ААККААТТИИССТТ \nсветом свештеномученику Методију, \nепископу Патарском.1 \n20. јун (3. јул) \n \n1 На планини Копаоник у Србији постоји народно светилиште по имену Метође , на висини од \n1450 метара надморске висине, а налази се на месту напуштеног, средњевековног рударског \nокна. Простор је заправо пространа подкапина испод стеновитог масива од петнаестак метара \nвисине. У самом углу пећине избија вода којој се приписују леко вита својства. Усмено предање \nкаже да је ово место настало још у трећем веку, које је својевремено посећивао Свети Методије, \nЕпископ Патарски, где се подвизавао и писао. Кријући се од Турака, људи тог краја су ту \nдолазили у збегове, где су и подигли дрвену цркву у самој литици. Трећег јула сваке године \n(почев од 1504.) слави се као рударска копаоничка слава и тог дана сваке године народ из \nчитавог краја долази овде да се помоли и умије лековитом водом. Турци су 3. јула 1504. године \n(Свети Методије – Метођије) натерали рударе да сиђу у рудник и да копају руду. Настало је \nвелико невреме са громовима који су запалили рудник и том приликом су настрадали рудари. \nОд тада народ из многих крајева Србије долази на ово светилиште у све већем броју. Храм \nпосвећен Светом Методију Олимпијском, с благословом Епископа жичког Г. Стефана подигао \nје Ј. П. Национални парк Копаоник уз помоћ локалног становништва 1996. г. Забрањен је \nприлаз возилима, заштићено је, урађени су путокази, пешачка стаза, црква брвнара и место за \nприхват народа. Читав овај комплекс прелепе и нетакнуте парцеле припада Брзећу. Метође је \nприродни резерват у оквиру НП Копаоник, карактеристичан је по шест фитоценолошких \nразличитих смрчевих и букових заједница као и по великом броју ретких и реликтних биљних \nврста. У близини је гејзир хладне воде чији млаз достиже висину око 5 метара. Храм Светог \nМетодија народ зове још и Велико Метође, док извор воде поред пута, који води од Брзећа ка \nКопаонику, назива Мало Метође. Акатист Светом свештеномученику Методију, Еп ископу \nПатарском, химнописао проф. Вукосав Илић. Свети Методије је рударска слава копаоничког \nкраја и тим поводом је и написан акатист. \n\n\n~ 2 ~ \nКондак 1. \nТеби, богомудри свештеномучениче Методије, који си златнозарним \nречима својим пуноћу Цркве Божј е просветио и нескверном \nсветлошћу душе своје сву васељену облистао, прими од нас ове \nвенце од неувењивих цветова хвале, које ти с љубављу сада плетемо и \nкличемо ти: \nРадуј се, свештеномучениче Методије, неугасива звездо на неб у Цркве \nХристове! \nИкос 1. \nАнђео земаљски у телу био си, триблажени оче наш Методије. Као \nпресто незаходног Сунца правде, Христа, јавио си се народу своме. \nБогосветлим подвизима својим мрак кривоверја си одагнао, \nмученичком крљу својом као у царску порфиру се оденуо и у \nнебески Дворац Господњи се уселио. Зато ми торжествено ликујући \nданас, светлоносни и радостотворни спомен твој празнујемо, умилно \nте химнохвалећи овако: \nРадуј се, неугасиви светилниче, који нас свештеним догматима \nозари! \nРадуј се, миомиру Христов, који смрад Оригенове јереси одагна! \nРадуј се, светлоносна кишо, која васељену суху од таме безбожја \nнапоји! \nРадуј се, неувењиви рајски крине, који страдањем процвета! \nРадуј се, свештеномучениче Методије, незалазна звездо на небу Цркве \nХристове! \nКондак 2. \nИзмлада посветивши себе Богу, ти, богоносни угодниче, постаде \nчастан сасуд и обита валиште Светога Духа. Збо г тога би удостојен \nархијерејског звања и постаде архипастир словесних оваца у граду \nПатари Ликијској, која због тебе благодарно клицаше Богу: Алилуја! \nИкос 2. \nКао богогласна труба Духом позлаћена показао си се, свети \nМетодије, свету јасно јављајући Божје оваплоћење, Оригенову \n\n~ 3 ~ \nобману посрамивши. Оружјем јеванђељске истине његову лаж си \nпобедио. Двоструком благода ћу си у Цркви засијао и боговидно \nнаслеђе стекао. Себе као живу и непорочну жртву Христу си славно \nпринео и у небеску Светињу над светињама ушао. Зато те сви усрдно \nвеличамо: \nРадуј се, златоструна лиро Духа Утешитеља! \nРадуј се, богохвалне гусле Христа, Бога Логоса! \nРадуј се, необорива стено божанственог расуђивања! \nРадуј се, небомисаони служитељу тајни неизречених! \nРадуј се, свештеномучениче М етодије, незалазна звездо на небу Цркве \nХристове! \nКондак 3. \nСвештенојављени оче Методије, добро и богољубиво си пасао \nповерено ти од Бога стадо, светлим и кротким поукама водећи га ка \nсавршенству. Као велики учитељ Цркве и пастир добри за њега си и \nдушу своју на крају положио, кличући Христу Богу, Великом \nАрхијереју: Алилуја! \nИкос 3. \nТи си срце своје красним небеским олтаром неизрецивих тајни \nБожје Премудрости начинио одакле богоблистава муња твојих речи \nизиђе по свој земљи. Цветове свих добродетељи си у себи сабрао и \nдушекорисном сладошћу учења твога као божанственим нектаром \nрадошћу све нахранио. За пастирско свештенослужење своје богато \nуздарје си од Христа примио и као јагње за Њега, Јагње Божје, \nзаклан био. Зато ти песмопојемо: \nРадуј се, јер ум свој христочежњивошћу онебеси! \nРадуј се, јер загонетке Законодавца и сенке Закона објасни! \nРадуј се, јер бездан надсветске мудрости отвори! \nРадуј се, јер рукама жар очишћења од Огња Божанства Цркви даде! \nРадуј се, свештеномучениче М етодије, незалазна звездо на небу Цркве \nХристове! \n\n~ 4 ~ \nКондак 4. \nГора Олимп се због тебе Небу уподобљаваше, великоименити оче \nМетодије, јер као небопарни орао ти си одатле у висине богословља \nузлетео бивајући сав обасјан тросунчаним Богом и неи зецивом \nлепотом Духа мудрости и разума, због чега клицаше Богу: Алилуја! \nИкос 4. \nКраснодушни оче Методије, ти се јави и као златословни \nхимнописац, особито хвалећи девственост, која као цвет у теби \nизрасте посред душе и тела, испуњујући те миомиром ом чистоте! \nТи си о њему овако певао: „ Хор д евица хита к небесима, увенчан \nкрасотом љиљана б елих, сијајући попут м есечине својим \nсвјетиљкама“. И ти си светиљку своју неугашену сачувао и још си је \nмученичком крвљу својом долио. Зато ти удивљени певамо: \nРадуј се, јер скривену лепоту Духа чистоте људима откри! \nРадуј се, јер драго камење химни својих ризници Цркве остави! \nРадуј се, јер нас жезлом богомудрости на водама православља \nнапасаш! \nРадуј се, јер науку твоју као котву у бури људских умовања имамо! \nРадуј се , свештеномучениче Методије, незалазна звездо на небу Цркве \nХристове! \nКондак 5. \nБогоречити и небомисаони оче Методије, као свештенотајник и \nслуга Господњи, будући животом сав сједињен са светотројичним \nсијањем, видевши Оригенову јерес и заблуду тадашњих пр исталица \nњених, ти устаде против ње и уништи таму њену , кличући Богу: \nАлилуја! \nИкос 5. \nНаучен Божјим виђењима превишњим, ум свој ујаснио си, оче \nМетодије. Зато си и непокрадива ризница богопознања постао. Са \nдрвета живота плод бесмртности си убрао. За истину Христову са \nрадошћу као свештеномученик пострадавши, победне венце \nбогокрасно си исплео. Крв твоја оста на земљи вапијући ка небу као \nАвељева. Зато ти као прислужену воштаницу приносимо ове песме: \n\n~ 5 ~ \nРадуј се, јер Наднеспознајног Бога у тихом лахору см иреноумља \nсагледа! \nРадуј се, јер си Богу Речи најкрасније љиљане својих речи приносио! \nРадуј се, јер смрћу за Живодавца, Христа, ти бесмртни живот \nобрете! \nРадуј се, јер је спомен твој пун безграничног излива Божанскога сјаја! \nРадуј се, свештеномучениче Ме тодије, незалазна звездо на небу Цркве \nХристове! \nКондак 6. \nДобромрзац невидљиви враг, не подносећи противљење и ревност \nтвоју, наоружа против тебе своје видљиве слуге - незнабошце, \nидолопоклонике, и нахушка их да неправедно убију тебе, који се још \nпре мучења беше обукао у живоносно умртвљење од страсти, \nкрстоваскрсно кличући Богу: Алилуја! \nИкос 6. \nКако да достојно успојемо твоје живљење, светоименити Методије? \nНо, ти нам подај реч и разум, да бисмо ти тако твоје од твога \nпринели. Колесница ка небесима твоје муке беху . На земљи покоја \nниси имао, али си сам божанствено покојиште Духа постао. Као \nкадило мириса Господу благопријатно уздигао си се небу. Моћном \nДесницом Божјом си сада у вишњем Јерусалиму богодивно \nславовенчан. Зато слушаш од нас ово: \nРадуј с е, јер душу као чисту невесту за Божју Мудрост , Христа \nзаручи! \nРадуј се, јер је Он као небески Женик у брачну ложницу бесмрћа \nуведе! \nРадуј се, јер ти након многих жалости Бог дијадему вечне радости \nдарова! \nРадуј се, јер те Син Божји , верни Одраз прволике Лепоте, светошћу \nукраси! \nРадуј се, свештеномучениче Методије, незалазна звездо на небу Цркве \nХристове! \n\n~ 6 ~ \nКондак 7. \nНезнабошци ухватише тебе и мачем ти одсекоше главу. Тако си \nдвоструки венац из руке Сведржитеља примио, као јерарх и као \nмученик. Једрилом Крста свирепо море живота си прешао и у \nпристаниште Царства вечности стигао, где у наднебеском живљењу \nса Анђелима појеш: Алилуја! \nИкос 7. \nБогоносни и многохваљени оче Методије, к ао драги камен ти си \nвенцу Цркве Господње засијао, која се светлозарним споменом \nтвојим украси. Уледињену земљу срдаца наших као некад речима \nтвојим, сада молитвама с неба обделај, вечноцветајућим плодовима \nблагочашћа да роди. Погледај на нас, хвалиоце твоје, и Христа \nучини благопомирљивим према нама, да бисмо те богочасно \nславословили: \nРадуј се, бесцен-бисеру, који Христом, Сјајем Очеве славе, блисташ! \nРадуј се, истински човече, који древну лепоту лика Божјег \nпосведочи! \nРадуј се, богозапаљена жеравице, која сено обмане јеретика спали! \nРадуј се, пучино догмата, к оји крвљу својом духовног фараона \nпотопи! \nРадуј се, свештеномучениче Методије, незалазна звездо на небу Цркве \nХристове! \nКондак 8. \nГрад Патара Ликијска узнесе те Господу Саздатељу као принос \nчаснији од дарова Авељевих и жртава Нојевих. Зато као свезлатну \nгривну Црква Христова понесе тебе, достојнохвални оче Методије. \nПразник твој већма о д меда и саћа услађује душе наше, који \nкличемо Богу: Алилуја! \nИкос 8. \nГора Тавор некад засија од Христо вог лика. До краја љубећи Њега, \nСветлодавца, ти си у себи образ Његов неукаљан сачувао и зато си и \nсам нествореном светлошћу народу своме као велики светитељ \nзасијао. Твоја душа као чиста голубица на позлаћеним крилима \n\n~ 7 ~ \nДуха Светога, замке вражје је мучеништвом прелетела и у горњим \nлуговима Царства светлости починула. Зато ти ову реч упућујемо: \nРадуј се, од Христа свештенолепном силом препојасани! \nРадуј се, благољепијем богодане красоте просветљени! \nРадуј се, мучеништвом ка непропадљивој слави окриљени! \nРадуј се, на гору врлина-љубав жртвом уздигнути! \nРадуј се, свештеномучениче Методије, незалазна звездо на небу Цркве \nХристове! \nКондак 9. \nБио си веома учен философ и богослов и иза се бе си оставио више \nдрагоцених списа. Иако си мученички скончао, ми те имамо и после \nсмрти жив ог као дар пречастан, јер се ти и после исхода свога из \nтела стараш да се ми увек сећамо јеванђељске проповеди твоје, да би \nклицали Богу: Алилуја! \nИкос 9. \nСвети оче Методије, био си трска испуњена дихањем Духа \nУтешитеља. Пишући о „Гозби десет девојака“ ти си о десет врлина \nговорио и на њих људе упућивао, јер учитељства дар приложи ти се. \nТрисветлећу и неприступну Светлост свештена ти душа обрете, зато \nи благодат из твојих списа и уста заблиста као невештаствени огањ и \nпросвети сву васељену. Зато ти благосложним гласовима кличемо: \nРадуј се, апостола јеванђељском проповеђу равноратниче! \nРадуј се, светих отаца светлоумни врховниче! \nРадуј се, вишњих војски сажитељу и сабеседниче! \nРадуј се, правоверних људи многоусрдни поборниче! \nРадуј се, свештеномучениче Методије, незалазна звездо на небу Цркве \nХристове! \nКондак 10. \nОнима, који ти у молитвама прибегавају ти обиље вишњег мира \nизливаш, учећи свакога да ништа друго не доноси мир души \nчовековој као познање Бога и стицање врлине, јер је Христос \n\n~ 8 ~ \nистински Мир наш . Зато због тебе кличемо Њему, Венцедавцу \nтвоме: Алилуја! \nИкос 10. \nГоспод, Који је једини у благости неизменљиви и у дарежљивости \nнеистраживи, даде нам тебе као бедем неразрушиви у свим \nневољама. Као што очи слугу гледају у руке господара свога, тако се \nи ми у тебе се уздамо, лакоумољиви оче наш и чудотворче Методије. \nКао некад на земљи што ниште милостиво посећиваше лествицу к \nнебу начинивши, тако и к нама сада духовно дођи и помози у свему \nна добро нама, који ти једногласно појемо: \nРадуј се, јер те је власт Свесилнога Духа разноличним даровима \nоблистала! \nРадуј се, јер народу патарском венце благодати кроз Свете Тајне \nдаде! \nРадуј се, јер даривање Оцу небеском својом платом сматра! \nРадуј се, јер ти је за Христа, Главу Цркве, глава одсечена! \nРадуј се, свештеномучениче Методије, незалазна звездо на небу Цркве \nХристове! \nКондак 11. \nНарод српски копаоничког краја посебно теби прибегава као своме \nбрзом помоћнику и заштитнику. Чак се и извор свете воде крај \nхрама твога на Копаонику показа као наша нова бања Витезда, која \nне једном годишње, већ, увек исцељује душевне и телесне болести \nсвима, који кличу: Алилуја! \nИкос 11. \nНа планини Копаонику , окружен чудесном природом као \nучитељицом богопрослављања, храм посвећен теби верни стекоше \nкао само небо и палату Божју . Он све, који к њему притичу издиже \nизнад световних неприлика као из олујне непогоде док душу \nобузима духовна свежина. Тишина његова у н ама изазива страх \nБожји и учи нас како да живимо у духовности, узвисујући наше \nумовање. Зато ти љубвеобилно узвикујемо: \n\n~ 9 ~ \nРадуј се, јер те као свог покровитеља рудари копаоничког краја \nимају! \nРадуј се, јер је Бог због тебе воду са извора на Копаонику целебн ом \nучинио! \nРадуј се, јер нам ти Сина Божјег као Извор живота показујеш и \nнудиш! \nРадуј се, јер као луча Сунца славе, Христа, земљу светосавску \nосијаваш! \nРадуј се, свештеномучениче Методије, незалазна звездо на небу Цркве \nХристове! \nКондак 12. \nО спомену твоме ми окушамо са неисцрпног источника очинских \nдарова твојих. Када животне бриге помраче душе наше ми их \nтешимо и очишћавамо сећањем на тебе, свети свештеномучениче \nоче наш Методије, и кличемо Христу, Увенчатељу твоме: Алилуја! \nИкос 12. \nОпевајући тебе сви те славимо као великог пријатеља Христовог. \nВидимо те као реку, која из другог Едема извире и, пуна \nживототочне воде Духа, бразде Цркве напаја. Зато и нама испроси \nод Бога благодат Духа Светога, Духа живота и уразумљења, мира и \nуздржања, Који милује, просветљује и снажи, Који предаје радост и \nнезлопамтљивост, Који је залог Царства небеског и Двер покајања. \nСтога, не пречуј, но чуј нас, који те љубимо: \nРадуј се, свирало Духа љубави и савршенства! \nРадуј се, светозрачни храме Надбожанствене Тројице! \nРадуј се, богонадахнути украсе христоподобних архијереја! \nРадуј се, благочасна похвало златоустих химнословаца! \nРадуј се, свештеномучениче Методије, незалазна звездо на неб у Цркве \nХристове! \nКондак 13. \nО, свехвални свети Методије, епископе Патарски, који си Христа, \nЦара славе и Надвременог Бога, у времену п рославио, помози и \n\n~ 10 ~ \nнама да се светли светлост наша пред људима, да виде наша добра \nдела и прос лаве Оца нашег, Који је на небесима, кличући Му: \nАлилуја! \n(Овај кондак се чита три пута, па онда икос 1. па кондак 1.) \n \nМолитва Светом Методију, \nЕпископу Патарском. \nО, свеславни Методије, Епископе Патарски, пречудни тајновидче и \nсвепобедни сведоче васкрсења Христовог , као пчела Господња, ти \nверне медом јеванђељске мудрости нахрани, а јеретике жаоком \nисповедања свога рани . Као велики свећњак Православља с ада \nзаиста просвећујеш на небу свету Цркву првородних. Ти угаси \nпламен јереси и безбожја росом својих подвига. Твој празник нам \nзрачи славом Царства Божјег. Христос, Који је Својим оваплоћењем \nСвој Божански Прволик са ликом човека спојио и у том лику на \nТавору Своју лепоту и бездан неприступне светлости показао и тебе \nје, свети оче, лику Својих свештеномученика присајединио и том \nсветлошћу оденуо од које ти и нама сада раздајеш као дар достојан \nне нас прималаца, већ у највећој мери Даваоца, Бога . Он, Кога \nАнђели не могу гладати неуклоним оком, тебе је близине Своје \nудостојио по надбескрајној доброти Својој . Зато Њега моли за овај \nград (или: за ово село), за сваки град и оне који вером живе у њима да \nнас као благ и човекољубив Бог спаси и помилује , да преостало \nвреме живота свога у миру и покајању проведемо, да нас избави од \nсваке невоље, гн ева, опасности и тескобе и да у свим запов естима \nГосподњим право ходимо величајући Тројицу Свету, једносуштну и \nнераздељиву, Оца и Сина и Светога Духа, јединог истинског \nУтешитеља људи, сада и увек и кроза све векове векова. Амин. \n \n\n\n~ 11 ~ \n \n \n \nЖитије Свештеномученика Методија, \nЕпископа Патарског \nСвети Јустин (Поповић) \nИзмлада посветивши себе Богу, овај блажени угодник Божји постаде \nчестан сасуд и обиталиште Светога Духа. Због тога би, по избору \nбожанском, удостојен архијерејског звања и постаде архипастир \nсловесних оваца у граду Патари (тачније: Олимпу) Ликијској. Свети \nМетодије добро и богољубиво пасијаше поверено му стадо, светлим \nи кротким поукама водећи га ка савршенству. Но видевши \nОригенову јерес и заблуду тадашњих присталица њених, светитељ \nХристов устаде против ње као изврстан пастир, и божанским огњем \nсвога учења сагоре је, и божанском благодаћу и својом мудрошћу \nуништи таму њену. Муња богонадахнутог учења његовог обасја \nвасељену, и труба знања његовог одјекну по свој земљи.Но \nдобромрзац невидљиви враг, не подносећи противљење и ревност \nовог божанственог оца, наоружа против њега своје видљиве слуге - \nнезнабошце, идолопоклонике, и нахушка их да мучилачки убију \nслужитеља Божјег, који се још пре мучења беше обукао у живоносно \nумртвљење. Незнабошци ухватише светитеља Христовог Методија и \nмачем му одсе коше главу. (311. године). И пређе свети Методије у \nблажени и бесконачни живот; он који је дотле служио Јагњету \nБожјем, сам би као јагње заклан, приневши себе на жртву живу \nБогу.Тако се двоструким венцем овенча храбри првоборац \n\n~ 12 ~ \nпобожности, који се борио пр отив јереси и пред незнабошцима \nсмело Христа исповедао, па и крв своју за Њега пролио и мученички \nскончао, 311. године. Свети Методије беше веома учен философ и \nбогослов и иза себе остави више драгоцених списа, од којих је \nнајпознатији спис "Гозба десет девојака" (тј. десет врлина).2 \n \n2 Занимљиво је да су личност и списи С ветог Методија имали велики утицај на почетке \nсловенске писмености, о чему детаљн ије пише др Душан Љ. Кашић у есеју „СВЕТИ МЕТОДИЈЕ \nОЛИМПИЈСКИ И ПОЧЕЦИ СЛОВЕНСКЕ ПИСМЕНОСТИ“.