1 \n \nАКАТИСТ СВЕТОМ СТЕФАНУ ШТИЉАНОВИЋУ. \n(4/17. Октобар) \n \nКондак 1. \n \nТеби, изабраном слуги Божијем, који си добротом и љубављу према \nближњима савршено угодио Господу , похвални песмопој узносимо, а ти \nпошто си стекао изобилну благодат да се молиш за нас, испроси нам \nмилости и спасења од Тројичнога Бога, како би могли да ти кличемо: Радуј \nсе, свети Стефане, Србскога рода славо и похвало! \n \nИкос 1. \n \n Творац све твари, и Небеских и земних, Господ Сведржитељ, изабра \nтебе, свети Стефане, да послужиш роду своме у тешким временима \nропства и да као пастир добри напасаш Православно стадо Србско и \nштитиш га од вукова агарјанских који кидисаху на њега да га растргну . \nПрими због тога ове похвале наше: \n Радуј се, верни и добри слуго Господа Христа! \n Радуј се, јер си народу Србскоме служио анђелском ревношћу! \n Радуј се, јер си земним богатством саградио дом на Небесима! \n Радуј се, јер те је Бог прославио чудесном светлошћу на гробу твоме! \n Радуј се, јер си свим бићем својим осећао и волео Бога! \n Радуј се, јер си мач правде против безбожних агарјана носио! \n Радуј се, јер ти је Господ дарoвао свету супругу Јелену! \n Радуј се, јер си милошћу према ближњима стекао милост од Господа! \n Радуј се, јер те имамо као великог заступника пред престолом Божијим! \nРадуј се, свети Стефане, Србскога рода славо и похвало! \n \nКондак 2. \n \n Ти, свети Стефане, беше родом из славнога племена Паштровића са југа \nСрбских земаља, где од младости би задојен живом водом вере \nПравославне и научен да увек и на сваком месту кличеш: Алилуја! \n \nИкос 2. \n \n Достигавши зреле године, ти, свети Стефане, би изабран за кнеза \nплемена твога да му будеш вођа и путовођа из земног у Небески свет. Али, \nзбог злобе иноверних млечана, ти мораше да напустиш крај свој и да \nпређеш у далеки Срем, да и т амо будеш вођа народу Србском. Стога ти \nангелски кличемо овако: \n Радуј се, јер беше рођен од побожних и Богољубивих родитеља! \n\n2 \n \nРадуј се, јер од младости у срцу понесе љубав ка Богу! \nРадуј се, јер те је Бог изабрао да будеш вођа рода Србскога! \nРадуј се, јер си понео тешки крст служења ближњима! \nРадуј се, јер си законом Божијим мерио свако дело своје! \nРадуј се, јер си био слуга слугу Божијих! \nРадуј се, јер си у целомудрености и чистоти живот свој земни провео! \nРадуј се, неисцрпни изворе доброте и љубави! \nРадуј се, непотрошиви кладенче Воде Живе! \nРадуј се, свети Стефане, Србскога рода славо и похвало! \n \nКондак 3. \n \n Дошавши у Срем, ти, свети Стефане, настани се у Моровићу на реци \nБосуту, где сагради утврђени град за одбрану од Турака и где и даље , \nбудући да Богобојажљив беше, клицаше свакога дана анђелску песму: \nАлилуја! \n \nИкос 3. \n \n Имајући срце управљено ка Господу, ти, свети Стефане, вазда се \nуклањаше од зла и чињаше добро народу своме. Ти беше преиспуњен \nвером Православном, молитвом и милостињама и иако власт имаше, \nникада неправду никоме не чињаше. Стога ти благодарно кличемо овако: \nРадуј се, јер си све жеље своје ка Богу управио! \nРадуј се, јер си светлошћу Тросунчаном душу обасјао и убелио! \nРадуј се, јер си Божијом ревношћу распаљен био! \nРадуј се, јер се си летео на крилима Богоразума! \nРадуј се, јер срце твоје беше дом Духа Светога! \nРадуј се, јер си гладне хранио и жедне појио! \nРадуј се, јер си у граду Моровићком Мајци Божијој на службе у храм \nстално одлазио! \nРадуј се, јер је Мајка Божија у Шишатовцу под окриље своје мошти \nтвоје примила! \nРадуј се, јер је Царица Небеска и душу твоју на Небесима радосно \nсусрела! \nРадуј се, свети Стефане, Србскога рода славо и похвало! \n \nКондак 4. \n \n Попут светих ратника Јована Владимира и Александра Невског, и ти, \nсвети Стефане, у руци држаше мач правде Божије, борећи се против \nнепријатеља вере Православне, али имаше и неизмерну љубав према \n\n3 \n \nнароду своме, који те је као оца милосрдног гледао и Богу због тога појао: \nАлилуја! \n \nИкос 4. \n \n Силни Агарјани у време твоје доспеше на врхунац моћи и непрекидно \nнападаху на земље које си ти чувао, свети Стефане. Тешко је било борити \nсе против силе њихове, па после велике Мохачке битке где Турци \nзадобише победу и ти беше принуђен да пређеш са народом Србским на \nзапад, преко реке Драве , у место Шиклош, где као кокош поново сабра \nчеда своја под крила љубави и доброте своје. Прими због тога ове \nмолитвене похвале: \n Радуј се, правде Божије заштитниче! \n Радуј се, немоћних и ништих уточиште! \n Радуј се, вере Православне проповедниче! \n Радуј се, народа Србскога предводниче! \n Радуј се, љубави Божије гласниче! \n Радуј се, народа потлаченог осветниче! \n Радуј се, милости Божије проводниче! \n Радуј се, Небески наш молитвениче! \n Радуј се, анђелске радости сапричасниче! \nРадуј се, свети Стефане, Србскога рода славо и похвало! \n \nКондак 5. \n \n Тешко то време беше, крв се лила на све стране као вода, а ти, свети \nСтефане, као на узбурканом мору управљаше лађом народа свога са којим \nси руке ка Небу уздизао и једногласно појао: Алилуја! \n \nИкос 5. \n \n Због дугогодишњег ратовања са Турцима, настаде глад велика у народу \nтвоме, а ти, милосрдни Самарјанине, свети Стефане, сажаливши се на \nњега, отвори житнице своје и даде као на зајам народу пшенице, како би се \nпрехранили. Они због те велике љубави твоје благосиљаху те и клицаху \nовако: \nРадуј се, јер си таланте од Бога добијене изобилно умножио! \nРадуј се, јер си као некада Јосиф у Египту и ти отварао житнице своје и \nгладан народ хранио! \nРадуј се, јер си подражавао Аврамово гостољубље! \nРадуј се, јер си као праведни Јов милосрдан био! \nРадуј се, јер си Давиду кротошћу сличан био! \nРадуј се, благо наше Небеско! \n\n4 \n \n Радуј се, надо наша у невољама и бедама! \n Радуј се, примеру брачне чистоте и целомудрености! \n Радуј се, просвећење духовних очију наших! \nРадуј се, свети Стефане, Србскога рода славо и похвало! \n \nКондак 6. \n \n Како се године зла и неродице продужише, ти, свети Стефане, родивши \nу срцу своме милостивиме још једно дело љубави ка ближњима, сазва \nнарод на једно брдо звано Ђунтир да то дело извршиш, али пре тога \nзамоли све да са тобом запоју: Алилуја! \n \nИкос 6. \n \n И тада , о чуда, ти, свети Стефане, нареди слугама да наложе велику \nватру, па онда, пун љубави према народу своме рече: Ја вас, браћо и \nсестре, данас видим гладне и босе и нек а вам је просто дуговање – па узе \nпризнанице њихове и баци их у ватру, опростивши им дугове. А они, сузе \nод радости пролише и овако ти говорише: \nРадуј се, јер десница твоја вазда дарежљива беше! \nРадуј се, јер испуни реч Христову: Гладан бејах и нахранисте ме – \nхранећи ниште Његове! \nРадуј се, јер премудро управљајући богатством земним задоби \nнеисказано богатство на Небесима! \nРадуј се, јер си страх Господњи непрестано у срцу своме имао! \nРадуј се, јер те је Дух Свети просветио и осветио! \nРадуј се, јер нам житије твоје свето сузе умиљења на очи наводи! \nРадуј се, јер си душу своју молитвом Богу ослађивао! \n Радуј се, реко доброте Божије! \nРадуј се, лествице којом нам благодат са Неба спушташ! \nРадуј се, свети Стефане, Србскога рода славо и похвало! \n \nКондак 7. \n \n Зли агарјани и даље нападаху на земље којима ти управљаше, свети \nСтефане, али ти, са народом својим, издан од савезника који вам нису \nпослали помоћ против надмоћнијих Турака, само се на Господа надаше, и \nсамо Њему појаше: Алилуја! \n \nИкос 7. \n \n Бивши на измаку снага, народ твој, свети Стефане, не могаше да издржи \nнападе Турске, па ти писаше краљу угарскоме: Пливамо усред непријатеља \n\n5 \n \nкао јабука посред воде – тражећи помоћи, али на крају, не могавши да \nиздржите силне нападе агарјанске, ви се повукосте на сигурније место. А \nми, тугујући са вама, појемо ти овако: \n Радуј се, јер си претрпео многе муке и невоље и тако наследио Царство \nНебеско! \nРадуј се, јер си као херувим пламеним мачем чувао стадо своје Србско! \nРадуј се, јер стадо своје Србско ниси гонио, него увек пред њим први \nишао! \nРадуј се, си мачем у десници, а крстом у левици страшан непријатељ \nагарјанима безбожним био! \nРадуј се, јер ти је Господ у борбама са Турцима десницом својом \nпомагао! \nРадуј се, јер се земља Србска тобом радошћу испуни! \nРадуј се, светлости Небеска! \nРадуј се, мудрости Православља! \nРадуј се, дубино смиреноумља! \nРадуј се, свети Стефане, Србскога рода славо и похвало! \n \nКондак 8. \n \n Уморан од тешкога живота и безбројне проливене крви око тебе, ти, \nсвети Стефане, осетивши да ти долази крај, измири се са Богом и људима, \nпа онда са анђелима који су дошли по свету душу твоју запева: Алилуја! \n \nИкос 8. \n \n Заплака се народ Србски за тобом, свети Стефане, као за родитељем \nсвојим милостивим који им је толико добра учинио. Они тебе толико \nљубљаху да су те сматрали још за живота свецем Божијим. Супруга твоја \nЈелена сахрани тело твоје на брду Ђунтиру уз су зе многобројнога народа \nкоји ти клицаше овако: \n Радуј се, јер си радост роду своме Србскоме небројено пута донео! \n Радуј се, јер те је народ твој као оца свога волео! \nРадуј се, јер имаше мудрост ума, доброту душевну, срце умилно, савест \nБогољубиву и природу милостиву! \nРадуј се, јер ходећи стазом правде на Земљи, међу праведнике душом на \nНебесима предстаде! \nРадуј се, јер си анђеле удивио добротом и целомудријем својим! \nРадуј се, јер ти земна смрт неисказани покој на Небесима донесе! \nРадуј се, јер си венац на Небесима сплео добротом својом према \nближњима! \nРадуј се, јер семе Божије у теби стоструки род донесе! \nРадуј се, јер си ум свој увек ка ономе ште ће по смрти доћи управљао! \n\n6 \n \nРадуј се, свети Стефане, Србскога рода славо и похвало! \n \nКондак 9. \n \n Недуго затим Турци заузеше и крајеве којима ти до скора владаше , \nсвети Стефане, и када једне тамне ноћи боравише подно брда Ђунтира, \nприметише неку светлост к оја сијаше из гроба твога, па помислише да се \nту крије неко благо, не знајући да је то Небеска светлост, не знајући да због \nње запоју поју Богу светлости: Алилуја! \n \nИкос 9. \n \n Речити говорници као рибе неми стајаше пред чудом које се потом \nдогодило. Јер када агарјани раскопаше гроб твој, свети Стефане, тражећи \nблаго у њему, не нађоше благо земно, већ благо које беше позлаћено \nНебеским сјајем, нађоше свете нетрулежне и миомирисне мошти твоје, па \nо томе брзо известише старешину свога Амира. А ми, обрадовани \nобретењем светих моштију твојих овако ти хвалу узносимо: \nРадуј се, јер светлост Небеска обасја гроб твој земни! \nРадуј се, јер Бог чудесно откри свете мошти твоје! \nРадуј се, јер си агарјане устравио, а народ хишћански силно обрадовао \nобретењем моштију твојих! \nРадуј се, јер си се преселио у земљу кротких! \nРадуј се, јер си земним богатством стекао изобилно богатство Небеско! \nРадуј се, јер те Господ због милосрђа прослави нетрулежношћу моштију \nтвојих! \nРадуј се, јер си љубећи Господа Христа на Земљи, љубав Његову на \nНебесима задобио! \nРадуј се, јер пред кивотом твојим светим утеху у тузи тражимо! \nРадуј се, јер те као блиског заступника имамо на Небесима! \nРадуј се, свети Стефане, Србскога рода славо и похвало! \n \nКондак 10. \n \n Вест о овоме чуду се брзо пронесе свим околним крајевима, а дочуше за \nто и неки монаси, који одоше кад старешине турског, који и сам б еше \nпореклом Хришћанин и чак род твој, па га замолише да узму мошти твоје, \nсвети Стефане, и кад им он то дозволи, они од радости запојаше анђелски: \nАлилуја! \n \n\n7 \n \nИкос 10. \n \n Онда монаси узеше свете мошти твоје, свети Стефане, и понесоше их \nпреко Славоније ка Срему и донесоше их у манастир Пресвете Богородице \nу Шишатовац , где беху положене пред олтар цркве и точише небројена \nисцељења и утеху напаћеном народу Србском. Народ благ одарише Бог у \nшто им утеху даје преко светих својих, којима су они, као ближим Богу , \nсву своју тугу и муку износили у молитвеним сузама и уздасима. И ми, \nпосле много векова касније, уздишемо пред светим моштима твојим и \nовако ти кличемо: \n Радуј се, јер си манастир Шишатовац вековима чувао! \n Радуј се, јер мошти твоје свете беху утеха и прибежиште болнима и \nуцвељенима! \nРадуј се, јер си украсио венац Цркве Србске светошћу својом! \nРадуј се, јер Црква Србска тобом доби још један бисер на Небесима! \nРадуј се, јер те је Господ преиспунио благодаћу којом нас сада ка добру \nуправљаш! \nРадуј се, јер си стопе своје вазда ка Господу управљао! \nРадуј се, јер си испунио Закон Божији и тако Рај задобио! \nРадуј се, јер се тобом још једна звезда духовна упали на Небесима! \nРадуј се, јер мрак духовни са неба Србскога разгониш! \nРадуј се, свети Стефане, Србскога рода славо и похвало! \n \nКондак 11. \n \n Чувши за Небеску славу твоју, супруга твоја Јелена, свети Стефане, \nдође у манастир Шишатовац и видеши мужа свога од Бога прослављенога, \nумре за овај свет и обуче монашку ризу да у њој оплакује грехе своје и \nнепрестано кличе: Алилуја! \n \nИкос 11. \n \n Мошти твоје целебне, свети Стефане, делише судбину народа твога, јер \nмного пута бејаху преношене и скриване од непријатеља Србских. На крају \nих зликовачке усташе избацише из кивота у време власти своје , али их \nједан благочестиви свештеник испроси од немачк их власти и пренесе у \nСаборну цркву у Београд, да престони град чувају од свакога зла. Почуј \nстога ове похавле наше: \n Радуј се, јер те је Господ светом супругом увенчао! \nРадуј се, јер светост твоја и супругу твоју кроз монаштво посвети! \nРадуј се, јер сада као анђели Божији лице Божије гледате! \n Радуј се, јер си Господа прослављао на сваком месту и у свако време! \n Радуј се, јер се ниси преузносио влашћу земаљском! \n\n8 \n \nРадуј се, јер си и престони град и саборни храм у њему моштима својим \nосветио! \nРадуј се, јер си сиромашнима дом свој вазда отварао и милост чинио! \nРадуј се, јер си радост вечности још на Земљи срцем искусио! \nРадуј се, јер си у радост вечну као муња са Земље одлетео! \nРадуј се, свети Стефане, Србскога рода славо и похвало! \n \nКондак 12. \n \n Племе твоје Србско сном мртвијем спава данас, свети Стефане, \nизгубивши везу са Небом, не знајући какво благо им је подарио Господ \nкроз вас, свеци Божији, и кроз свете мошти ваше, крај којих анђели и даље \nнеодступно стоје и једним срцем и једним устима кличу: Алилуја! \n \nИкос 12. \n \n Проспи са Неба, свети Стефане, молитвама твојим, ману благодати \nБожије на ојађени народ Србски, како би се прену о и из таме греховне \nпрешао на светлост чистоте и телесне и духовне. Нека милост твоја \nмолитвена буде изобилна као и у време кад си житнице твоје отварао \nгладноме народу своме, да би могли да ти благодарно кличемо: \n Радуј се, лучо Небеска! \n Радуј се, славо земаљска! \n Радуј се, руко милосна! \n Радуј се, стубе Православља! \n Радуј се, примеру покајања! \n Радуј се, узоре живота! \n Радуј се, прогонитељу демона! \n Радуј се, сабеседниче анђела! \n Радуј се, наследниче Раја! \nРадуј се, свети Стефане, Србскога рода славо и похвало! \n \nКондак 13. \n \n О, свети Стефане, реко милосрђа и доброте, прими ове мале похвале \nнаше и пренеси их ка престолу Свевишњега Бога на дар , како би нас по \nвеликој милости својој од греха очистио, Крвљу својом напојио и у \nЦарство своје увео, да заједно са тобом и свима светима појемо: Алилуја! \n \nОвај кондак се чита три пута, па онда опет икос 1. и кондак 1. и онда \nмолитва, на крају. \n \n\n9 \n \nМолитва \n \n О, свети Стефане Штиљановићу, слуго Божији и слуго слугу Божијих, \nиако владар беше, ти си служио и Богу и људима, подражавајући највећег \nСлугу рода љу дског, Господа Исуса Христа. Т им служењем неуморним \nзаслужио си да будеш удостојен Царске Палате на Небесима у којој су сви \nподаници синови Божији по благодати. И пошто си сада близу престола \nБожијег, молимо те скрушено, да се не гнушаш греховне нечистоте наше, \nвећ да као и негда, када си милост делио и лев ицом и десницом, и нама \nпошаљеш милости Небеске. Замоли, свече Божији, Милостивога Бога, да \nблагодаћу својом посети срца наша и у њих усели Духа свога Светога, а \nодагна све змије и акрепе који су се населили у њима и који нас држе \nзаробљене у тамници смрад а греховног. Нека та благодат разгори у нама \nжарку жељу ка угађању Богу и испуњавању заповести Његових и то од \nсада, од часа овога, па до скончанија нашег. Јер време истиче, крај се \nприближава, суд је близу, а ми још ни започели нисмо да пунимо уљем \nсветиљке наше, бесмртне душе наше. Ужас нас хвата од он ога: Не \nпознајем ти, иди у таму најкрајњу – а опет, као да се те речи Суда који је \nблизу, на нас не односе, ми стојимо, гледамо, и даље тонемо у глиб греха, у \nпропаст нашу вечну. Завапи стога, свети Стефане, Праведноме Судији, да \nјош не спушта тешку руку своју на нас , већ да нас помилује, опрости и \nпокрене ка добру, ка чистоти. Нека оне прве речи Јеванђеља: Покајте се, \nјер се приближи Царство Небеско – зазвоне у нама на узбуну и нека звоне \nдо последњег издиханија нашег, како би се кајали свакога часа и свакога \nтрена, не би ли пронашли милост у дан Суда, не би ли се обрадовали \nрадошћу у ко јој и ти сада пребиваш. Па да онда са свима вама, свецима \nБожијим и са анђелима Небеским, кроз сву вечност прослављамо Свесвето \nИме Божије, Оца и Сина и Светога Духа. Амин. \n \nПокров Пресвете Богородице 2019. г. \nМирко И. Нанић Шид