АКАТИСТ преподобном СТЕФАНУ МИЛУТИНУ – краљу србском\n\nАКАТИСТ преподобном СТЕФАНУ МИЛУТИНУ – краљу србском\n\nпразнује се 30. октобра (12. новембра)\n\nКондак 1.\n\nТеби, изабраном неимару светих цркава и манастира Божијих, милосрдном добротвору убогим слугама Христовим и часном владару Србском, молитвени вапај узносимо, и благодатне помоћи од тебе тражимо, да се очистимо од свих грехова и избавимо од свакога зла, како би могли да ти кличемо:\n\nРадуј се, свети краљу Милутине, велики градитељу Неба на Земљи!\n\nИкос 1.\n\nАнђели Небески удивљени бише твојом љубављу према Господу Христу, свети краљу Милутине, и твојом широко отвореном десницом, која је на све стране сејала пропадљиво благо, из кога су ницали небројени храмови Божији и манастири, који кроз векове сведоче да је Србин више волео Христа него себе, знајући да је земаљско замалена царство, а Небеско увек и довека. Зато ти кличемо овакве похвале:\n\nРадуј се, милосрдни Анђеле у телу!\n\nРадуј се, неуморни неимару светих храмова Божијих!\n\nРадуј се, поносе Србскога рода!\n\nРадуј се, узданицо наша Небеска!\n\nРадуј се, похвало светих Немањића!\n\nРадуј се, јер си био дом Пресвете Тројице!\n\nРадуј се, јер си задобио скиптар Царства Небеског!\n\nРадуј се, јер си се Анђелима уподобио добротом!\n\nРадуј се, Богољубиви краљу Србски!\n\nРадуј се, свети краљу Милутине, велики градитељу Неба на Земљи!\n\nКондак 2.\n\nИако си рођен од знаменитих родитеља, свети Милутине, ти беше васпитаван у страху Божијем и побожности, и твоја младалачка душа је као небо чедна и чиста, анђелски узносила песму Богу: Алилуја!\n\nИкос 2.\n\nТвој старији брат Драгутин устрашен због тога што је насилно отео престо вашем оцу Урошу, сазва сабор у Дежеву и предаде ти краљевску круну, свети Милутине. И ти, иако млад беше, спремно узе на себе велики терет управљања Србском државом, највише наде полажући на Господа, Кога си непрестано молио за помоћ и утеху. Зато прими од нас ове речи хвале:\n\nРадуј се, славни светитељу међу краљевима земаљским!\n\nРадуј се, јер си Божијим промислом сео на трон Србских краљева!\n\nРадуј се, јер си молитвама светих Немањића укрепљиван у руковођењу својим отечеством!\n\nРадуј се, јер си подражавао Господа Христа смерношћу, сматрајући се последњим слугом Божијим!\n\nРадуј се, јер си вечном животу непрестано тежио!\n\nРадуј се, јер је Господ на тебе изобилно излио благодат Своју!\n\nРадуј се, јер си из светог корена израстао!\n\nРадуј се, јер си у заповестима Господњим ходио!\n\nРадуј се, јер си се украсио милошћу и добротом!\n\nРадуј се, свети краљу Милутине, велики градитељу Неба на Земљи!\n\nКондак 3.\n\nУ то време ђаво донесе латинску јерес и међу Православне Хришћане, јер византијски цар Михајло срамно склопи и потписа унију са јеретичким папом. Али ти, свети Милутине, храбро стајаше на челу Србскога народа, чувајући Веру Отаца, и по Србској земљи из правоверних срца непрестано брујаше анђелска песма: Алилуја!\n\nИкос 3.\n\nИноверни цар Михајло тада покуша да силом наметне унију у Србској земљи, па чак и да покори и заузме твоју државу, али ти му се храбро супростави са Србском војском, свети Милутине. Господ благослови да твоји војници извојују неколико победа и да се Србска држава прошири према југу, тако да Скопље постаде твоја нова престоница. Зато ти кличемо:\n\nРадуј се, јер си храбро одбранио Православље од злосмрадне уније са папом!\n\nРадуј се, јер си сачувао Веру Отаца и чисту је предао нама у наслеђе!\n\nРадуј се, јер си као Исус Навин победнички војевао против непријатеља!\n\nРадуј се, јер је Бог благословио твоје отачаство због чистоте твоје вере!\n\nРадуј се, јер си царујући земаљским, задобио Небеско Царство!\n\nРадуј се, јер си у Богу пронашао ризницу врлина!\n\nРадуј се, јер си народ Србски од свакога зла чувао!\n\nРадуј се, храбри и часни Србски војсковођо!\n\nРадуј се, јер си скиптар царства Србског достојно носио!\n\nРадуј се, свети краљу Милутине, велики градитељу Неба на Земљи!\n\nКондак 4.\n\nЧувши за ове твоје војне успехе, свети Милутине, цар Михајло лично крену на тебе са великом војском, у којима беше Татара и Турака и других иноплеменика. Међутим, Господ не даде да се изврши његова зла намера, јер он изненада на путу умре, и ти видећи у томе Божију помоћ, запева: Алилуја!\n\nИкос 4.\n\nМеђутим, један део византијске војске продужи напад на Србију, али чудом Божијим беху побеђени, јер се сви потопише у набујалом Дриму. А ти, свети Милутине, ободрен тиме, уз помоћ војске брата Драгутина крену још више ка југу дошавши до саме Свете Горе Атонске, и утврдивши своје нове границе, врати се у земљу где пребиваше у миру и благостању. Зато ти овако певамо:\n\nРадуј се, храбри Христов ратниче!\n\nРадуј се, Богонасађена младицо милосрђа!\n\nРадуј се, јер си мужевно сачувао Православну Веру!\n\nРадуј се, јер си као и Анђели, непрестано служио Богу!\n\nРадуј се, јер си на Небеса врлинама узлетео!\n\nРадуј се, јер си се показао пун благодати Божије!\n\nРадуј се, јер си удостојен светитељства у Царству Небеском!\n\nРадуј се, јер си отачаство твоје Богомудро ка Господу Христу водио!\n\nРадуј се, заштитниче немоћних и сиромашних!\n\nРадуј се, свети краљу Милутине, велики градитељу Неба на Земљи!\n\nКондак 5.\n\nТада бугарски кнез Шишман, љут због тога што си победио његове савезнике који беху са царем Михајлом, крену са војском на Србију. Дошавши чак до архиепископије у Пећи, хтеде да је запали, али већ прве ноћи његови војници видеше велики огњени стуб где силази са неба, из кога избијаху огњене луче и опаљиваху их. Они у страху побегоше, а осокољени Срби, са тобом на челу, свети Милутине, због тога чуда запеваше од радости: Алилуја!\n\nИкос 5.\n\nУ великом бесу Шишманова војска повлачећи се запали манастир Жичу. Али ти их, свети Милутине, са Србском војском гоњаше све до самога Дунава. Сам кнез мољаше од тебе мир, што ти милостиво и прихвати, давши своју кћер Ану за његовог сина Михајла, желећи да успостављеним пријатељством осигураш мир у својој држави. Зато ти узносимо овакве похвале:\n\nРадуј се, јер си кроз многе туге и патње достигао у Царство Небеско!\n\nРадуј се, јер ти је Бог свесрдно помагао у борби са иноверним непријатељима!\n\nРадуј се, јер су и војске Небеске ратовале против непријатеља твојих!\n\nРадуј се, Небески изворе који благодат точи !\n\nРадуј се, јер иако богат беше, наследи Царство Небеско!\n\nРадуј се, топли молитвениче за безбројне греше наше!\n\nРадуј се, јер добра дела твоја векове обасјавају!\n\nРадуј се, јер си у вечне житнице небројено духовно благо сабрао!\n\nРадуј се, јер си отечество твоје Небеским путем водио!\n\nРадуј се, свети краљу Милутине, велики градитељу Неба на Земљи!\n\nКондак 6.\n\nАли твоје победе, свети Милутине, и твоја мудра политика изазваше бес великог татарског кана Ногаја, врховног господара свих бугарских крајева, и он подиже силну војску и пође на Србију. А ти паде на колена, и узнесе топле и усрдне молитве Богу и Пресветој Богородици, да помогне Србскоме народу, вапијући: Алилуја!\n\nИкос 6.\n\nТада ти посла своје посланике да издејствују мир, али силни кнез татарски затражи од тебе, свети Милутине, као таоца твога сина Стефана, што ти са жалошћу и учини, да би сачувао душу народа свога и његову слободу. Али Господ учини да се он брзо врати теби, јер кнез Ногај погибе у борби. Захвалан Богу што ти је вратио сина, ти га постави за владаоца у Зетском приморју, давши му краљевско достојанство. Зато почуј од нас овакве речи хвале:\n\nРадуј се, Богом умудрени владару земље Србске!\n\nРадуј се, јер се ниси уздао у силу своје војске, него у свесилу Божију!\n\nРадуј се, јер си покајничким сузама брисао печат греха са своје душе!\n\nРадуј се, јер ти је Господ подарио освећен пород!\n\nРадуј се, јер си мислима непрестано у вечности пребивао!\n\nРадуј се, јер си због тога светлу вечност и наследио!\n\nРадуј се, јер си се Христовом љубављу вечно свезао!\n\nРадуј се, јер си Србско царство врлинама украсио!\n\nРадуј се, јер си Небо Земљи приближио!\n\nРадуј се, свети краљу Милутине, велики градитељу Неба на Земљи!\n\nКондак 7.\n\nУбрзо после тога ти, свети Милутине, ступи у законити брак са Симонидом, принцезом грчком, и од свога таста доби у мираз све до тада освојене јужне крајеве Србске државе. Тако завлада трајни мир између Срба и Грка, и у обема земљама народ радосно запева: Алилуја!\n\nИкос 7.\n\nАли ова женидба не би по вољи многима, а поче се постављати и питање твога наследника, свети Милутине. То све узнемири младога краљевића Стефана, те он подговорен од Србске властеле устаде на тебе, желећи да преузме краљевску власт и Србски престо. А ти тужан, крену пут Зете са војском да угушиш метеж који је настао. Млади Стефан ти се са синовском покорношћу предаде, и ти заблагодари Богу због тога. А ми ти благодаримо овако:\n\nРадуј се, јер си кроз многа владарска искушења сачувао своју душу!\n\nРадуј се, јер си са безбројним видљивим и невидљивим непријатељима за истину војевао!\n\nРадуј се, јер си био обитавалиште Духа Светога!\n\nРадуј се, јер си праведношћу као финик процветао!\n\nРадуј се, јер си се милостињом као кедар ливански украсио!\n\nРадуј се, јер си се љубављу и милосрђем као порфиром обукао!\n\nРадуј се, јер си се за грехе своје усрдно Богу молио!\n\nРадуј се, јер беше у вери Христовој непоколебљив!\n\nРадуј се, јер беше у духовној борби непобедив!\n\nРадуј се, свети краљу Милутине, велики градитељу Неба на Земљи!\n\nКондак 8.\n\nУ почетку ти са Стефаном би у слози, али због интрига многих злурадника, ти се, свети Милутине, толико помете да си га затворио у замак код Скопља, и допустио да га тамо ослепе. Бивши касније послат у Цариград на заточење, Стефан чудом Божијим и помоћу светога Николаја би исцељен и враћен у Србију, и ти обрадован и срећан због тога заједно са њим запева: Алилуја!\n\nИкос 8.\n\nЗбог зависти ђавола и по слабости људској, ти си свети Милутине, једно време био и у неслози са братом Драгутином. Али после помирења са сином Стефаном, под утицајем твоје свете мајке Јелене и Богомудрог Данила, потоњег архиепискога Србског и светитеља, ти се измири и са Драгутином, и би с њим у љубави до краја земног живота. Мудро и Богоугодно си управљао Србском државом, као помазаник Божији. Зато ти узносимо овакве похвале:\n\nРадуј се, јер си се смирено измирио са братом својим Драгутином!\n\nРадуј се, јер си мудру и Богољубиву мајку имао!\n\nРадуј се, јер си слушао служитеље Божије, који су те на добро упућивали!\n\nРадуј се, јер си и после великих падова умео храбро да устанеш!\n\nРадуј се, свето чедо свете мајке Јелене!\n\nРадуј се, свети брате светог брата ти Драгутина!\n\nРадуј се, јер си се населио у дворе праведника!\n\nРадуј се, јер си Вишњом благодати осветио храм своје душе!\n\nРадуј се, јер си Божијом светлошћу таму греха из себе изгнао!\n\nРадуј се, свети краљу Милутине, велики градитељу Неба на Земљи!\n\nКондак 9.\n\nИако си био господар на Земљи, свети Милутине, ти си знао да над тобом стоји Онај Који господари над свим, па си због тога и ти Њему приносио уздахе, молитве и сузе за своја сагрешења. Јер зли сатана је у теби видео страшног непријатеља, и желео је да те на све начине одвоји од Бога. А ти си, када би погрешио, смерно, као последњи слуга, падао на колена, и Свемогућем Богу молебно појао: Алилуја!\n\nИкос 9.\n\nБезбројна уста оних којима си помагао не би могла да искажу твоју доброту и милосрђе, свети краљу Милутине, и као што се не може избројати песак морски, тако се не могу избројати твоја дела милостиње сиромашнима и убогима. Јер ти си ноћу, тајно, обукавши се у стару и поцепану одећу, и узевши неколико слугу са собом, ишао по својој краљевини, и делио милостињу онима којима је била потребна. Зато те, милосрдни Анђеле у телу, овако величамо:\n\nРадуј се, јер си милосрђем врата рајска отворио!\n\nРадуј се, јер си имао нежно и болећиво срце ка сиромашнима!\n\nРадуј се, јер беше подобан милосрдном Самарјанину!\n\nРадуј се, јер земно богатство за ништа сматраше!\n\nРадуј се, јер си се уподобио купцу многоценог бисера!\n\nРадуј се, јер си осветио земљу Србску!\n\nРадуј се, нови Јосифе, јер си пшеницу гладнима изобилно делио!\n\nРадуј се, јер си кандило своје душе упалио огњем милостиње!\n\nРадуј се, јер си процветао врлинама као плодна маслина!\n\nРадуј се, свети краљу Милутине, велики градитељу Неба на Земљи!\n\nКондак 10.\n\nСтупајући на краљевски престо, ти си, свети Милутине, дао завет Богу да ћеш озидати онолико цркава колико година будеш владао Србском земљом. А пошто ти је Бог подарио да владаш четрдесет година, ти си завет одржао, и сазидао си четрдесет цркава Божијих, у којима се и данас, после толико векова, непрестано узносе молитве Богу, и анђелска песма: Алилуја!\n\nИкос 10.\n\nТи си, свети краљу Милутине, сазидао најпре велики саборни храм у Хиландару, и Божански лепу цркву са болницом у Цариграду, па манастир светих Арханђела у Јерусалиму, и цркву свете Софије у Бугарској, и многе друге цркве и манастире ван отаxбине. А у земљи Србској ти сазида Богородицу Љевишку у Призрену, манастир Грачаницу, у Студеници цркву светима Јоакиму и Ани, па манастир Ариље, и манастире Витовницу, Грнчарицу и Моштаницу, и многе, многе друге храмове и манастире или сазида или обнови. На крају сагради и своју задужбину, манастир светог Стефана у Бањској. За све то саграђено, знано и незнано, ми ти захваљујемо овим речима:\n\nРадуј се, јер си болнице болнима подизао!\n\nРадуј се, јер си хлеб гладнима делио!\n\nРадуј се, јер и твој син Стефан Дечански би убројан међу светитеље Божије!\n\nРадуј се, јер је Господ сачувао твоје мошти целим и целебним!\n\nРадуј се, јер нема места ни краја где ниси цркву сазидао!\n\nРадуј се, јер си светом Стефану Првомученику цркву на Синају подигао!\n\nРадуј се, јер си на месту где је Господ Христос пострадао храм украсио!\n\nРадуј се, јер си Небеским Силама манастир основао!\n\nРадуј се, јер си у Цариграду болницу болнима подигао!\n\nРадуј се, јер си гладне у Цариграду хлебом хранио!\n\nРадуј се, јер си у Солуну Пресветој Тројици храм подигао!\n\nРадуј се, свети краљу Милутине, велики градитељу Неба на Земљи!\n\nКондак 11.\n\nКао што си мудро и са љубављу водио државу, свети Милутине, ти си са љубављу помагао у вођењу Србске Цркве, оснивајући нове епархије по свој Србској земљи. А због оданости Вери Православној, зле папе те називаху због тога шизматиком, па чак и војску на тебе покреташе, али Господ Христос Кога си неизмерно љубио, ти је помогао да их у рату победиш, због чега си захвално појао: Алилуја!\n\nИкос 11.\n\nА када сит живота дође до старости своје, твоје тело, свети Милутине, задеси љута болест. Павши у постељу и видевши да ти смрт долази, опрости се са свима, заблагодари Богу на свему, и предаде своју племениту душу Анђелима да је Господу понесу. А твоје часно тело би сахрањено у гроб који си сам себи припремио, у храм светог Архиђакона Стефана у манастиру Бањској, где те опојаше многи епископи и свештеници. Силни народ заплака за тобом, добротвором својим, молећи Господа да се смилује на твоју милостиву душу, говорећи ти овако:\n\nРадуј се, владару наш најмилостивији!\n\nРадуј се, јер си апостолском ревношћу чувао Христово учење!\n\nРадуј се, од Бога нам даровани молитвениче за грехе наше!\n\nРадуј се, јер твоје срце беше бездан љубави!\n\nРадуј се, јер са светим царевима Цару Христу предстојиш!\n\nРадуј се, јер си имао Давидову кротост!\n\nРадуј се, јер си имао Соломонову мудрост!\n\nРадуј се, јер си имао побожност као свети цар Константин!\n\nРадуј се, јер си пресветлу лавру првомученику Стефану у Бањској подигао!\n\nРадуј се, јер са Ангелима ликујеш око престола Господњег!\n\nРадуј се, свети краљу Милутине, велики градитељу Неба на Земљи!\n\nКондак 12.\n\nДве и по године по твоме престављењу, свети Милутине, јавише се на твоме гробу чудна знамења и виђења, и када после свеноћног бденија извадише твоје тело из гроба, нађоше га потпуно целим, па га ставише у украшен ковчег и положише у сам храм Бањски, пред икону Господа Исуса Христа, где свакодневно долазише народ да ти се поклони, појући: Алилуја!\n\nИкос 12.\n\nИако касније твоје свете мошти, свети краљу Милутине, бише однешене услед турске најезде у Бугарску, у град Софију, и ти већ вековома пребиваш као странац у туђој земљи, ми чврсто верујемо да си ти у својим молитвама ка Господу увек са нама, и да непрестано лијеш сузе за свој грешни и страдални народ Србски, не би ли се на пут Божији повратио. Захвални Богу за твоје молитвено заступништво у Царству Небеском, ми ти плетемо венац љубави од ових речи:\n\nРадуј се, јер те и Бугарски благоверни народ достојно молитвено поштује!\n\nРадуј се, јер нам многе твоје иконе по задужбинама твојим благодат точе!\n\nРадуј се, јер си Божијим мирисом омирисао народ Србски!\n\nРадуј се, јер си о небројеним монашким обитељима родитељски бринуо!\n\nРадуј се, Србске Цркве утврђење и заштито!\n\nРадуј се, трпезо дарова Небеских!\n\nРадуј се, смерни и верни поштоваоче Мајке Божије!\n\nРадуј се, јер твоје свете мошти вечношћу миришу!\n\nРадуј се, Небески заштитниче манастира светог Стефана у Бањској!\n\nРадуј се, свети краљу Милутине, велики градитељу Неба на Земљи!\n\nКондак 13.\n\nО, свети краљу Милутине, светих Божијих цркава задужбинару и топли молитвениче наш пред Господом, прими са љубављу ове наше молитвене речи, и пренеси их пред престо Пресвете Тројице, да се смилује на нас, и опрости нам сва сагрешења вољна и невољна, и утврди нас у истини и правди, како би до краја живота поживели Богоугодно, и чистим срцем непрестано певали: Алилуја!\n\n(Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1.)\n\nМОЛИТВА преподобном СТЕФАНУ МИЛУТИНУ – краљу србском\n\nО, свети краљу Милутине, светли изданче светородне лозе Немањића, светост си наследио, јер мајка ти Јелена беше света, светост си подвигом и сам постигао, а светост си и породио, јер ти син Стефан постаде свет, и заиста међу светима почиваш. Ти беше Србски краљ који је највише умножио од Бога добијене таланте, јер си највише Богу и вратио кроз неисказану милостињу по свим православним крајевима, и кроз подизање цркава и манастира у најсветијим хришћанским местима и земљама. Господ је рекао: Милостиње хоћу, а не жртве – и ти си Га послушао. Јер твоје срце беше као бескрајни океан испуњено добротом и милосрђем према свима и према свему. Колико си гладних уста нахранио, колико си болних излечио, колико си немоћних укрепио, колико си тужних утешио. А колико си тек душа обрадовао кроз прохујале векове, које су у црквама, твојом руком подигнутим, Бога доживеле, Небо осетиле, грехе очистиле. И које ће до будућег Века кроз њих Богу долазити.\n\nО, свети Милутине, а да ли смо ми, деца са краја времена, потомци твоји, довољно захвални Богу и теби, за сва дела твоја, за све молитве твоје, за све помоћи твоје?\n\nЈер и ти беше као Твој Господ, Који није имао где главу да склони, и ти не нађе места међу својима, већ те боље други примише, па зато твоје мошти још у туђини пребивају. О, да ли се љутиш на нас због тога? О, да ли нам није добро због тога? Да ли нам због тога пале цркве и манастире по светој Косовској земљи и убијају нас на њој? Да ли смо ми, Срби твоји, попут худих Јевреја, који све своје пророке побише, да ли и ми своје најбоље не требамо, а туђе зло прихватамо са радошћу? Опрости нам због тога, свети краљу Милутине. Опрости и помози да дођемо себи, и цео народ Србски, и свако од нас лично. Јер свако од нас, и сви заједно, смо слични блудном сину, који још није дошао себи. Још смо у даљњој земљи, далеко, далеко од Оца Небеског, Који сузе рони, и чека да се вратимо у Његов загрљај.\n\nО, свети краљу Милутине, клекни пред Господа, ако смо достојни тога, и са сузама Га моли да се пронађемо, да васкрснемо из мртвих, јер крај је тако близу, и време је на измаку. Нека се и на нама покаже чудо Божије, као на покајаном разбојнику, који је свим бићем осетио Бога у умирућем Христу, и из дна душе завапио: Сети ме се Господе када дођеш у Царство Твоје. Нека се и ми као и он преумимо, замрзимо наш прошли грешни живот, и пођемо путем спасења, са дубоком и искреном надом да ћемо и ми чути речи Христове: Заиста ти кажем, данас ћеш бити са Мном у Рају! О, када би се тога удостојили, твојим светим молитвама, свети краљу Милутине, Небо би одјекивало од наше хвале Свемилостивом Богу, Који у Оцу и Сину и Светоме Духу вечно пребива. Амин.\n\nScroll