АКАТИСТ СВЕТОМ ЈОВАНУ БРАНКОВИЋУ \nДЕСПОТУ СРБСКОМ \n(10. / 23. децембар.) \n \nКондак 1. \n \n Господ, који управља приликама нашег живота, и једне ставља за господаре, а \nдруге за слуге, тебе, свети Јоване, изабра да будеш господар народу Србском. Али ти, \nимавши од малена страх Божји у себи, био си слуга и народу своме, и Господу, кога си \nбезмерно волео. Зато као онај који си стекао велику слободу код Бога, измоли нам \nмилост Његову и опроштај сагрешења наших, да би могли радосно да ти кличемо: Радуј \nсе, свети Јоване, деспоте Србски, и слуго Божији! \n \nИкос 1. \n \n У тешком и смутном времену, када је Србски народ био као стадо без пастира, \nти си, свети Јоване, са светом породицом твојом, дошао на чело његово, помажући му \nда се одбрани и од Турака, али и од лукавих латина, који су желели да Србе преведу \nпапској вери. Храбро водећи народ свој као Мојсије преко пустиње, и Божијом руком \nчуван, удостојио си се да ти молитвено овако певамо: \n Радуј се, изабрани сасуде Духа Светога! \n Радуј се, добри пастиру словесног стада Христовог! \n Радуј се, верни слуго Господа Христа! \n Радуј се, Богом прослављени у Царству Небеском! \n Радуј се, свети вођо Србскога народа! \n Радуј се, дивна латицо свете породице Бранковаћа! \n Радуј се, светлости онима који у ропству беху! \n Радуј се, чврсти бедеме Православља! \n Радуј се, украшени доме Свете Тројице! \n Радуј се, свети Јоване, деспоте Србски, и слуго Божији! \n \nКондак 2. \n \n Од утробе матере своје, ти би назначен за службу Богу, јер тебе, свети Јоване, \nизродише свети родитељи, Стефан и Ангелина, у Албанији , далеко од земље Србске, и \nдалеко од свога рода, али у Вери Православној. А одрастао си у Западној Италији, опет \nдалеко од дедовине, али се и оданде чуо твој и родитеља твојих тужни глас, упућен \nГосподу: Алилуја! \n \nИкос 2. \n \n Дом родитеља твојих, свети Јоване, био је украшен сваким благочешћем. У \nњему си са мајчиним млеком, пио и Божанску науку Господа Христа. Твоме добром \nваспитању су допринели и православни монаси који су били чести гости дома твога. \nОни су у теби будили осећаје вечности и неугасиву љу бав ка Христу. Зато ти сложно \nузносимо овакве похвале: \nРадуј се, јер си Христове заповести од младости заволео! \n Радуј се, Богобојажљиви Анђеле Божији! \n Радуј се, светли изданче благочестивих родитеља! \n Радуј се, јер си кроз њих слушао Господа Христа! \n\n Радуј се, монаха благочестивих љубитељу! \n Радуј се, похвало рода Србскога! \n Радуј се, благодатни облаче росни који срца верних орошаваш! \n Радуј се, родна лозо Духом Светим насађена! \n Радуј се, надо наша на Суду Божијем! \n Радуј се, свети Јоване, деспоте Србски, и слуго Божији! \n \nКондак 3. \n \n После смрти оца твога Стефана, блажени Јоване, мајка твоја Ангелина, у туђини, \nдалеко од рода Србског, благочестиво је, и са сузама упућеним Господу, наставила да \nтебе, и твога брата Ђорђа и сетру Мару, васпитава у православном духу. Учила вас је да \nсе само Господу Христу, Једином Истинитом Богу кличе: Алилуја! \n \nИкос 3. \n \n Иако си живео међу иноплеменицима и јеретицима, у Италији, а касније у \nУгарској, и међу грешницима у свету, свети Јоване, ти си се сачувао од оба зла. Нити си \nсе икада поколебао у Вери Православној, нити су те привлачиле и заробљавале страсти \nи сласти овога света, него си као соко летео висинама небеским стремећи ка \nСвемогућем Богу. Због тога ти појемо: \n Радуј се, оца благочестивог добри изданче! \n Радуј се, преподобне мајке грано прекрасна! \n Радуј се, у вечност загледани богочежњивче! \n Радуј се, добри подражаваоче Христовог Еванђеља! \n Радуј се, украшени свим врлинама! \n Радуј се, јер те ништа светско није могло одвојити од љубави Христове! \n Радуј се, Благочестивог Цара Христа добри слуго! \n Радуј се, десницом Божијом чувани! \n Радуј се, Царицом Небеском штићени! \n Радуј се, свети Јоване, деспоте Србски, и слуго Божији! \n \nКондак 4. \n \n Неколико година после смрти оца твога, ти, свети Јоване, пређе са мајком твојом \nи братом у Угарску, у Будим, поневши и свете мошти његове. По чудесном промислу \nСвом, Господ вас је довео народу Србском, да му будете вође и путовође у она тешка и \nсмутна времена, и да заједно с њим до смрти певате: Алилуја! \n \nИкос 4. \n \n Иако иноверан, угарски краљ Матија, видећи у теби и брату твоме Ђорђу, свети \nЈоване, истинско по Богу благочешће, подари вам градове Купиново и Сланкамен, и \nземљу сремску, да управљате њоме, и да се борите против злочестивих агарјана. Због \nтога ти радосно кличемо: \n Радуј се, земље сремске освећење! \n Радуј се, непобедиви заштитниче свих Хришћана! \n Радуј се, храбри православни војниче против агарјана! \n Радуј се, правдом и милостињом украшени! \nРадуј се, сиротих хранитељу! \n\n Радуј се, заробљених ослободитељу! \nРадуј се, путника и бездомних покровитељу! \n Радуј се, чувару земље Србске! \n Радуј се, надо свих потлачених! \n Радуј се, свети Јоване, деспоте Србски, и слуго Божији! \n \nКондак 5. \n \n Угарски краљ тада даде твоме брату Ђорђу и титулу деспота. Ваша престоница \nје била град Ку пиниво на реци Сави, где су у цркви светог апостола Луке биле \nположене мошти оца твога, светог Стефана. Твој брат убрзо обуче монашку ризу и \nпостриже власи своје, те на тебе дође ред, свети Јоване, да преузмеш деспотску титулу. \nАли ти, жељан Небеског, а не земаљског царства, то одбијаше, и вапијаше ка Господу: \nАлилуја! \n \nИкос 5. \n \n Када виде да је Божија воља да ипак будеш Србски деспот, ти се, свети Јоване, \nса сузама предаде Деспоту и Господару свих светова, и храбро стаде на чело Србског \nнарода, да му будеш пастир добри, и да га чуваш од свакога зла. Ти си знао да се без \nБога не може ништа добро чинити, па си зато још више следовао ка Христу Господу, од \nЊега тражећи помоћ и у Њега имајући сву наду. Зато ти кличемо: \n Радуј се, од Бога изабрани пастиру народа Србског! \n Радуј се, јер си молитвама, као мачем, чувао народ Србски! \n Радуј се, јер ти је Бог помагао у чувању повереног ти народа! \n Радуј се, снажни штите народа Србског пред сваким злом! \n Радуј се, православних царева похвало! \n Радуј се, радовање благочестивих деспота Србских! \n Радуј се, сиротих и удовица заступниче! \n Радуј се, светлости незалазна! \n Радуј се, јер си процветао као финик у двору Господњем! \n Радуј се, свети Јоване, деспоте Србски, и слуго Божији! \n \nКондак 6. \n \n Због честих турских упада преко Саве, ти си, свети Јоване, престоницу своју \nпреместио у град Беркасово, крај манастира Привине Главе. Ту си и поред бриге коју си \nимао због сталних борби са Турцима, могао да у светињи манастира призиваш благодат \nБожију да те укрепи у тако тешком и одговорном послу. У светом манастиру си тихо \nпевао Богу, кога си од утробе заволео: Алилуја! \n \nИкос 6. \n \n Исто тако, ти си, свети Јоване, као вођа православног народа, био изложен \nсталном притиску да напустите веру Отаца, веру коју је Србском роду дао свети Сава, и \nда пређете у папску, од благодати отпалу веру. Будући да си и срцем и умом знао да је \nПравославна Вера једина истинита, и да је само у њој спасење сигурно, ти си \nнепоколебљиво стајао у њој, не пристајући ни на претње ни на ласкаве понуде латина. \nЗбог те храбрости ми ти певамо: \n Радуј се, јер те у исповедању вере нису преварили лукави латини! \n\n Радуј се, јер у мору инославних сачува бисер Православне Вере! \n Радуј се, светли изданче земље Србске! \n Радуј се, јер ниси продао “веру за вечеру”. \nРадуј се, храбро утврђење Вере Православне! \n Радуј се, дивни исповедниче истине Христове! \n Радуј се, дивна латицо у сабору светих исповедника Православља! \n Радуј се, Богом прослављени због дела својих! \n Радуј се, лучо светла на високој гори Православља! \n Радуј се, свети Јоване, деспоте Србски, и слуго Божији! \n \nКондак 7. \n \n Будући храбар и одважан војник, коме је Господ Христос био највећа заштита, \nти си, свети Јоване, пожелео да сталне сукобе са Турцима решиш једним већим ратом, \nкако би их потиснуо далеко од земље Србске. У томе су ти донекле помагали Угари и \nМлечићи. Али ти си само у Бога имао нај већу наду, и Њему си неодступно певао: \nАлилуја! \n \nИкос 7. \n \n Ти си, свети Јоване, са Угарима и Млецима покушао да ослободиш од Турака и \nпоробљене Србе на југу, чак си донекле у томе имао и успеха, али варљива политика \nУгара и латина је и овога пута срушила наду на ослобођење Срба од турског јарма. Они \nсу склопили мир са Турцима, тако да је теби и твоме народу остало да још дуго чекате \nслободу. Захвални на храбрости твојој и племенитим жељама, ми ти певамо: \n Радуј се, јер си желео ослобођење свих Срба из ропства! \n Радуј се, храбри војсковођо Србскога рода! \n Радуј се, силни заступниче православним војницима у рату! \n Радуј се, нови победоношче Георгије! \n Радуј се, весеље земље Србске! \n Радуј се, узданицо поробљених! \n Радуј се, дивни Божији угодниче! \n Радуј се, јер си обасјан Божијом светлошћу! \n Радуј се, јер осветљаваш мрак у душама нашим! \n Радуј се, свети Јоване, деспоте Србски, и слуго Божији! \n \nКондак 8. \n \n Зато си ти и даље, свети Јоване, сву наду полагао на Бога, и Њему се молио да \nзаштити народ твој, и да му помогне да сачува своју веру и душу. Због тога си помагао \nмноге православне манастире, да се у њима монаси моле за спасење Србског народа, \nзнајући да је најблагочестивије када се изабране слуге Божије моле за народ и кличу \nСвемогућем Господу: Алилуја! \n \nИкос 8. \n \n Купујући пропадљивим благом, непропадљиво, ти си, свети Јоване, са својом \nблагочестивом мајком и братом, великим прилозима помагао светогорске манастире \nсветог Павла, Хиландар и Есфигмен, као и манастир Крупу у Далмацији, и многе \nманастире у Срему, Банату и Бачкој. Ви сте подигли и обновили манастире Крушедол, \n\nПривину Главу, Месић, Фенек, Дившу, Беочин, Шишатовац, Кусић, свети Ђурађ и \nдруге. Због те твоје ревности по Богу, ми ти кличемо: \n Радуј се, ктиторе многих манастира и цркава! \n Радуј се, добри грозде винограда спасоноснога! \n Радуј се, богати благодаћу, обогати и нас сироте њоме! \n Радуј се, духовна трпезо душа наших! \n Радуј се, јер си од сунчане светлости јаче засијао! \n Радуј се, исцељење наше пресветло! \n Радуј се, свих нас нелажни чувару и похвало! \n Радуј се, дивно дрво краснога рода! \n Радуј се, светилниче земље Србске! \n Радуј се, свети Јоване, деспоте Србски, и слуго Божији! \n \nКондак 9. \n \n Исцрпљен многим ратним напорима, које си последњих година живота водио за \nослобођење свога народа, ти се свет и Јоване, због грознице коју си задобио у рату у \nБосни, у престоници својој у Беркасову, млад пресели у Господње дворе, где све силе \nНебеске и сви Свети, а и ти са њима, запевасте: Алилуја! \n \nИкос 9. \n \n Речити говорници нису у стању да искажу како си ти, све ти Јоване, иако живећи \nу благочешћу и земаљском богатству, деспотством узвеличан, стално ратујући и \nживећи у браку, успео да сачуваш неугасиву љубав према Христу, и да Њиме будеш \nузвеличан и после смрти као мало ко на овој грешној Србској земљи. Због тога ти \nсверадосно кличемо: \n Радуј се, јер си као голуб позлаћених крила узлетео у рајска насеља! \n Радуј се, јер си се и пре Суда удостојио стати Богу с десне стране! \n Радуј се, јер си се уселио у дворе Господње! \n Радуј се, јер си молитвом и милостињом себе Господу довео! \n Радуј се, јер иако земаљски цар беше, од Небеског ниси одбачен! \n Радуј се, блажени, јер си блаженство наследио! \n Радуј се, јер си са родитељима својим и братом у рајске обитељи насељен! \n Радуј се, јер те је Христос као звезду небеску јавио народу Србском! \n Радуј се, јер се великог Небеског дара удостоји! \n Радуј се, свети Јоване, деспоте Србски, и слуго Божији! \n \nКондак 10. \n \n Твоја благочестива и христољубива супруга Јелена, свети Јоване, не желевши \nвише да се удаје, силом, и због политичких прилика би удата за хрватског племића, али \nсамо што не пресвисну од туге на самом венчању. Ипак, своју Православну Веру није \nнапустила, и стално је помагала православне манастире, посебно на Светој Гори, и као \nсиња кукавица је тужно до смрти појала Богу: Алилуја! \n \n\nИкос 10. \n \n Дивно чудо се деси на Земљи, јер када после три године извадише из земље \nмошти твоје, свети Јоване, оне се нађоше целокупне и нетрулежне, као и у оца твога, \nсветог Стефана. Многи се народ стече тада к њима у цркви светог Луке у Купино ву. \nРаслабљени устадоше, слепи прогледаше, хроми проходаше, и сви болесни од њих \nздрави постадоше. Радујући се и захваљујући Богу који те тако благочестиво прослави, \nми ти кличемо: \n Радуј се, јер свете мошти твоје озарују Васељену! \n Радуј се, јер из њих нам се искре исцељења дарују! \n Радуј се, јер нам сијају јаче од злата и сафира! \n Радуј се, проводниче Божије благодати! \n Радуј се, дароватељу многих чудеса! \n Радуј се, стубе пресветли који нас просвећујеш чудима! \n Радуј се, мириса благоуханог изворе! \n Радуј се, јер свима који прилазе са вером моштима твојим дајеш исцељење! \n Радуј се, топли молитвениче за душе наше! \n Радуј се, свети Јоване, деспоте Србски, и слуго Божији! \n \nКондак 11. \n \n Неки човек лежећи на болесничкој постељи осам година, не нашавши здравља \nкод земаљских лекара, чувши за чудеса која од твојих светих моштију бивају, рече оцу \nи матери: “Носите ме к моштима светог Јована!” И када га на врата цркве донесоше, он \nпостаде здрав. Тада клече пред твој кивот и повика велегласно: “Молитвама светог \nЈована, спасе ме десница Твоја, Господе!” И пође радосно кући кличући: Алилуја! \n \nИкос 11. \n \n Исто тако, неки агарјанин који беше обузет демоном који се населио у утроби \nњеговој, и који га је бацао на земљу, и у многе беде и невоље доводио, би приведен \nсветим моштима твојим, свети Јоване, и деси се предивно чудо: Плачући и тражећи \nпомоћ и исцељење, он постаде здрав и узвикну: “Нема вере, до Вере Хришћанске”! \nСлавећи Бога који кроз Тебе посведочи истинитост Хришћанства, радосно ти \nузвикујемо: \n Радуј се, јер сила Божија делује кроз тебе! \n Радуј се, телесног здравља нашег исцелитељу! \n Радуј се, душевног спасења нашег избавитељу! \nРадуј се, јер многе сузе радоснице исцељени над тобом пролише! \n Радуј се, радовање монаха и монахиња! \n Радуј се, јер нас удивљујеш чудима и знамењима својим! \n Радуј се, избавитељу наш од напасти демонске! \n Радуј се, духовна насладо душа наших! \n Радуј се, јер гледаш Светлост неприступну! \n Радуј се, свети Јоване, деспоте Србски, и слуго Божији! \n \nКондак 12. \n \n Твоје свете мошти, новојављени Јова не, посрамише агарјане и лукаве латине \nкоји у таму јереси упадоше, јер Господ кроз њих громогласно посведочи да је Вера \n\nПравославна, Вера Апостола и Отаца, Вера Христова, Вера Једносушне и Животворене \nТројице, Оца и Сина и Светога Духа, у којој је најлепше певати: Алилуја! \n \nИкос 12. \n \n Због тога Турци, запаливши манастир Крушедол, задужбину свете мајке твоје и \nбрата, запалише и твоје, и твоје свете породице мошти. Ипак је нама грешнима остао \nдео стопала твога, свети Јоване, да га и ми данас са сузама целивамо, и помоћ кроз њега \nод Господа тражимо, мада верујемо да ти и даље невидљиво ходиш земљом сремском, \nбудно чувајући свој народ од сила зла које непрестано на њега нападају. Зато ти \nблагодарно певамо: \n Радуј се, јер украшаваш Сабор Србских Светитеља! \n Радуј се, јер свете мошти твоје сведоче истинитост Православне Вере! \n Радуј се, обитељи Крушедолске недремљиви чувару! \n Радуј се, земље Србске заступниче пред Богом! \n Радуј се, јер си се као венцем победе украсио Еванђељем Христовим! \n Радуј се, велико светило Цркве Божије! \n Радуј се, јер Господу са Ангелима предстојиш! \n Радуј се, раја удостојени, удостој и нас твоје радости! \n Радуј се, светли украсе храма Божије Матере у Крушедолу! \n Радуј се, свети Јоване, деспоте Србски, и слуго Божији! \n \nКондак 13. \n \n О, свети Јоване, дивни угодниче Божији, прими ову малу молитву нашу као \nблагопријатну, и заступништвом твојим измоли од Господа да нас избави од сваке беде \nи свакога зла. Подари нам мир у души, и опроштај свих сагрешења наших, да би могли, \nса тобом, слуго Божији, и са свима Светима, Христу Господу да певамо: Алилуја! \n \n(Овај кондак се чита три пута, па затим поново: икос 1. и кондак 1. и онда молитва, \nна крају.) \n \nМОЛИТВА \n \n О, свети Јоване, свети изданче, још светије породице Бранковић! Ко ће исказати \nчудесну силу Божије љубави и премудрости, која се пројави у вама, и уз помоћ које ви \nпостадосте светитељи Божији! \nЗато те молимо, помози нам, свети Јоване, нама, који нисмо достојни ни да \nтражимо милост Господњу кроз тебе, нама, губавцима и сваким грехом упрљаним \nслугама демонским. Јер шта смо ми, него слуге непријатеља Божјих, када у нама нема \nни једног светлог и чистог места где би Господ главу склонио. Јер нема греха, нема зла, \nнема гадости, коју ми нисмо учинили и којом се нисмо упрљали. \nАли онај зрачак Небеске свет лости који Бог неугасиво држи у нама по \nнеизмерној љубави Својој, онај трун неуспаване савести, оно зрно живота, кроз сво то \nблато и таму наше душе се отима, и зове тебе, велики слуго Бож ији. Јер и ти си носио \nтело смртно, и ти си у вртлогу зла битку за Вечни Живот водио, ти си ту битку храбро и \nизвојевао, и знаш шта нам треба, знаш какву помоћ треба да нам упутиш. Зато те ми, \nдуховни мртваци, тим зрном живота којим нас Господ милостиво чува, призивамо и \nмолимо. Молимо те да нам помогнеш да поново оживимо, да смрт одагнамо, да таму \nразбијемо, да зло уништимо, да Богу припремимо место у себи. \n\n Знамо да ће легиони анђела зла који су у нама да се подигну и недају нам ни да \nзапочнемо борбу, али их ти, свети Јоване, одагнај благодаћу Бож ијом која изобилно \nборави у теби. И помози нам, као одојчадима, да поново проходамо у врлинама и \nчињењу заповести Божјих, како би имали наду да ћемо добити бар малени удео у \nЦарству Небеском. \nЈер ако у овом земном животу не припремимо место за Бога у себи, тешко нама, \nбоље да се о нда ни родили нисмо. Зато нам помажи, свети Јоване, како хоћеш, и како \nзнаш, само да се спасемо, само да осуду не заслужимо, само да не чујемо оне страшне \nречи Господње: Идите од Мене, проклети, у огањ вечни - само то да не доживимо. И да \nонда једног дана, када завршимо овај привремени живот, о када би то и било, дођемо \nтамо где си ти, у твоје и твоје свете породице дворе, макар и последње слуге били у \nњима, и да заједно са вама опевамо и прослављамо име Најсветијег Господа Исуса \nХриста, Спаситеља нашег, ко ме са Беспочетним Оцем Његовом и Свесветим и Благим \nЖивотворним Духом нека је хвала и слава кроза све векове. Амин!