АКАТИСТ СВЕТОМ МАКСИМУ БРАНКОВИЋУ - АРХИЕПИСКОПУ \nСРБСКОМ \n(18. / 31. јануар) \n \nКондак 1. \n \nТеби, изабраном јерарху Христовом, који си Богоугодним животом својим \nпостао светитељ Божји и заступник наш Небески, узносимо молитву, ми Србчићи \nтвоји: Помози нам, добротом својом, да и ми светлост Господњу у Царству Његовом \nугледамо и да постанемо причасници Вечног Живота, како би могли да ти захвално \nкличемо: Радуј се, свети владико Максиме, пошаљи нам с Неба благослов Господњи! \n \nИкос 1. \n \n Будући посађен у благород ном винограду светих Бранковића, и Анђелима \nчуван, ти си , свети Максиме, као добра лоза добар род донео, точећи вино благодати \nХристове напаћеном роду Србском у време насртљивих латина и крволочних Турака, \nстојећи као чврста стена између Истока и Запада, ч увајући Веру Православну. Зато ти \nузносимо овакве похвале: \n Радуј се, благодатна лозо винограда Господњег! \n Радуј се, цвете миомирисни рода Србскога! \n Радуј се, похвало јерарха Христових! \n Радуј се, добри владико Владике Христа! \n Радуј се, благослове Господњи роду Србскоме! \n Радуј се, Православне Вере стено несаломива! \n Радуј се, манастира Крушедола добри домаћине! \n Радуј се, благословени сине благословених родитеља! \n Радуј се, земље Сремске чувару недремљиви! \nРадуј се, свети владико Максиме, пошаљи нам с Неба благослов Господњи! \n \nКондак 2. \n \n Божијим премудрим промислом рођен од светих и благочестивих родитеља, ти \nси, свети Максиме, од утробе мајке своје надахнут био Духом Светим, која је, родивши \nте, ускликнула смерно и благодарно: Алилуја! \n \nИкос 2. \n \n Растући у преизобилној благодати Божијој, ти си, свети Максиме, испуњавао \nдетињу душу своју Небеским даровима, који су у теби процветали у храброг војника \nХристовог. А када је дошло време, ти си неустрашиво ступио у велику животну борбу, \nпоставши вођа Србског народа. Зато ти кличемо овако: \n Радуј се, јер си дојен светим млеком свете мајке твоје! \n Радуј се, јер си храњен светим хлебом светог оца твога! \n Радуј се, јер је тобом текла крв светих предака! \n Радуј се, јер си од младости Христом нежно чуван! \n Радуј се, јер те је благодат Божија заробила! \n Радуј се, јер си душу своју осветио Духом Светим! \n Радуј се, јер си био верни слуга Христов! \n Радуј се, исцелитељу од многих болести! \n\n Радуј се, душа наших просветитељу! \nРадуј се, свети владико Максиме, пошаљи нам с Неба благослов Господњи! \n \nКондак 3. \n \nРодитељи твоји живеше у западној Италији, али међу једном групом \nправославних житеља, где и православни храм беше, у коме си ти, свети Максиме, \nзаједно са свима славио Господа и певао Му радосно: Алилуја! \n \nИкос 3. \n \n Живећи стално уз Христа и са Христом, у дому твоме су и православни монаси \nбили чести гости. Слушајући од њих о лепоти монашког подвига, у теби је, свети \nМаксиме, посејано добро семе, које је никло када је дошло време да и ти обучеш \nмонашку ризу. Зато ти похвално појемо: \n Радуј се, јер ти монаси Христа Господа дивно сведочише! \n Радуј се, јер си од младости заволео целомудреност! \nРадуј се, јер душу твоју запали Огањ Небески! \n Радуј се, јер си Христа неизмерно волео! \nРадуј се, јер си умом био у Вишњем свету! \n Радуј се, јер си ходио у Светлости Христовој! \n Радуј се, јер си Бога чистим срцем гледао! \nРадуј се, јер си душевном лепотом многе задивио! \nРадуј се, јер си животну битку победоносно извојевао! \n Радуј се, свети владико Максиме, пошаљи нам с Неба благослов Господњи! \n \nКондак 4. \n \n Отац твој Стефан, намучен страдалним животом, престави се у Господу, и ти, \nсвети Максиме, као дете још, са мајком, братом и сестром у туђем свету, тужно запева: \nАлилуја! \n \nИкос 4. \n \n Будући у многим невољама, мајка твоја затражи помоћ од аустријског цара, и ви \nсе, свети Максиме, преселисте у Корушку, где сестра твоја Мара млада умре. Али, \nимајући Господа увек у срцу, ти си и тај бол с љубављу поднео. Зато те с љубављу и \nвеличамо: \n Радуј се, јер ти је Бог подарио благочестивог оца! \n Радуј се, јер те је по смрти његовој мајка у побожности васпитала! \n Радуј се, јер ти је Господ давао крепост у тим данима! \n Радуј се, јер си Мајку Божију изнад свега љубио! \n Радуј се, јер си Господара свога Христа верно служио! \n Радуј се, јер си душу за народ свој положио! \n Радуј се, родна лозо Христова! \nРадуј се, похвало Православља! \nРадуј се, владико земље сремске! \nРадуј се, свети владико Максиме, пошаљи нам с Неба благослов Господњи! \n \n\nКондак 5. \n \n Тада угарски краљ позва тебе и брата твога Јована, свети Мак симе, да пређете у \nземљу сремску, и ти доби деспотску титулу, по праву које ти је припадало и од људи и \nод Бога, коме ти благодарно и смерно запева: Алилуја! \n \nИкос 5. \n \n Дошавши међу Србски народ, и поневши са собом нетљене мошти оца твога, \nсветог Стефана, ти си, свети Максиме, са мајком и братом, донео велику наду роду \nсвоме, јер беху као стадо без пастира, разапети између римокатолика и Турака. Храбро, \nкао Мојсије, ти си их повео Обећаној земљи. Зато ти овако узвикујемо: \n Радуј се, деспоте земље Србске! \n Радуј се, светих Бранковића звездо светла! \nРадуј се, надо потлачених и сиромашних! \nРадуј се, јер те је народ Србски неизмерно волео! \n Радуј се, јер си се као брижни пастир за сваку овцу стада свог бринуо! \n Радуј се, јер си као свете у молитви призивао оца и брата свога! \n Радуј се, јер си многе Духом Светим породио! \n Радуј се, јер си благочестно подизао светиње Божије! \n Радуј се, јер си многе муке за народ Србски поднео! \nРадуј се, свети владико Максиме, пошаљи нам с Неба благослов Господњи! \n \nКондак 6. \n \n Али онај зов Небески, посејан у теби од детињства, разгори се као огањ, те ти, \nсвети Максиме, предавши брату Јовану деспотство, постриже своје власи, узе Крст свој \nи радосно пође ка Господу, кличући: Алилуја! \n \nИкос 6. \n \n У свему си подражавао славне претке своје, светог Симеона и Саву. Као и они, и \nти си, свети Максиме, оставио царство земаљско, поставши странац у свету, ради \nзадобијања Царства Небеског. Дивећи се љубави твојој ка Христу, овако ти појемо: \n Радуј се, јер си презрео сујету овога света! \n Радуј се, јер си оставио дом земаљски! \nРадуј се, јер си пожелео лепоту Вишњег живљења! \nРадуј се, јер си дом Свете Тројице постао! \n Радуј се, јер си душу чисту на дар Христу принео! \nРадуј се, светозарни цвете Цркве Христове! \n Радуј се, питома маслино маслињака Господњег! \n Радуј се, ризницо дарова Небеских! \n Радуј се, јер си смирењем победио ђавола! \nРадуј се, свети владико Максиме, пошаљи нам с Неба благослов Господњи! \n \nКондак 7. \n \n Од младости си заволео целомудреност, оче Максиме, и израстао си у Цркви као \nсветозаран цвет, и иако си живео међу иноплеменицима, сачувао си Веру Православну, \nкличући Богу: Алилуја! \n\nИкос 7. \n \nИако си рођен у туђини и тамо васпитан, ипак си постао вођа свога народа, али \nжелећи Небеско Царство, земаљско си оставио и смирењем си тајне Вишње зад обио. \nЗато ти смерно благодарност узносимо: \n Радуј се, јер си заволео Онога који има реч Вечнога Живота! \nРадуј се, јер си за свет умро да би се у Господу родио! \n Радуј се, јер си као кошута воде ти био жедан Христа неизмерно! \n Радуј се, јер си Богу себе на жртву принео! \n Радуј се, јер си сузама многим убелио своју душу! \nРадуј се, јер си се једино Крстом Христовим хвалио! \n Радуј се, јер си многе пале ка Господу привео! \n Радуј се, јер си многима пут спасења показао! \nРадуј се, учитељу Божанских заповести! \nРадуј се, свети владико Максиме, пошаљи нам с Неба благослов Господњи! \n \nКондак 8. \n \n Сав освећен Господом, свети Максиме, трудом и постом си украсио себе, а \nмилостињом си запалио светиљку душе своје, и пронашао Небеског Женика, коме си \nускликнуо: Алилуја! \n \nИкос 8. \n \n Због смутњи после братове смрти, ти се, свети Максиме, са мајком својом \nАнгелином повуче у Влашку, поневши са собом мошти светог Стефана и новојављеног \nсветитеља Божијег, брата твог, светог Јована. Осећајући се и ми с тобом као \nпрогнаници, појемо ти овако: \n Радуј се, јер, као и Христос, својима дође, а своји те не примише! \n Радуј се, јер си сва искушења смирено подносио! \nРадуј се, верни слуго Христа Бога! \n Радуј се, изворе воде живе! \n Радуј се, тврђаво, саграђена на чврстом темељу Еванђеља Христовог! \n Радуј се, јер си Бога чистим срцем гледао! \n Радуј се, јер си Бескрвну Жртву у олтару Господу приносио! \n Радуј се, јер си Свете Тајне Христове савршавао! \n Радуј се, јер си Свето Миро за Цркву Божију освећивао! \n Радуј се, свети владико Максиме, пошаљи нам с Неба благослов Господњи! \n \nКондак 9. \n \n Будући од Бога обдарен Небеским даровима, ти си, свети Максиме, на чудесан \nначин измирио влашког војводу Радула са противником његовим, да су сви који то \nчудо видеше, запевали: Алилуја! \n \nИкос 9. \n \n Ни најречитији говорници не могу да искажу све похвале о теби, свети Максиме, \nјер те због превелике доброте и побожности тада поставише за митрополита Влашког, \n\nда предстојиш верном народу као Сам Христос и да га у Његово име водиш ка Царству \nНебеском. Зато ти захвално говоримо: \n Радуј се, јер си благодат Светога Духа на царским дверима примио! \n Радуј се, јер те је Христос пастирства удостојио! \n Радуј се, јер си стадо словесно на поклон Свише добио! \nРадуј се, јер си оставивши земно царство, постао владика Цркве Небеске! \nРадуј се, јер си: Мир свима! – уместо Христа, вернима са царских двери \nговорио! \n Радуј се, проводниче Духа Светога на свештенике које си рукоположио! \nРадуј се, поверениче благодати Божије! \nРадуј се, јер си као и свети Сава мир међу непријатељима учинио! \nРадуј се, јер су те мрзили непријатељи Православне Вере! \n Радуј се, свети владико Максиме, пошаљи нам с Неба благослов Господњи! \n \nКондак 10. \n \n Божијим промислом, ти се, свети Максиме, поново врати у Срем, међу свој \nнарод, који када те угледа у архијерејским одеж дама, радосно закликта Архипастиру \nХристу: Алилуја! \n \nИкос 10. \n \n Тада ти подиже највећу задужбину своју на овоме свету, свети Максиме, \nманастир Крушедол, који већ вековима светли као сунце са обронака Фрушке горе \nнароду Србском. Касније постаде и митрополит београдски, да сабираш стадо \nХристово које вуци стално нападаху. Зато ти радосно говоримо: \n Радуј се, јер си Мајци Божијој манастир Крушедол саградио! \n Радуј се, јер си градећи земаљске храмове, у Небеској Цркви покој нашао! \nРадуј се, добри пастиру Пастира Христа! \n Радуј се, јер нас и сада помињеш у молитвама својим! \n Радуј се, јер се пред моштима твојим свакога дана узносе молитве Богу! \n Радуј се, непоколебљиви борче против унијаћења! \n Радуј се, јер си и пре Суда стао с десне стране Христа Господа! \nРадуј се, чувару Вере Православне! \n Радуј се, медоточна уста Христова! \nРадуј се, свети владико Максиме, пошаљи нам с Неба благослов Господњи! \n \nКондак 11. \n \n При самој кончини твојој Господ те удостоји предивног виђења, блажени \nМаксиме, јер стадоше пред тебе као А нђели, свети Атанасије и Кирил, чиме си удивио \nмајку своју и ученика, који стајаше уз одар твој, и који од радости ускликнуше: \nАлилуја! \n \nИкос 11. \n \n Сабра се велики народ на погребу твоме, свети Максиме, али се њихова велика \nжалост убрзо претвори у радост, јер Господ, који је душу твоју увео у сабор Светих \nЈерарха, и свете мошти твоје објави нетрулежним, као Небески извор исцељења. Зато \nти благодарно појемо: \n\n Радуј се, јер си при кончини својој удостојен Небеске посете! \n Радуј се, јер си кроз мреже демонске лако по смрти прошао! \n Радуј се, крушедолска звездо Даницо! \n Радуј се, јер си доказао да Бога љубиш, држећи заповести Његове! \n Радуј се, јер си спознао тајну Вечног Живота! \n Радуј се, јер си спознавши Сина, спознао и Оца Небеског! \n Радуј се, јер си таланте Господње благочестно умножио! \n Радуј се, јер те је Господ наградио за труде твоје! \nРадуј се, јер те је Владика Христос уписао у Сабор Светих! \n Радуј се, свети владико Максиме, пошаљи нам с Неба благослов Господњи! \n \nКондак 12. \n \n Свете мошти твоје, свети Максиме, са моштима твога оца, мајке и брата су дуго \nвремена биле неисцрпни извор исцељења и стециште верног народа Србског, који вам \nје у болу и мукама долазио, али који је увек од вас од лазио са благодарном песмом \nБогу: Алилуја! \n \nИкос 12. \n \n Турски некрсти, у бесу и очајању због ратних пораза, у једном налету јарост \nсвоју искалише над вама, исекавши и спаливши и твоје свете мошти, свети Максиме, од \nкојих данас у кивоту пред олтаром крушедо лског манастира остадоше само поједини \nделови. Али и пред њима се народ и данас клања и моли за помоћ, и телесну и душевну. \nЗато ти захвално кличемо: \n Радуј се, јер си светлост Христовог Еванђеља благовестио! \nРадуј се, јер нас свечасно сабираш око светих моштију твојих! \n Радуј се, јер се Богу молиш за душе наше! \n Радуј се, јер нас учиш да се клањамо Светој Тројици! \n Радуј се, јер нам точиш Божанску благодат! \n Радуј се, јер нам веселиш душе и срца! \n Радуј се, предивни бисеру који изнедри род Србски! \n Радуј се, путовођо наш ка Царству Небеском! \nРадуј се, Небески владико манастира Крушедола! \nРадуј се, свети владико Максиме, пошаљи нам с Неба благослов Господњи! \n \nКондак 13. \n \n О, свети Максиме, свети архијереју Небеске Цркве Христове, не гнушај се нас \nгрешних, н его прими ову молитву као искрен дар, који ти приносимо за опроштај \nсвојих грехова. Умоли Господа да се смилује на нас, и одбрани нас од свих непријатеља \nнаших, како би могли радосно да Му певамо: Алилуја! \n \n(Овај кондак се чита три пута, па затим поново: и кос 1. и кондак 1. и онда \nмолитва, на крају.) \n \nМОЛИТВА \n \n О, свети Максиме, свети владико Владике Христа, свети сине светих родитеља, \nбрата светог свети брате, заступниче наш пред Престолом Пресвете Тројице, ево нас \n\nпред тобом, светитељем Божијим, убогих и сиромашних, пропалих и изгубљених. Јер \nми смо већи и од највећих грешника Старог и Новог Завета, већи од свих грешника \nкроз минуле векове, али немајући коме, ми теби дођосмо, као свој своме. Јер теби је, \nсвети Максиме, Бог подарио да носиш бреме Србскога народа за живота земаљског, али \nте је одредио да помажеш и свима нама који ћемо доћи у роду твоме, све до дана \nСтрашнога Суда. А ми, не смејући твога и нашег Господара молити, некако се теби \nлакше обраћамо, и под свети омофор твој прибегавамо, како би Га ти одобровољио да \nсе смилује на нас. \nПомоли се, свети владико Максиме, за нас, Србчиће твоје, не би ли лик Христов \nкоји је у нама тако дивно сијао, па се временом због грехова наших сасвим изгубио, \nпоново засијао и поново се зацелио. Јер када нас Господ поз ове Себи, и ако Његов лик \nне засија у души нашој, само ће рећи: “Иди од Мене, зли слуго, у огањ вечни!” О, да се \nто никоме од нас не би догодило, помози нам, свети Максиме, јер времена су брза и зла, \nсмрт може тако изненадно доћи, као лопов, и затећи нас н епокајане, непричешћене, \nнеизмирене са свима. Зато нас чудесно преобрати, охрабри и овредни да \nнепоколебљиво пођемо уском стазом ка Господу. Јер он награђује и оне који долазе у \nједанаести час к Њему, на посао обрађивања њиве душе своје, закоровљене и \nзапуштене. \nПружи свету руку своју са Небеса, свети владико Максиме, и благослови нас, \nогради нас, сачувај нас, и од ђавола, али и од нас самих, умири страсти наше, умири \nнемирне мисли наше, приведи нас усрдној молитви и покајању, утврди нас у љубави и \nмилостињи, како би нам Господ на Суду, угледавши Свој Пресветли Лик обновљен у \nдушама нашим, рекао: “Ходите, слуге верне, уђите у покој Царства Мога!” О, да би нас \nтога благословеног часа Господ удостојио, свети Максиме, нека нам помогну свете \nмолитве твоје, и љубав твоја према нама, Србчићима твојим, који, иако недостојни, \nхвалећи тебе, хвалимо и Господа Исуса Христа, коме са Беспочетним Оцем Његовим и \nПресветим, Благим и Животворним Духом Његовим припада свака слава и част и \nпоклоњење кроз све векове векова. Амин.