витешка душа св. Злате не даде се победити ђаволским замкама. Она одговори родитељима својим: „кад ме ви саветујете да се одрекнем Христа, истинитог Бога, нисте више родитељи моји ни сестре моје; имам оца Господа Исуса Христа, и мајку Богородицу, и браћу и сестре – светитеље и светитељке“. Тада је Турци бацише у тамницу, где лежаше три месеца; и извођаху је сваки дан и шибаху док крв њена не затопи земљу. Најзад је обесише стрмоглав и подложише ватру, да би се од дима угушила. Но Господ беше са Златом и даваше јој силу у страдању. На послетку је обесише о дрво и исекоше сву на мале комаде. И тако ова мужествена девица предаде дух свој Богу и пресели се у рајска насеља, 1796. год. Комаде њених моштију разнеше хришћани по својим домовима ради благослова.\n\nАКАТИСТ НОВОМУЧЕНИЦИ ЗЛАТИ МЕГЛИНСКОЈ\n\nКондак 1\n\nО, милогласни Херувими, што сте дјеву Злату славопојем вечним ублажили, молимо недостојни, Творца умолите страдања њена да опевамо, достојну хвалу да светој принесемo и да Христа Бога смерно прославимо, појући јој:\n\nРадуј се, Злато, Христова агнице, златозарна Новомученице!\n\nИкос 1\n\nБлагословом својим Бог те даривао, божанственим златом душу ти украсио, небеском те љубављу Својом увенчао, Ангеле на Небу тобом распевао, и све људе Божије крвљу твојом обасјао да ти поју:\n\nРадуј се, Злато, голубице мила!\n\nРадуј се, благочестном вером све си позлатила!\n\nРадуј се, у срцу си тихо Цара Славе свила!\n\nРадуј се, у чедну си душу Небо уселила!\n\nРадуј се, мученичком крвљу Господа си прославила!\n\nРадуј се, Злато, Христова агнице, златозарна Новомученице!\n\nКондак 2\n\nЛепа дјева Христова, ангелскога лика, још је лепшу душу Златица имала, зато је код ђавола завист побудила, који тамну мрежу злобе је исплео и тамошњег Турчина жестоко занео, лепотом га Златином бедно опчинио, па несрећни Турчин страшно се помами, да икако својом Златицу учини! Златином Избавитељу, Христу Богу Спаситељу, запевајмо: Алилуја!\n\nИкос 2\n\nОдважи се Турчин силни, са дружином сродних безумника, да те, Злато, Христово сијање, са дрýгама кад си послом била, да у мрачној шуми те пресретне и на силу бедно те преотме! Ал` ти си тад, Злато, Христу завапила, до Престола Свевишњег вапај си послала, Свемогућем Богу Спаситељу своме, да те дјеву чедну од злобника сачува! Тада цело Небо силно се потресе и Ангели Божији молитву вазнеше па ти запеваше:\n\nРадуј се, јер хорови дјева на Небу те чуше!\n\nРадуј се, јер се за те Христу Богу помолише!\n\nРадуј се, Ангели лепотом Небо обасјаше!\n\nРадује се, јер ти венац рајски од песме исплетоше, појући ти:\n\nРадуј се, Злато, Христова агнице, златозарна Новомученице!\n\nКондак 3\n\nПокуша тад бедни Турчин да оружјем свелукавим златну Злату придобије, ал` не знаде, незнабожац, да ће залуд с дјевом Златом тешку битку да војује, јер њој беше најмилије да у срцу непрестано Христу Богу песму поје: Алилуја!\n\nИкос 3\n\nНуди Турчин доброј Злати шуме, поља и градове, наговара младу дјеву да прихвати турску веру, и запрети јоште силник грозном муком и тамницом ако Злата не пристане да његовим буде златом! Одговара њему Злата: „Ја у Христа верујем и Њему се клањам и Њега Јединога знам као Женика свога; Њега се нећу одрећи никада макар ме ви и на хиљаде мука метнули и на ситне комаде исекли!“ Зато јој певамо:\n\nРадуј се, Злато, грлице златоуста!\n\nРадуј се, јер се ниси одрекла Спаситеља Христа!\n\nРадуј се, јер се не убоја страха Турчинова!\n\nРадуј се, јер му смело рече да си невеста Христова!\n\nРадуј се, Злато, Христова агнице, златозарна Новомученице!\n\nКондак 4\n\nНајмрачнијим лукавствима Турци тада прибегнуше, окупише турске жене, њима Злату предадоше да је оне некако приволе на оно што они желе. Но, Злата, дјева мила, душу је мудро оградила Господу се тихо молећи и појући: Алилуја!\n\nИкос 4\n\nЗаиграше турске жене своје коло око Злате, заплетоше лукавштином, преплетоше турском вером, да би Злату зарад ћара учинили турском женом; ал` залуд им мука беше, златоумну дјеву Злату не склонише њином јаду. Зато Злати, од све душе, принесимо смерну хвалу:\n\nРадуј се, Премудрошћу Божијом ти си сијала!\n\nРадуј се, јер си замке адских змија прозрела!\n\nРадуј се, прелестима овог века лако си одолела!\n\nРадуј се, срцем благоверним нечастивог си победила!\n\nРадуј се, Злато, Христова агнице, златозарна Новомученице!\n\nКондак 5\n\nНаредише онда Турци оцу, мајци и сејама, претећи им грозном силом, да претопе срце Злати – да се милом потурчи или ће је убити а њих на страшне муке ставити! Но, Злата, Божја голубица, оста верна Христу Богу, појући Му чистог срца: Алилуја!\n\nИкос 5\n\nСтадоше родитељи Злату наговарати да се на себе смилује и да се Христа одрекне но, не могоше сузе родитеља од љубави Божије дјеву да одвоје. Рече њима света Злата: „Кад ме ви саветујете да се истинитог Бога Христа одрекнем, родитељи моји ни сестре моје више нисте. Имам оца – Бога Христа и мајку – Пресвету Богородицу и браћу и сестре – све Божје Свете.“ Христовој Злати, златној голубици, Светој дјеви Новомученици, певамо зато:\n\nРадуј се, на земљи живећи, за Небом си чезнула!\n\nРадуј се, јер си Христу Богу достојну част одала!\n\nРадуј се, јер ти је љубављу Истине душа пламтела!\n\nРадуј се, изнад земље, срцем, у вечност си се винула!\n\nРадуј се, Злато, Христова агнице, златозарна Новомученице!\n\nКондак 6\n\nКада Турци увидеше да Христову дјеву Злату преластити ничим не могоше, мучењима грозним прибегоше а Злата, као да је на свадби Цара Славе била, радосно је Богу песму узносила, појући Му: Алилуја!\n\nИкос 6\n\nЗатворише мучитељи Свету дјеву у тамницу, у јарости зверолики, сваки дан је љуто шибаху, па јој кожу са леђа искаишаше и пред њене очи ставише и још усијану шипку кроз уши провукоше, но анђелску Злату не поколебаше! Зато јој певамо:\n\nРадуј се, дјево – делијо, оружјем Божијег благовољења храбро си се борила!\n\nРадуј се, ране Господа свога Христа на себи носила!\n\nРадуј се, јер си у страшноме страдању тајну Крста познала!\n\nРадуј се, благословена, страдању си се радовала!\n\nРадуј се, јер си мученичком крвљу својом грехе наше омила!\n\nРадуј се, Злато, Христова агнице, златозарна Новомученице!\n\nКондак 7\n\nСред најљућих оних мука, старцу своме духовноме, Тимотеју блаженоме, молбу Злата упућује да се за њу Богу помоли, да се Господ на њу смилује и да је удостоји да страдањем својим Христа Бога прослави и да се, пречиста Божија дјевица, достојно Богу престави појући Му: Алилуја!\n\nИкос 7\n\nМолитву је Златину Христос Господ чуо, за уздарје Злати силу Своју послао, љубављу јој превечном душу надахнуо да претрпи све до краја славно да јој певамо:\n\nРадуј се, агнице кротка, са Господом Христом једно си била!\n\nРадуј се, у мучеништву заувек са Христом си се сјединила!\n\nРадуј се, светим смирењем душу си украсила!\n\nРадуј се, у Рај словесни си се уселила!\n\nРадуј се, Злато, Христова агнице, златозарна Новомученице!\n\nКондак 8\n\nБесни Турци у љутоме јаду свету Злату на дрво обесише и сву је на ситне комаде исекоше док им страшно у ушима одзвањаше њена хвала Богу: Алилуја!\n\nИкос 8\n\nЗлатиних чесних моштију остатке благоверни људи тајно покупише и у страху Божијем смерно сахранише певајући:\n\nШта се сија с превечних висина?\n\nЈе ли сунце ил` су звезде сјајне?\n\nНит` је сунце нит` су звезде сјајне,\n\nНего душа злаћане девојке,\n\nДушом својом земљу обасјала,\n\nСве хришћане вером позлатила,\n\nи да поју Богу надахнула:\n\nРадуј се, Злато, Христова агнице,\n\nЗлатозарна Новомученице!\n\nКондак 9\n\nАнгели Божји на Небу се удивише кад су вишње Силе Злату Царском славом увенчале, те усклицима радости Небо обасјаше што ће заједно са њима Господа да слави, појући му вечно: Алилуја!\n\nИкос 9\n\nНикакво људско умовање не може да досегне крсним страдањем богопознање, нити красноречивост песника може да опева Славу Христових Мученика којом на Небесима сијају и заједно се са Новомученицом Златом радују, која слуша:\n\nРадуј се, Славо Божија, Ангелом опевана!\n\nРадуј се, Светом Вољом Божијом помазана!\n\nРадуј се, љубављу Истине опасана!\n\nРадуј се, Васкрсењем светим обрадована!\n\nРадуј се, Злато, Христова агнице, златозарна Новомученице!\n\nКондак 10\n\nРади љубави Христове, презревши сујетно и безбожно живљење и прихвативши радосно мученичко страдање, удостојила си се да измолиш од Владике Христа помиловање свима онима који заступништву твоме прибегавају и Господу Богу свим срцем певају: Алилуја!\n\nИкос 10\n\nПревечни Цар Славе показа те, Света Новомученице, најсјајнијим светилником Истине када си Христа ради пострадала и мученичком крвљу својом семе нових безбројних хришћана свуда посејала и светлошћу Васкрсења Христовог обасјала све који ти поју:\n\nРадуј се, Мученице златна, духом плäмена!\n\nРадуј се, у огњу страдања разжежена!\n\nРадуј се, посланице Божија, Духом Светим писана!\n\nРадуј се, слушкињо Господња, Речи Божјој верна!\n\nРадуј се, Злато, Христова агнице, златозарна Новомученице!\n\nКондак 11\n\nИако немоћни пред славом подвига твог да те достојно узвеличамо, Света Новомученице, ипак те молимо: милостиво прими од нас ове смерне хвале којима Госпогу Богу благодаримо што нам је светињом твоје доброте душе осветио да Му радосно певамо: Алилуја!\n\nИкос 11\n\nЗлатнија од злата беше Истина којом си дисала и Именом је Божијим пред крвником прославила да би и нас од заблуда Њоме сачувала који ти певамо:\n\nРадуј се, Православља свето знамење!\n\nРадуј се, благоумних похвало!\n\nРадуј се, Вечног Живота благоухање!\n\nРадуј се, Светог Јеванђеља сило!\n\nРадуј се, Злато, Христова агнице, златозарна Новомученице!\n\nКондак 12\n\nМолимо те, Света Великомученице Злато, моли Владику света Христа да опроштај грехова наших добијемо и да се љубављу према Господу удостојимо да Му заједно са тобом, у Царству Небеском, неућутно певамо бесконачну песму: Алилуја!\n\nИкос 12\n\nСа страхопоштовањем прослављајући твоје мученичко страдање, Новомученице Злато, молимо те, прими ово наше смерно појање које ти, у Славу Божију, приносимо и Христа Бога славимо, Који се у теби чудесно прославио и вечном радошћу те обрадовао и житеље Неба тобом распевао да ти поју:\n\nРадуј се, у златну Вечност одевена!\n\nРадуј се, мученичким страдањем прослављена!\n\nРадуј се, љубављу Божанском запечаћена!\n\nРадуј се, жртво непорочна, Господом примљена!\n\nРадуј се, Злато, Христова агнице, златозарна Новомученице!\n\nКондак 13\n\nО, Света Новомученице Злато, прими сада од нас ове скромне даре и имајући смелост пред Престолом Цара Славе моли се за нас грешне да хришћански живот непостидан и миран проживимо, плодове достојне покајања Господу принесемо и да добар одговор на Страшном Христовом Суду дамо, певајући: Алилуја!\n\n(Овај се кондак чита три пута а затим: икос 1 и кондак 1 )\n\nМолитва Светој Новомученици Злати Меглинској\n\nСвета Новомученице Христова Злато, која сада на Небесима блаженствујеш и са Ангелима се Христу Богу радујеш, молимо те недостојни, прими ово мало мољење и услиши све којима је потребно твоје, пред Престолом Свевишњег, заступање, да нас Господ помилује и да свима дарује од Бога спасење и да се у Дан Страшнога Суда удостојимо са десне стране Цара Славе заједно са тобом да станемо. Амин.\n\nТропар, глас 1.\n\nСтрадањем својим\n\nжитије земаљско си преобразила\n\nу небеско божанствено злато;\n\nмученичком крвљу си пројавила\n\nсветлост богопознања;\n\nса Гора вечних\n\nдивно светлиш сада са Ангелима,\n\nНовомученице Злато,\n\nмолимо те, моли Владику света\n\nда помилује све који поштују\n\nсвети спомен твој.\n\nКондак, глас 4.\n\nКао блиставо злато,\n\nсвјетлошћу богопознања обасјана,\n\nјавила си се роду своме српскоме,\n\nдјевице пресјајна,\n\nкада си пред безбожним мучитељима\n\nВјеру Православну крвљу својом посвједочила,\n\nи од Турскога јада мученичком смрћу се спасила,\n\nи у наручје Христа, Женика твога, узљетела\n\nкао пречиста голубица Царства Небеског.\n\nС астављено благословом Блаженопочившег Митрополита Амфилохија, 2007. љета Господњег\n\nСвета Новомученица Босиљка Пасјанка за Христа Бога мученички је пострадала на Српском Косову у деветнаестом веку. Ова света Христова дјева, незлобива и простодушна, за земаљску отаџбину имаше од давнина чувено село Пасјане, крај Гњилана, на Лазаревом Косову. У побожној и сиромашној породици растући, васпитавана је у свакој врлини. Одликујући се послушањем и трудољубљем, ову младу девојку, док је у јесен помагала при сакупљању дрва оцу и брату, отеше тројица арнаута, непријатељи Христове вере, и хтедоше је помуслиманити. Како је она то одлучно одбијала, и поред многих мука, јасно исповедивши своју чврсту веру у Господа Исуса Христа, не пристаде на другог изабраника, осим Онога, Који ју је Својом најслађом љубављу неизрециво заручио. Крај реке Лапаштице многим мукама уморена и на крају коњима растргнута, душом узиђе у Небеске брачне одаје да се са Жеником Христом вечно радује. Њене свете мошти узидане су уз стуб храма у њеном родном месту Пасјану. Дана 23. 10. 2019. године у Цркви Преображења Господњег у селу Пасјане код Гњилана, уз благослов Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског Г. Теодосија, извађене су из стуба цркве мошти Свете Новомученице Босиљке. Након свечаног чина омивања, новопројављене мошти Свете Босиљке положене су у кивот у Цркви Преображења Господњег да им се верни народ смерно поклања и свету Новомученицу Босиљку у помоћ молитвено призива.\n\nАКАТИСТ СВЕТОЈ НОВОМУЧЕНИЦИ БОСИЉКИ ПАСЈАНСКОЈ\n\nКондак 1\n\nШта се сија на Косову славном?\n\nИл` је сунце, ил` су звијезде сјајне?\n\nНит` је сунце, нит` су звијезде сјајне,\n\nвећ је душа пречисте дјевице,\n\nБосиљке Пасјанске Новомученице,\n\nшто се кнеза таме не убоја,\n\nнити њега нити му робова,\n\nвећ крв своју за Господа проли,\n\nкрвљу својом сву земљу обасја\n\nзлатном Славом Васкрслога Христа\n\nа душа јој Небом замириса\n\nи узлете до сјајних висина\n\nу наручју Божијега Сина\n\nдо превјечних ангелских хорова,\n\nкоји свето Небо разиграше,\n\nи дивну јој пјесму запјеваше:\n\nРадуј се, Босиљка, пречиста дјевице,\n\nславна Косовска Новомученице!\n\nИкос 1\n\nХодите сви вјерни, Господу се помолимо да Свету Босиљку достојно прославимо, у Светој Цркви са Божијим Ангелима и у хору са светим дјевама, да јој дивну пјесму испјевамо и молитвом да је замолимо да се за нас пред Богом заступи да бисмо јој заувијек пјевали:\n\nРадуј се, Босиљка, пречиста дјевице, славна Косовска Новомученице!\n\nКондак 2\n\nУ тешка времена народног страдања, у земљи црвених божура, родила си се ти, Божија голубице, и Пасјанска дивна звијездо сјајна, што си ближње душом обасјала, па ти тихо пјесму запјеваше и пророчке ријечи изрекоше: „Радуј се, Босиљка, пречиста дјевице, славна Косовса Новомученице!“ Алилуја!\n\nИкос 2\n\nЈош док си мала дјевоjчица била, у срцу си Христа Бога свила, док си свете иконе на зиду гледала, и чистим срцем Богу се молила, пјевајући:\n\nРадуј се, Христе, Спаситељу наш!\n\nРадуј се, Божија Мати, која ме чуваш!\n\nРадуј се, Царе Лазо, што са Неба као сунце сијаш!\n\nРадуј се, Ангеле Божији, што ми лијепо пјеваш:\n\nРадуј се, Босиљка, пречиста дјевице, славна Косовска Новомученице!\n\nКондак 3\n\nСвему роду своме, ти си мила била, укућане своје вазда веселила, оцу и мајчици вриједно помагала, браћи и сестрици срце радовала пјевајући: Алилуја!\n\nИкос 3\n\nKao лијепа дјева, Босиљчице драга, смјерном љепотом ти си сијала, и душом дjевојачком свуда мирисала; ко босиок свети, царска биљка славна, ти си чекала да будеш узбрана, достојном руком краснога женика, у славу Божију, на радост свих Пасјана, да ти весело поју:\n\nОј, ђевојко драга, што гледаш преда се!\n\nТи одувијек тихо Христу Богу молиш се!\n\nИ у колу с другама весело нам појеш!\n\nРадуј се, јер Пасјане врлином радујеш!\n\nРадуј се, Босиљка, пречиста дјевице, славна Косовска Новомученице!\n\nКондак 4\n\nЉепотом твог лика очаран, чарањем кнеза таме помрачен, љути Арнаутин у себи се зарече да, макар на силу, мора да те има, злоби мрачној обручен, знајући да сила Бога не моли, нити Богу поје: Алилуја!\n\nИкос 4\n\nДуго те времена несрећник вребаше, и једном приликом ђаво му поможе да те на силу, са бедном дружином, од оца и браће уграби, који свим срцем Богу завапише да те од црних звјерова избави, а ми ти кличемо:\n\nРадуј се, сунце наше, богозрачно!\n\nРадуј се, јер нам из вјечности Христом Богом сијаш!\n\nРадуј се, Небо наше, миомирно!\n\nРадуј се, јер нас благоухањем рајским распјеваваш!\n\nРадуј се, Босиљка, пречиста дјевице, славна Косовса Новомученице!\n\nКондак 5\n\nУ средини безбожничкој, безумници помислише да дјеву красну задобише, дјеву која душом блиста, и свим срцем и устима Превјечноме Богу поје, славећи Женика Христа, пјевајући: Алилуја!\n\nИкос 5\n\nПокушаше Арнаутин, лијепим ријечима Босиљку дјеву од праве Вјере да одврати и на сваки начин је наговараше да се Христа одрекне и њима се приклони; ал` Христова дјева, Босиљка мирисна, све мрачне приједлоге је одбиjaла док је у срцу свом дјевојачком, непрестано Богу пјевала:\n\nРадуј се, Христе, Спаситељу наш!\n\nРадуј се, Божија Мати, која ме чуваш!\n\nРадуј се, Царе Лазо, што са Неба као сунце сијаш!\n\nРадуј се, Ангеле Божији, што ми лијепо пјеваш:\n\nРадуј се, Босиљка, пречиста дјевице, славна Косовска Новомученице!\n\nКондак 6\n\nНакон многих ријечи и убјеђивања да се Босиљка Христа одрекне и да се туђем Богу поклони, потурчену јој српкињу послаше коју богато дароваше да је лукавим ријечима на њину вјеру склони. Но, Босиљка дивна, тихо се молила и сузе на Небо слала, пјевајући: Алилуја!\n\nИкос 6\n\nНесрећна жена потурчена чудно Босиљку гледаше и ове јој речи говораше: “ О, Босиљко сјајна, чедна дјево бијела, ти си овим људима силно омиљела… Одреци се Христа и живот сачувај, и у вијеку овоме ти силно уживај, а Бог је милостив, опростиће свима, као што је мени и свима људима, па ће Он на Небу свима да заблиста, одреци се, слободно, твога Бога Христа!” Ал Босиљка жени храбро одговара: “Ја Женика имам, Сапситеља Христа, и Цара ми Лазу који с` Неба блиста, и његове ријечи срце моје чује, што ми овог часа Светац поручује:\n\n„Не бој се, кћери Босиљка, земаљско је за малена царство, а небеско увијек и довијека, већ се радуј,\n\nБосиљка, пречиста дјевице, славна Косовса Новомученице!“\n\nКондак 7\n\nАрнаутин црни силно се разљути и умом помрачи, па суровим мукама стаде Босиљку свирјепо да мучи, ал` Босиљки храброј, делији – дјевојци, небеском пјесмом срце се разгорје и љубављу Христовом душа јој васкрсе, па запјева Богу: Алилуја!\n\nИкос 7\n\nМужаствена дјева, божанственог лика, лијепа Христом Богом, душом боголика, на освету страшну ђавола покрену, што јој душу чисту нико још не дирну, па разјари страшно јадног несрећника, бијесног Арнаута, црног безбожника, те је страшно бедник Босиљку мучио, ал` је тијем мукама вијенац јој исплео, мученички вијенац, вијенац дјевојака, вијенац нових безбројних Косовских Јунака, па јој појемо:\n\nРадуј се, јер си страшне муке, Христа ради, поднијела!\n\nРадуј се, јер си ране Христове на тијелу свом носила!\n\nРадуј се, јер те грозним батинама, Христа ради, бише!\n\nРадуј се, јер те страшном глађу, Христа ради, морише!\n\nРадуј се, јер ти црне косе, Христа ради, посјекоше!\n\nРадуј се, Христа ради, табане ти палише!\n\nРадуј се, Босиљка, пречиста дјевице, славна Христова Новомученице!\n\nКондак 8\n\nЈуначки си дјевојачку слабост презрела, силом Крста Часнога ђевола побиједила, несрећног Арнаутина до вијека постидјела, зато те је бјесомучник у гору повео, и са љутом дружином смрћу те погубио, и пречисто тијело твоје бијесан комадао, док ти у Сунце Правде гледаше и славно Богу пјеваше: Алилуја!\n\nИкос 8\n\nНакон свега, турске власти родбини твојој дозволише да тијело твоје понесу и чесно га сахране, и до Неба хвалу ти узнесу, појући ти:\n\nРадуј се, Косовски Јунаци с тобом запјеваше!\n\nРадуј се, крвљу твојом мученичком земљу обасјаше!\n\nРадуј се, Ангели ти Божији вијенце исплетоше!\n\nРадуј се, јер косовски божури свуда процвјеташе!\n\nРадуј се, Босиљка, пречиста дјевице, славна Косовска Новомученице!\n\nКондак 9\n\nБосиљко дјевице, Христова агнице, славна Косовска Новомученице, са Ангелима Божјијм на Небу сад ликујеш, и у бесмртним хоровима Господу се радујеш и весело божанствену химну Богу појеш, док вијенац твој златни светим Небом сија, и Црквом се разлеже пјесма најдивнија: Алилуја!\n\nИкос 9\n\nСа Христом распета, Тајном Крста обасјана, Босиљко славна, мученичком смрћу са Христом си васкрсла, дјевице пресјајна, Који ти је душу на Небо вазнео и са десне стране Своје поставио, да Бога вјечно славиш и за све људе се неућутно молиш, пјевајући:\n\nРадуј се, Исусе, Спаситељу наш!\n\nРадуј се, Христе, Који ме вјерно чуваш!\n\nРадуј се, Господе, што ко` сунце сијаш!\n\nРадуј се, Ангеле Божији, што ми лијепо пјеваш:\n\nРадуј се, Босиљка, пречиста дјевице, славна Косовска Новомученице!\n\nКондак 10\n\nСвета Босиљко Новомученице, што душа ти босиљком мирише, и срца наша радује, молимо те, Господа умоли да свака душа намучена са тобом вјечно ликује и божанствено поје бесконачну пјесму: Алилуја!\n\nИкос 10\n\nСред древних Пасјана, као Анђео Божји, бијели се црква предивна, гдје су твоје свете мошти узидали и њима сву Цркву Небоземну, Славом Божијом обасјали да ти појемо:\n\nРадуј се, дјевице духа огњеног!\n\nРадуј се, мученичком крвљу Небо нам отвараш!\n\nРадуј се, свјетилниче васкрсења Христовог!\n\nРадуј се, божанствена иконо која Христом сијаш!\n\nРадуј се, Босиљка, пречиста дјевице, славна Косовска Новомученице!\n\nКондак 11\n\nМученице Босиљко, драга Светитељко, драгим каменом Храма Свог небеског Господ те је прославио, Свето Небо Косовско њиме украсио и у срцима нашим тобом заблистао свепобједном пјесмом: Алилуја!\n\nИкос 11\n\nМученичком крвљу својом образ Цара Лазара на Небу си осветлала, Вјеру своју Православну крвљу си запечатила, Јунацима Kосовским славно се придружила, који су радосно Небом засијали и весело запјевали:\n\nРадуј се, Православне Вјере свето знамење!\n\nРадуј се, страдајућих небеска утјехо!\n\nРадуј се, косовских божура благоухање!\n\nРадуј се, Христова дјевице, Босиљко!\n\nРадуј се, Босиљка, пречиста дјевице, славна Косовска Новомученице!\n\nКондак 12\n\nСвета Мученице Босиљко, молимо те, милостиво прими ово наше мало мољење и, љубављу својом мученичком, помилуј нас и буди нам од Господа блажено спасење, да бисмо Господа вјечно славили и бесмртну пјесму пјевали: Алилуја!\n\nИкос 12\n\nЧасним Крстом наоружана, на преславно страдање од Господа призвана, пролазно си презрела и јуначку смрт за Христа изабрала, мученичком крвљу својом ране наше исцјелила и, бесмртном љубављу са Неба нас помиловала, да ти с радошћу појемо:\n\nРадуј се, славних Косовских Мученика сапутнице!\n\nРадуј се, смјерних слугу Божијих помоћнице!\n\nРадуј се, дјевственица Христових заштитнице!\n\nРадуј се, пред Пријестолом Божијим, незамјенљива наша заступнице!\n\nРадуј се, Босиљка, пречиста дјевице, славна Косовска Новомученице!\n\nКондак 13\n\nСвета Босиљко Новомученице, новопросијала Косовска Страдалнице, ти, која си огњем мученичке крви своје у срцима нашим засијала, и пламен вјечне љубави Божије у нама распламсала, Свету Цркву Божију си распјевала и небеском радошћу нас помиловала и молитвама својим ка Господу повела, појући у вјечности бесконачну пјесму: Алилуја!\n\n( овај кондак се чита три пута, па онда: Икос 1, Кондак 1 )\n\nМолитва Светој Новомученици Босиљки Пасјанској\n\nСвета Новомученице Босиљка, ти, у којој је огањ Божанског цјеломудрија неугасиво горио, и који је уски пут Христов свима обасјао, за Небеског Женика свог мученички си пострадала и најчистију љубав своју крвљу си запечатила и сву васељену обасјала свјетлошћу васкрсења Христовог, Кога непрестано моли да помилује сав богочежњиви људски род. Амин.\n\nС астављено б лагословом Епископа рашко-призренског, Г. Теодосија, 2019. љета Господњег