АКАТИСТ СВЕТОМ МУЧЕНИКУ ЈОВАНУ ВЛАДИМИРУ, \nКРАЉУ СРБСКОМ \n22. мај/4. јун \n \nКондак 1. \n \n Теби, изабраном страдалцу Христовом, који си незлобиво ка о \nјагње на заклање злом бугарском краљу пошао , похвални песмопој \nсада узносимо, а ти, пошто си стекао велику слободу пред \nГосподом, помоли се за спасење наше, да би могли са радошћу да \nти кличемо : Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго \nвладике Христа! \n \nИкос 1. \n \n Господ који у Светој Тројици пребива, стварајући анђеле на \nНебу, стварао је и анђеле на Земљи, међу којима и ти бејаше, свети \nмучениче Владимире, јер си сав живот свој анђелски поживео и због \nтога си се као анђео на Небеса узнео после страдања свога. Зато \nприми од нас ове анђелске похвале: \nРадуј се, јер си од царства свога желео да начиниш Христово \nЦарство! \nРадуј се, јер беше кротак и побожан као мало који земаљски \nвладалац! \nРадуј се, јер си народ Србски учио да правилно исповеда \nСвету Тројицу! \nРадуј се, је р те je више краси ла вера Божија , него царско \nпорекло твоје! \nРадуј се, јер живот твој беше истинска служба Богу! \nРадуј се, јер се славно у Господу прослави! \nРадуј се, јер си јеретике обраћао истинској побожности! \nРадуј се, јер непрестано жуђаше за царством које није од овога \nсвета! \nРадуј се, незлобиво јагње Божије! \nРадуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике \nХриста! \n \nКондак 2. \n \n И деда твој и отац, свети Владимире, били су краљеви Србски \nу Зети и Захумљу , али беху веома Богобојажљиви, па су и тебе од \nмалена учили свакој побожности и непрестаном клицању Богу: \nАлилуја! \n\nИкос 2. \n \n Ти, блажени Владимире, од детињства би испуњен даровима \nдуховним, јер беше кротак, смирен, Богобојажљив и чист животом, \nпрезирућу све земаљске насладе, а ревнујући за све оно што је \nузвишено и Божанско. Зато почуј ове похвале наше: \n Радуј се, јер ти преци беху благочестиви владари Србски! \nРадуј се, јер беше чист и душом и т елом као извор планински \nод младости своје! \nРадуј се, јер од детињства твога живљаше анђелски и \nцеломудрено! \nРадуј се, јер си Богомудро изучио сав Закон Божији! \nРадуј се, јер никада ниси ишао на веће безбожничко! \nРадуј се, јер од младости живљаше по заповестима Божијим! \nРадуј се, јер се ниси оскрнавио саблазнима овога света! \nРадуј се, јер у животу твоме све беше Богодолично! \nРадуј се, јер гораше као буктиња вере хришћанске! \nРадуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике \nХриста! \n \nКондак 3. \n \n Још у раној младости тебе дадоше, свети Владимире, да се \nучиш ратн им вештинама, које ти добро научи, али си се још више \nтрудио да будеш добар војник Господа Христа и да Њему \nнепрестано појеш: Алилуја! \n \nИкос 3. \n \n Због свега тога ти, свети Владимире, стече у себи и витештво, \nа још више и побожност, јер си даноноћно изучавао Свето Писмо, \nпримењујући све заповести његове у животу своме. Посебно си био \nмилосрдан према беднима и сиромашнима , који те необично \nљубљаше. Нека ове речи наше буду похвала доброти твојој: \n Радуј се, јер си од младости ревновао за узвишеним и \nБожанским стварима! \nРадуј се, јер марљиво изучи Божанско Свето Писмо! \nРадуј се, јер и телом, а још више духом беше истински \nукрашен од Бога! \nРадуј се, јер си и војне вештине изучио на удивљење многих! \nРадуј се, јер љубављу и кротошћу владаше земљама Србским! \nРадуј се, јер имаше срце болећиво према убогима и \nсиромашнима! \n\nРадуј се, јер беше правичан и мирољубив према свакоме! \nРадуј се, јер у бојевима показиваше истинско витештво! \nРадуј се, јер беше владалац кога народ силно љубљаше! \nРадуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике \nХриста! \n \nКондак 4. \n \n Пошто у Србским земљама где ти владаше, свети Владимире, \nбеше доста богумила и других јеретика, ти их знањем Светог Писма, \nа поготово љубављу и незлобивошћу својом поврати истинитој Вери \nХристовој, па сви од радости запевасте: Алилуја! \n \nИкос 4. \n \n У животу и владању своме, ти, свети Владимире, све чињаше \nБогомудро, због чега би вољен од свију. У народ си слао учитеље \nда га учи науци Христовој, подизао си цркве и манастире, болнице и \nстранопримнице, стварајући од земаљског царства свога Царство \nБожије, због чега ти кличемо овако: \nРадуј се, јер си подизао многе цркве и манастире! \nРадуј се, јер је кроз тебе вера Христова утврђена у роду \nнашем! \nРадуј се, јер Богомудро управљаше поданицима својим! \nРадуј се, јер си за путнике намернике странопримнице градио! \nРадуј се, јер си многе болнице за болеснике саградио! \nРадуј се, изобиље оскудних! \nРадуј се, заштитниче сиротих! \nРадуј се, храниоче удовица! \nРадуј се, верни слуго Сведржитеља Бога! \nРадуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике \nХриста! \n \nКондак 5. \n \n Сејач кукоља на њиви Господњој ни теби није дао мира, свети \nВладимире, него је подизао и унутрашње и спољне непријатеље на \nтебе, како би т е још више Богу при волео и како би још више ка \nЊему руке уздизао, појући: Алилуја! \n \n\nИкос 5. \n \n На тебе, свети Владимире, и земљу твоју, стално нападаше \nгрчки цар Василије и бугарски Самуило. И када Самуило једном \nкрену са силном војском на државу твоју, ти, не желећи да се узалуд \nлије крв људска, по беже са народом на гору Косогор, чекајући да \nнепријатељ оде из тих крајева. Прими због тога ове усклике наше: \nРадуј се, јер си све непријатеље своје побеђивао силом Крста \nГосподњег! \nРадуј се, јер неустрашиво чуваше државу од непријатеља! \nРадуј се, јер владаше земљом Србском по законима Божијим! \nРадуј се, јер у себи ниси гајио мржњу ни према \nнепријатељима! \nРадуј се, јер као Аврам гостољубив беше! \nРадуј се, јер те и Небо и Земља чесно прослављају! \nРадуј се, благослове домова хришћанских! \nРадуј се, утврђење и правило вере Христове! \nРадуј се, верни слуго Господњи! \nРадуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике \nХриста! \n \nКондак 6. \n \n Цар Самуило, сазнавши где се налази те, свети Владимире, \nопколи ту планину . Међутим, тада се још веће зло подиже на вас, \nјер почеше да вас уједају отровне змије, па ти, са свим народом \nподиже руке ка Богу да вас спасе од те напасти, вапијући: Алилуја! \n \nИкос 6. \n \n И Бог на молитве твоје, свети Владимире, умири змије, али те \nтада једна друга змија, кнез места где бејасте, издаде цару \nСамуилу, и ти допаде у ропство његово. Схвативши то као вољу \nБожију, ти рече да је боље да сам страдаш, него сав народ, и да као \nпастир добри сам положиш душу за овце своје . Због те жртве твоје \nми ти кличемо: \nРадуј се, јер ниси желео да ти народ узалудно у ратовима \nгине! \nРадуј се, јер си и змије отровнице које ти војску уједаше \nмолитвом Богу учинио благим! \nРадуј се, јер беше пастир добри Пастира Христа! \nРадуј се, изворе Божанске благодати! \nРадуј се, дубино смирења! \n\nРадуј се, радости побожних царева! \nРадуј се, утврђење Христових догмата! \nРадуј се, похвало Србске Цркве! \nРадуј се, заштитниче убогих и сиротих! \nРадуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике \nХриста! \n \nКондак 7. \n \n И ти, свети Владимире, би заточен у град Преспу крај Охрида, \nгде се у тамници даноноћно мољаше Богу. Тада ти се јави анђео \nГосподњи, који те укрепи, рекавши ти да ћеш ускоро бити \nослобођен, али и да ћеш мученички пострадати, нашта ти заједно са \nњим заблагодари Богу песмом: Алилуја! \n \nИкос 7 \n \n А цар бугарски Самуило имађаше кћер Косару, чије срце беше \nвеома милостиво према убогима и сужњима и које често \nпосећиваше тамницама. И тако једном сишавши међу сужње да им \nноге опере, она угледа и тебе, свети Владимире, и заволе те једном \nвишом љубављу, па пожеле да те ослободи. Прими због тога ове \nпохвале наше: \nРадуј се, јер ради народа свога и сужањство претрпе! \nРадуј се, јер ти се у тамници јави анђео Господњи! \nРадуј се, јер ти је тај анђео благовестио мученичку кончину \nтвоју! \nРадуј се, јер те је царев а ћерка посећивала у тамници и \nтешила! \nРадуј се, похвало Васељене! \nРадуј се, украсу Цркве Христове! \nРадуј се, поборниче Крста Господњег! \nРадуј се, храбри борче за Истину Божију! \nРадуј се, непобедиво оружје царева и војника Христових! \nРадуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике \nХриста! \n \nКондак 8. \n \n Кћи царева одмах похита ка оцу, молећи га да јој тебе, свети \nВладимире, пода за мужа. А он, неизмерно волећи своју кћер, а и \nзнајући да си краљевске крви, благослови ваш брак, па ви од \nрадости запевасте: Алилуја! \n\nИкос 8. \n \n И ти, свети Владимире, са супругом својом, поврати се из \nропства дому своме, где би дочекан са великом радошћу. Тада ти, \nбудући Богобојажљив, замоли супругу да у браку живите као \nдевственици и да не прљате брачну постељу, већ да Богу у зносите \nмолитве дан и ноћ , што она с мерно прихвати. И тако, ти владаше \nнародом Србским са страхом Божијим , љубављу и сваком правдом. \nНека те стога обрадују ове похвале наше: \nРадуј се, јер силног цара Самуила преобрати у љубав према \nтеби! \nРадуј се, јер се из сужањства поврати у краљевину своју са \nверном супругом Косаром! \nРадуј се, јер иако у браку беше, девственик остаде! \nРадуј се, јер беше осветник страдалника! \nРадуј се, јер си диван у Светима Христовим! \nРадуј се, јер брзо услишаваш молитве наше! \nРадуј се, брзи исцелитељу од свих недуга! \nРадуј се, пастиру стада словесног! \nРадуј се, огњени мачу против јеретика! \nРадуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике \nХриста! \n \nКондак 9. \n \n Када на власт у Бугарској дође злочестиви цар В ладислав, он, \nзавидећи незлобивости твојој, свети Владимире, смишљаше како да \nте домами себи и да те убије, не знајући да је од свега најлепше \nпевати Богу: Алилуја! \n \nИкос 9. \n \n Да ли би и најречитија уста могла да опишу чудо које се потом \nдогодило. Јер када ти, свети Владимире, пође једном у шуму, показа \nти се орао, на чијим леђима као сунце блисташе сјајни Крст. Он тај \nКрст спусти на земљу и постаде невидљив. А ти се смерно поклони \nКрсту, па нареди да се у знак знамења тога на томе месту сагради \nцрква, у коју би и тај Крст положе н. Удивљени због чуда које се \nдогодило ми ти певамо: \n Радуј се, јер ти Господ као знак страдања твога посла Часни \nКрст као знак страдања свога! \nРадуј се, јер и теби, као и цару Константину, беше од Бога \nпоказан Часни и Животворни Крст Господњи! \n\nРадуј се, јер си у виду орла видео Божанског анђела! \nРадуј се, јер ти је орао са небеса Часни Крст донео! \nРадуј се, јер си на том месту подигао цркву Божију! \nРадуј се, јер си у тој цркви многе сузе пролио, ишчекујући \nблиску кончину своју! \nРадуј се, блажени, јер благујеш у Царству Христовом! \nРадуј се, милостиви, јер милостињу делише на све стране! \nРадуј се, жалостиви, јер све уцвељене и сиротне сажаљеваше! \nРадуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике \nХриста! \n \nКондак 10. \n \n У томе храму, ти, свети Владимире, провођаше дане и ноћи на \nмолитви и свеноћним бдењима, јер осети да се приближава \nпроречено време страдања твога, благодарећи Богу на свему \nпесмом: Алилуја! \n \nИкос 10. \n \n Тада те, свети Владимире, краљ Владислав позва себи, као на \nдоговор, али супруга твоја Косара, не поверова речима његовим, \nнего она оде на разговор са њим , јер му беше рођака. Тада он и њу \nобману, пославши ти по посланицима златан Крст, као доказ \nпријатељства свога. А ти затражи од њега не златни, него дрвени \nКрст на каквом је и Господ био разапет, што он притворно и учини, \nне би ли те примамио себи. Гледајући незлобивост твоју, ми ти \nкличемо: \nРадуј се, јер си попут највећих молитвеника истрајно на \nмолитви у храму стајао! \n Радуј се, јер си веровао да онај који се Крстом куне, неће \nпреварити! \nРадуј се, јер се ниси уплашио неправедне смрти која ти је \nспремана! \nРадуј се, јер чудесну смрт прими која задиви и непријатеље \nтвоје! \nРадуј се, Богомудри учениче и следбениче Свете Тројице! \nРадуј се, јер беше кротак и смеран срцем! \nРадуј се, кротки слуго Небеског Цара! \nРадуј се, одбрано заробљених! \nРадуј се, заклоне нападнутих! \nРадуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике \nХриста! \n\nКондак 11. \n \n Пошавши са добијеним Крстом на крсни пут свој, ти , свети \nВладимире, мољаше се целим путем Богу, свративш и на крају у \nједну цркву, где се исповеди и причести Светим Т ајнама Христовим, \nзапевавши: Алилуја! \n \nИкос 11. \n \n Када ти, свети Владимире, дође у град Преспу, краљ \nВладислав, чим те угледа, удари те мачем, у жељи да те убије, али \nте нимало не повреди. Тада му ти, јагње Божије, даде свој мач, и он, \nпомрачен умом, узе га у рук е своје и одсече ти главу. А ти узе главу \nсвоју рукама, па усевши на коња, одјури цркви где си се причестио, \nи у њој рече: У руке Твоје, Господе, предајем дух мој! Задивљени \nнеобичним чудом, ми ти кличемо: \nРадуј се, јер си као јагње на заклање злочестивом бугарском \nкраљу пошао! \nРадуј се, јер си се пре смрти исповедио и причестио пречистим \nТајнама Христовим! \nРадуј се, јер нека невидљива сила не дозволи бугарском \nкраљу да те усмрти мачем својим! \nРадуј се, јер му ти тада незлобиво даде свој мач да будеш \nубијен њиме! \nРадуј се, јер си Господу на дар рукама својим чудесно главу \nпринео! \nРадуј се, јер си чудесно испустио душу своју у храму Божијем у \nкојем си се последњи пут причестио! \nРадуј се, јер се наслађујеш светлошћу Тросунчаног Божанства! \nРадуј се, јер си венац мучеништва од Господа задобио! \nРадуј се, јер си хору мученика на Небесима прибројан! \nРадуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике \nХриста! \n \nКондак 12. \n \n Чесно тело твоје, свети мучениче Владимире, епископи и \nсвештеници са славопојем погребоше у тој цркви , уз неутешан плач \nсупруге твоје Косаре . И већ прве ноћи на гробу твоме се указа \nчудесна светлост, и анђелско појање: Алилуја! \n \n\nИкос 12. \n \n То чудо силно уплаши злочестивог цара, па он тело твоје, \nсвети мучениче Владимире, предаде супрузи твојој , која га пренесе \nу Србску земљу и положи у храм Мајке Божије. И Господ кроз векове \nдо данашњег сачува тело твоје нетрулежним, из кога се осећаше \nпредиван миомир, и од кога се догађаху многа чудеса, да сведоче о \nвеликој светости твојој. Прими због тога ове усклике наше: \n Радуј се, јер си си принео у чисту и непорочну жртву на \nНебеску трпезу! \nРадуј се, јер се Богољубива супруга твоја замонаши при храму \nгде ти мошти почиваху! \nРадуј се, јер демони устрашено беже од светих моштију твојих! \nРадуј се, јер и после смрти твоје теби долазе убоги и немоћни \nтражећи помоћи! \nРадуј се, јер је кивот са моштима твојим рекама суза орошен! \nРадуј се, јер се на празник прослављања твога скупљају реке \nнарода у храм где почивају свете мошти твоје! \nРадуј се, јер си смерно цео живот проживео! \nРадуј се, јер сабеседниче ангела и архангела! \nРадуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике \nХриста! \n \nКондак 13. \n \n О, свети мучениче Владимире, Богобојажљиви краљ у Србски, \nнемој презрети ове молитве наше, него се помоли Господу да се \nсмилује на нас и приброји стаду своме, како би и ми могли да кроз \nсву вечност појемо: Алилуја! \n \n(Овај кондак се чита три пута, па затим поново: Икос 1. и \nкондак 1. и онда молитва, на крају.) \n \nМолитва \n \n О, свети Јоване Владимире, Богобјажљиви и благочестиви \nмучениче Србски, ти, иако владар беше, свима си слуга био, а \nнајвише Господу Богу. Животом својим ишао си уском стазом на \nчијем крају су била узана врата која у Живот Вечни воде, која си \nмученичком смрћу својом отворио, и постао причасник неисказане \nблагодати Божије. Стога те ми, као таквог, молимо да и нама \nпомогнеш, као што си многима до сада по могао, и да нас заступаш \nпред престолом Божијим, како би и ми нашли милост код Господа за \n\nсва сагрешења наша. Молимо те, подигни још једном руке своје ка \nТворцу и твоме и нашем, и кажи Му: „Господе, Ти си сам рекао да \nниси дошао да зовеш праведнике, него грешнике на покајање, па и \nове слуге, које ме моле, призови к Себи. Прими их, као што си \nблудног сина примио, као цариника, као крвоточиву, као Савла, и \nбезбројне грешнике, Теби само знане, и опрости им. Опрости им, и \nподари им покајнички лик до краја живота, како би се и они \nудостојили вечне награде у Царству Твоме.“ А на ове речи наше \nдодај и ти још неке своје, за које знаш да ће Господа умилостивити, \nи ми ћемо ти бити благодарни довека. \n Јер ми, блатом греха укаљани, никада се очистити нећемо, ако \nнас ви, свеци Божији, не будете, као ближи Богу, заступали, и \nГоспода преклињали да нам опрости. \n Стога, свети Јоване Владимире, моли Бога за нас, како би се и \nми једном нашли у збору спашених, и како би и ми, са свима вама, \nСвецима Божијим, славили Надсуштаствену Тројицу, Оца и Сина и \nСветога Духа, и сада и увек и у све векове векова. Амин. \n \n \nНаписао: Мирко И. Нанић \nНедеља Самарјанке, 2013.