1 \n \nАкатист светом мученику Јовану Стјеничком \n(24.6 / 7.7) \n \n \n \nКондак 1. \n \n Теби, х рабром исповеднику вере Христове , похвални песмопој узносимо, а ти, \nпошто си стекао изобилну мило ст пред лицем Свемогућег Бога, не одбаци ове \nмолитвене уздахе наше, већ нам испроси милости Његове, како би ти радосно клицали: \nРадуј се, свети Јоване Стјенички, смиреномудри Христов исповедниче! \n \nИкос 1. \n \nОнај који је Ангеле створио, Светотројични Господ, провиде оком својим \nБожанским и рођење твоје у времену, свети Јоване Стјенички, у коме ћеш бити верни \nслуга Његов и подвигом својим и мучеништвом се уподобити самим Ангелима \nНебеским. Због тога нас светли пример твој надахњује да ти овако кличемо: \nРадуј се, Ангеле земаљски и човече Небески! \nРадуј се, велегласна трубо Духа Светога! \nРадуј се, Небески цвете у земљи Србској засађени! \n\n\n2 \n \nРадуј се, вредна пчелице која мед Божански вернима точиш! \nРадуј се, звездо невечерњег дана Господњег! \nРадуј се, красото лика монашког! \nРадуј се, лучезарна светиљко врлина Јеванђелских! \nРадуј се, пустињаче који освети земљу Србску! \nРадуј се, подражаваоче врлина највећег од жене рођеног! \nРадуј се, свети Јоване Стјенички, смиреномудри Христов исповедниче! \n \nКондак 2. \n \nУсели се Господ у срце твоје, свети Јоване, и обасја те светлошћу Тројичном, \nкоја је у теби начинила сасуд Духа Светога , због чега си кроз цео живот свој \nсверадосно појао: Алилуја! \n \nИкос 2. \n \nТи се ниси противио Божијој благодати, свети Јоване, која те је изабрала да \nбудеш светлост свету и со земљи, којом је требало, када дође време, осветлити и \nпосолити земљу Србску. Дивећи се животу твом ангелском ми ти архангелску песму \nузносимо: \nРадуј се, јер од побожних и добрих родитеља као многомирсни цвет израсте! \nРадуј се, јер је и млеко које си од мајке сисао било освећено благодаћу \nХристовом! \nРадуј се, јер у дому своме понесе залог вере у Господа Исуса Христа! \nРадуј се, јер те је Бог изабрао да Му сведок Истине на Земљи будеш! \nРадуј се, јер у срцу твоме места беше само за Јеванђеље Христово! \nРадуј се, јер беше рањен стрелом неугасиве Божанске љубави! \nРадуј се, јер свом душом својом заволе Господа Христа, који једини истински \nволи човека! \nРадуј се, јер душу твоју Богочежњиву Божанска благодат радошћу напајаше! \nРадуј се, јер те нико није могао одвојити од љубави Христове! \nРадуј се, свети Јоване Стјенички, смиреномудри Христов исповедниче! \n \nКондак 3. \n \n Спознавши истину живота и познавши Истинитог Бога, ти, свети Јоване, пође \nјединим сигурним путем који води ка Царству Божијем, где све војске Небеске са свима \nСветима непрестано поју: Алилуја! \n \nИкос 3. \n \n Богочежњива душа твоја, свети Јоване, наведе те да се обучеш у монашки образ \nу коме ћеш носити благи јарам Христов . Ти пође у Лешјанску обитељ која је \nпроцветала безбројним пустињацима и у њој започе подвижнички живот и усхођење ка \nНебесима. Стога нека и ови молитвени уздаси наши полете ка Небеском обитавалишту \nтвоме: \n Радуј се, изабрани од рода људског на свехвалну службу Богу! \n Радуј се, јер си као Мојсије на Синају и ти сусрео Господа на Лешјанским \nвисинама! \n\n3 \n \n Радуј се, јер си на постригу сахранио старог, Адаму подобног, човека, и почео да \nсе уподовљаваш Новом Адаму! \n Радуј се, јер те је монашко пострижење неисказано облагодатило! \n Радуј се, јер си вољу своју предао свевољи Господњој преко старца свога! \n Радуј се, јер си у Господу Христу сву радост пронашао! \n Радуј се, јер си Господа Христа срцем и душом од свега на свету највише \nзаволео! \n Радуј се, јер си као Небески Анђео по земљи смерно ходио! \n Радуј се, јер си у потоцима суза све грехе своје опрао! \nРадуј се, свети Јоване Стјенички, смиреномудри Христов исповедниче! \n \nКондак 4. \n \n Срце се твоје, свети Јоване, радовало радошћу неисказаном, јер иако у телу \nбеше, ти похита као Анђео Небески да непрестано узносиш хвалу Богу , појући: \nАлилуја! \n \nИкос 4. \n \n Ко ће исказати трудове твоје, свети Јоване, ко ће опевати подвиге твоје, којима \nти постаде као Анђео у телу. Молитве и сузе твоје као брза планинска река сву \nпрљавштину са тебе свукоше и ти тада засија као сунце облагодаћено Духом Светим. \nНека и ове речи наше буду похвала трудовима твојим: \n Радуј се, јер си се подвизавао на месту где су процветали најлепши изданци \nљудски! \nРадуј се, јер си постом и молитвом угасио угасио старог страсног човека у себи! \nРадуј се, јер си сузама својим покајничким омио земљу Србску! \nРадуј се, јер телу своме ниси дао покоја, гасећи страсти у себи! \nРадуј се, јер си замке демонске покидао бдењем и трудовима! \nРадуј се, јер си за овај свет умро, да би у оном вечно жив био! \nРадуј се, јер си духовно племство рода Србскога собом обогатио! \nРадуј се, јер си млеко духовности невином устима као дете пио! \nРадуј се, јер те је Бог благословио да Му верни слуга будеш! \nРадуј се, свети Јоване Стјенички, смиреномудри Христов исповедниче! \n \nКондак 5. \n \n У време твоје, свети Јоване, многи монаси са Синајске горе због агарјанског \nзулума пребегоше у Србију, носећи са собом дух и дах најузвишенијег подвижништва , \nда ти, гледајући побожност њихову, још усрдније појаше: Алилуја! \n \nИкос 5. \n \n Као када пустиња процвета и оживи када се на њу излије дажд небески, тако и \nСрбија поста процветала пустиња натопивши се водама најдубље побожности коју \nСинаити донесоше у њу. И ти, свети Јоване, угледајући се на њих, поче да живиш још \nстрожијим животом, додавајући подвиг на подвиг и труд на труд. Зато те ми од свег \nсрца овако величамо: \n Радуј се, подвижниче који само Господа Христа пред собом гледаше! \n Радуј се, молчаниче који си све биће своје Богу предао! \n\n4 \n \n Радуј се, покајниче који си до саме смрти оплакивао грехе своје! \n Радуј се, проповедниче који си по свој Србији само о вери Христовој зборио! \n Радуј се, благовесниче си који Благу Вест Јеванђеља као добар сејач сејао! \n Радуј се, ангелоподобниче који си попут серафима роду Србскоме служио! \n Радуј се, сузоношо који си као дажд потоцима суза земљу Србску напојио! \n Радуј се, мучениче који си крвљу својом завет са Богом запечатио! \n Радуј се, слављениче који си у ред светитеља Божијих призван! \nРадуј се, свети Јоване Стјенички, смиреномудри Христов исповедниче! \n \nКондак 6. \n \nКао што пчела тражи цвет са кога ће најслађи нектар пити, тако и ти, свети \nЈоване, жељан још већег подвига и дубље молитвене тишине, п ронађе ново уточиште у \nдревноме Хиландару, који је свети Сава осветио непрестаним уздасима ка Небу , \nпојући: Алилуја! \n \nИкос 6. \n \n И т и си, свети Јоване, н а Хиландару упијао благодатне дарове који су се \nвековима изливали на оне који су сав живот свој посветили слављењу Бога. Ту си пред \nиконом Пресвете Богородице Тројеручице свакодневно узносио молитве Оној која је \nомофором својим штитила цео свет, а посебно све ту гору Атон. Зато почуј од нас ове \nмолитвене усклике: \n Радуј се, јер си Божијој Матери упућивао молитвене уздахе из највеће дубине \nсрца свога! \n Радуј се, јер си у благодати Хиландарској душу своју обожио! \n Радуј се, јер си стопама светог Саве своје стопе придружио! \n Радуј се, јер си од Мајке Божије Тројеручице благослов сваког дана тражио! \n Радуј се, јер си кандило Хиландарско и ти трудом својим , да се не угаси , \nодржавао! \n Радуј се, јер си за род Србски свакодневно потоке суза проливао! \n Радуј се, јер трудове твоје и подвиге твоје скриваше у тишини келије \nХиландарске! \n Радуј се, трудољубива пчело која си саће медом молитве испунила! \n Радуј се, јер си попут орла узлетео на висине побожности! \nРадуј се, свети Јоване Стјенички, смиреномудри Христов исповедниче! \n \nКондак 7. \n \nАли, Божији благослов за тебе, свети Јоване, беше да ти своје сузе и крв \nпролијеш у отачаству твоме, па се ти убрзо обрете у срце Србије, подно планине \nЈелице, у манастиру Стјеник, где заједно са Анђелима запеваше: Алилуја! \n \nИкос 7. \n \n Сам манастир бејаше права пустиња земаљска, јер беше скривена од погледа \nљудског, и у њему бејаху многи монаси који су поред молитве вршили послушање \nпреписивања светих књига. Тебе убрзо, свети Јоване, као искусног и мудрог \nјеромонаха, братија изабра за игумана, да им будеш вођ и путовођ ка Отаџбини \nНебеској. Зато те од свег срца и душе овако величамо: \n\n5 \n \n Радуј се, јер је рука Господња увек бдила над тобом! \n Радуј се, јер је рука твоја речи Божанске у свете књиге смерно преносила! \n Радуј се, јер си на плећима својим носио бреме духовне деце своје! \n Радуј се, јер се преко тебе воља Божија на њима пројављивала! \n Радуј се, јер си са страхом Божијим о свакој повереној ти души бринуо! \n Радуј се, јер си на Земљи попут мрава вредно сабирао благо које ће те на Небу \nчекати! \n Радуј се, јер је из уста твојих молитва попут бујног врела непрестано текла! \n Радуј се, јер си све земаљско за ништавно сматрао, стремећи увек ка Небеском! \n Радуј се, јер си душу своју као невесту Господу Христу вечно обручио! \nРадуј се, свети Јоване Стјенички, смиреномудри Христов исповедниче! \n \nКондак 8. \n \n Братија Стјеничка бројаше стотину монаха, а ти, свети Јоване, мудро \nруковођаше животима њиховим, али и животима монаха у другим манастирима, чији \nси духовни отац био, због чега они благодарно појаху: Алилуја! \n \nИкос 8. \n \n Срце твоје, свети Јоване, подобно срцу светога Саве, силно жуђаше за осамом, \nпа си ти, када су прилике то дозвољавале, повлачио се у испосницу звана Писарница, \nгде си вапијући ка Богу оплакивао грехе своје и жудно чекао дан када ћеш напустити \nовај свет и ући у радост Господара свога. Нека и ови усклици наши буду хвала \nдостојанству твоме: \n Радуј се, подвигоположниче, који си телу своме непријатељ постао, да би душу \nвечне смрти спасао! \n Радуј се, јер си Свете Литургије са сузама савршавао! \n Радуј се, јер си био добра овца Пастира Доброг! \n Радуј се, јер си Васкрслог Христа проповедао свим бићем својим! \n Радуј се, јер си за Живот Вечни у Царству Небеском пролио море суза и зноја! \n Радуј се, јер си покајање до последњег уздаха Господу приносио! \n Радуј се, јер си славу Господу непрестано радосно узносио! \n Радуј се, јер си Заступницу света, Пречисту Богородицу, радосним уснама вазда \nпрослављао! \n Радуј се, јер си све бестелесне силе Небеске као браћу своју увек у невољама \nпризивао! \nРадуј се, свети Јоване Стјенички, смиреномудри Христов исповедниче! \n \nКондак 9. \n \n По допуштењу Божијем, а због грехова људских, агарјани палише све пред \nсобом, освајајући део по део земље Србске, и ти, свети Јоване, видећи таму која се \nнадвија над вама, са братијом монашком још јаче вапијаше ка Небу: Алилуја! \n \nИкос 9. \n \n Сва многоглагољива уста немају речи да опишу страдање твоје, свети мучениче \nЈоване. Јер када једнога дана Турци бануше у Стјенички манастир, ти храбро изађе пред \nњих, као игуман , и без страха, видећи да је дошао крај, чекаше да примиш венац \n\n6 \n \nмучеништва који ти Господ наменио. Када се крв твоја и братије твоје проли \nманастирском земљом, Анђели узеше свете душе ваше и понесоше их у наручје \nГосподње. Неко зато уста наша замене анђелска и запоју овако: \n Радуј се, јер си се удостојио да будеш страдалник за Христа Бога! \n Радуј се, јер си душу своју положио за стадо своје! \n Радуј се, јер смртно тело подаде у смрт да би бесмртну душу преселио у Живот \nВечни! \n Радуј се, јер те Бог изабра да Га крвљу својом прославиш! \n Радуј се, неустрашиви исповедниче Вере Православне! \n Радуј се, незлобиво јагње које безгласно прими мученичко заклање! \n Радуј се, јер си Господа тихо призивао да ти подари снагу да примиш венац \nмучеништва! \n Радуј се, јер си опростио онима који те мученичкој смрти предадоше! \n Радуј се, јер ти је душа после смрти у наручје Христово као муња узлетела! \nРадуј се, свети Јоване Стјенички, смиреномудри Христов исповедниче! \n \nКондак 10. \n \n Векови су пролазили над земљом Србском пуни крви и страдања. Манастири \nбејаху опустошени, као и Стјеник твој, свети мучениче Јоване, али у њима се и даље \nмогла чути, из дубине земље, из страдалних уста ваших, песма: Алилуја! \n \nИкос 10. \n \n Не може се град сакрити кад на гори стоји, нити су свете мошти твоје, свет \nмучениче Јоване, могле остати до скончаниј а века у земљи . Јер верни народ, који \nникада није преста јао да долази манастиру твоме, осећајући силу њихову из земље, \nједнога дана их изнесе на видело и положи у камени кивот да им припада и молитвене \nпомоћи преко њих од Господа тражи. Нека и ов и усклици наши буду хвала \nзаступништву твоме пред Господом: \n Радуј се, јер мошти твоје свете изобилно благодаћу Духа Светога зраче! \n Радуј се, јер непрестано бдијеш над Стјеничкој обитељи! \n Радуј се, јер са Небеса шаљеш благослов свима који са вером прилазе светим \nмоштима твојим! \n Радуј се, јер молитве твоје Господ вазда услишава! \n Радуј се, јер си постао похвала рода Србскога! \n Радуј се, брзи помоћниче болнима и немоћнима! \n Радуј се, надо Небеска свима којима земнородни помоћи нису могли! \n Радуј се, јер кроз мошти твоје Бог силу своју и данас громогласно пројављује! \n Радуј се, јер Отац и Син и Дух Свети благодат кроз мошти твоје на верне \nизливају! \nРадуј се, свети Јоване Стјенички, смиреномудри Христов исповедниче! \n \nКондак 11. \n \n Побожни Србски народ, и поред свих мука и страдања које је трпео, Бога никад \nније заборављао, ни Свете Његове, па је тако и моштима твојим вековима припадао, \nсвети мучениче Јоване, и пред њима умилно појао: Алилуја! \n \n\n7 \n \nКондак 11. \n \n Реке народа притицаху ка светим моштима твојим, свети мучениче Јоване , \nпоготово на Ивандан, и ту, на каменој плочи по целу ноћ проводише у молитви и \nбдењу, остављајући небројене дарове, а одлазећи дому утешени, исцељени и духовно \nпрепорођени. И ти свакоме помагаше ко је са вером приступ ао светом кивоту твоме и \nникога не отпушташ е неуслишеног, као што си то и за земаљског живота свог чинио. \nНека ти ове похвале наше буду награда за молитвену помоћ твоју: \n Радуј се, брзи помоћниче свима који ти са вером и страхом Божијим притичу! \n Радуј се, јер си Небеској Србији мучеништвом прибројан! \n Радуј се, јер се многе молитвене сузе пролише над светим кивотом твојим! \n Радуј се, јер чудеса крај моштију твојих једино Господ може да изброји! \n Радуј се, јер на обитељ Стјеничку благодат Духа Светога сводиш! \n Радуј се, причасниче вечне Љубави Божије! \n Радуј се, заступниче рода Србскога пред Престолом Божијим! \n Радуј се, јер преко тебе Богу постадосмо ближи! \n Радуј се, чудотворче Стјенички! \nРадуј се, свети Јоване Стјенички, смиреномудри Христов исповедниче! \n \nКондак 12. \n \n Ко ће избројати сва чудеса код моштију твојих, свети мучениче Јоване, којих је \nкао звезда небеских. Још и данас се памти како си малом Крстомиру за време Другог \nсветског рата исцелио тешку болест запаљења плућа, а он, оздравивши, уписа \nБогословију и поста де свештеник, да би вазда пред светом трапезом у олтару појао: \nАлилуја! \n \nИкос 12. \n \n И као што је слепорођени из Јеванђеља прогледао када га је Господ помазао \nблатом, тако је и девојчица Олга, слепорођена, после неколико година доласка у \nСтјеник и читања молитава и умивања на светом извору, прогледала. То је само доказ \nколика је слобода твоја пред Богом, свети мучениче Јоване, да испросиш милост \nЊегову и за најтеже недуге који дођу на човека. Помоли се, да се исцелимо и телесно и \nдуховно и ми, који ти овако побожно кличемо: \n Радуј се, јер кроз мошти твоје Господ и данас чудеса чини! \n Радуј се, јер помажеш свима који ти са вером приступају! \n Радуј се, јер обитељ Стјеничку као добри домаћин вековима чуваш! \n Радуј се, миомирисни цвете земље Србске! \n Радуј се, свепобедни исповедниче вере Православне! \n Радуј се, јер си крвљу својом убелио ризу спасења! \n Радуј се, јер си душу своју о деснују Бога вечно поставио! \n Радуј се, смели молчаниче за спасење душа наших! \nРадуј се, јер је и кроз тебе диван Бог у светима својим! \n Радуј се, Небески игумане земаљског Стјеника! \nРадуј се, свети Јоване Стјенички, смиреномудри Христов исповедниче! \n \n\n8 \n \nКондак 13. \n \n О, свети мучениче Јоване, исповедниче вере Христове и тихи молитвениче за \nцео свет , прими ове смерне молитве наше и испроси од Господа милости и за нас \nгрешне, како би и ми, када пређемо у вечност, радосно са Анђелима и појали: Алилуја! \n \nОвај кондак се чита три пута, па онда: Икос 1. и кондак 1. и молитва, на крају. \n \nМолитва \n \n О, свети Јоване Стјенички, мучениче Србски и заступниче наш Небески, теби \nприпадамо и теби вапијемо: Погледај са Неба и на нас, недостојне и гресима огубале, \nали још бар мало свесне да нам једино помоћ Свише може те ране очистити и исцелити, \nпа се топло помоли Господу да нас не одбаци по вечној правди својој, него да још \nједном излије милост своју на нас и да нас помилује. Слаби смо, слаби, свети Јоване, \nнемоћни и душом и телом за било шта добро, и никако да отпочнемо истинско \nпокајање и повратак Богу. Овај свет нас је заробио хиљадама мрежа и никако да \nизађемо из њих, све више и више нас увлачећи у свепрождљива уста своја. Стога те, као \nдављеници, призивамо: Пружи руку своју, као Господ апостолу Петру, и извуци нас, \nмолитвама твојим, из дубина греха и на обалу добродетељи изведи. Молитву нам \nоснажи, пост нам подржи, ревност учврсти, како би храбро, као војници Христови, увек \nбили спремни на борбу са силама пакла које на нас непрестано стреле своје отровне \nбацају. И сву браћу нашу, малобројну Хришћанску браћу, благослови молитвама \nтвојим Господу, свети Јоване. И свештенике наше благослови и учврсти да у вери \nПравославној пребивају ако треба и по цену мучеништва. А и ово мало монаха што још \nкао свици у тмини Србској светле , подржи молитвама твојим, да не посустану, него да \nревносно служе и Богу и роду. А посебно те молимо за децу нашу, децу Србску, да их \nблагословиш, како би од отрова који им се као мед нуди на сваком кораку и у сваком \nчасу, бежали, и ка Господу Христу, јединој Нади нашој свим бићем својим пришли. А \nмолимо те и за сељаке и тежаке наше, који у зноју лица свога хлеб себи и свима нама \nзарађују, нека увек у радости Богу захваљују и за добро и за зло, када их снађе. А још те \nмолимо и за непријатеље наше, нека и они прогледају и постану деца Божија, а не \nсинови сатане. Јер, време као да истиче, и у њему се све згушњава, поготово зло, које је \nцели земаљски шар собом загадило . Стога нас ободри и оснажи, свети Јоване, да не \nпосустанемо, да се не предамо, већ да високо носимо заставу Христову, као што си је и \nти носио, макар на нас сав демонски и овај грехољубиви свет наваљивао, јер, иако смо \nнедостојни, ипак из дубине душе и срца желимо да са Господом вечно будемо, макар у \nподножју ногу Његових . Стога, нека је хвала, теби, свети мучениче Јоване, за помоћ \nкојом нас Свише благосиљаш, а слава Свемогућем Богу, који у Светој Тројици вечно \nпребива, Оцу и Сину и Светоме Духу. Амин. \n \n \nАкатист написао: \nМирко И. Нанић \nО светом Спиридону 2017. г.