Ђакон александар аздејковић\nсвеШТеноМУЧеник\nнедеЉко сТрелиЧић\n(1907–1945)\nжиТије и акаТисТ\nо васкрсу 2019.\nБеоград \n\nс БлаГословоМ ЊеГове свеТосТи \nарХиеПискоПа ПећкоГ \nМиТроПолиТа БеоГрадско-карловаЧкоГ и\n ПаТријарХа срПскоГ Г. Г. иринеја\nСВЕШТЕНОМУЧЕНИК НЕДЕЉКО СТРЕЛИЧИЋ\nжитије и акатист\nАутор\nђакон александар аздејковић\nИздавач\nкњижевно друштво раковица\nМишка крањца 7, Београд\nkdrakovica@gmail.com\n063 80 90 243\nЗа издавача\nникола рајаковић\nРецензент\nдр ена Мирковић\nинститут за српску културу - Приштина/ лепосавић\nЛектура \nпротођакон др радомир ракић \nмср срђан Петровић\nГрафика\nзорица Маринковић\nШтампа\nФинеГраФ, БеоГра д\nТираж \n300 примерака\n\nПоводоМ 800 Година а УТокеФалносТи \nсрПске Православне Цркве \n(1219–2019)\n\n\n\nПосвећено\nдУХовноМ оЦУ, ПријаТеЉУ и саслУжиТеЉУ\nПроТојерејУ-сТавроФорУ \nслоБоданУ ГодићУ\n(1947–2018)\n\n\n\nСАДРЖАЈ\nУМесТо ПредГовора .........................................................................................9\nПредГовор ............................................................................................................15\nсУдБина Цркве и ГраЂана У ослоБоЂеноМ БеоГрадУ ..........21\nжиТије свеШТеноМУЧеника недеЉка сТрелиЧића .............35\nПроГон и сТрадаЊе ......................................................................................47\nреХаБилиТаЦија — ПУТ ка канонизаЦији................................... 63\nТроПар, кондак и ака ТисТ свеШТено МУЧеникУ неде ЉкУ \nраковиЧкоМ .......................................................................................................77\nдокУМенТи и ФоТоГраФије ..................................................................93\nскраћениЦе...................................................................................................... 125\nБиБлиоГраФија .............................................................................................. 129\n\n\n\nУМЕСТО ПРЕДГОВОРА\n\n\n\n11свеШТеноМУЧ еник н едеЉко сТрели Чић\nБиографија свештеника н едељка с траличића, која је \nпред нама, представља драгоцен покушај да се допринесе \nрасветљавању мање познатих чињеница из историје српске \nПравославне Цркве. н а слојевит и историјским изворима \nдокументован начин, аутор, а лександар а здејковић, ђакон \nЦркве светих апостола в артоломеја и в арнаве у р аковици, \nприказује комплетну биографију овог невино страдалог \nраковичког свештеника, дајући и много ширу слику о \nреволуционарном терору у првим годинама након д ругог \nсветског рата и страдању невиних грађана р аковице међу \nкојима је и недељко стреличић.\nЂакон а лександар а здејковић, користећи се изјавама \nсавременика и потомака које је сакупио током свог \nдугогодишњег истраживања, али и више различитих \nархива међу којима је и архива Црквене општине р аковица, \nописује врло детаљно, прогон и ликвидацију тзв. ,,народних \nнепријатеља” и ,,сарадника окупатора” од стране нових власти. \nаутор је настојао да што детаљније представи сведочанства \nи архивску грађу до које је дошао током свог истраживања у \nпериоду у коме је страдао већи број свештеника сПЦ који су \nсвакако спадали у категорију неборачког становништва. о н је \nса великом прецизношћу успео да опише страдање раковичког \nсвештеника н едељка, иако је то због специфичних услова \nи врло неповољне атмосфере која и даље влада према овим \nпитањима било доста тешко урадити. аутор се ослања најчешће \nна емотивне исказе потомака страдалог свештеника и доступну \nархивску грађу као и релативно малобројну литературу о \nовим темама. Употреба већег броја усмених и писаних изјава \nкоје је аутор сакупио приликом вишегодишњег теренског \nистраживања свакако представља на неки начин ексклузивну \nвредност ове књиге, тим пре јер један број интервјуисаних \nсаговорника више није међу живима. \nПратећи трагичну судбину оца н едељка с треличића, \nкоји је 1945. године, одведен из свог стана од представника \n\n12 УМесТо ПредГовора\nкомунистичких власти и потом се више никада није вратио, \nпредставља слику периода у коме угледни појединци, предста-\nвници грађанства и свештенства у таласу револуционарног \nтерора преко ноћи постали обесправљена и непожељна лица, \nграђани другог реда. \nо судбини ових лица се дуго ћутало, а у домаћој исто-\nриографији овакве теме су се деценијама заобилазиле. о \nликвидацијама и хапшењима припадника свештенства од \nстране комунистичког режима након д ругог светског рата, \nстручне, историографске литературе готово и да нема. \nнедоступност историјских извора, застрашеност сведока и \nочевидаца од стране комунистичких власти, као и друштвена \nстигма коју су носиле породице страдалих учиниле су да се о \nовим важним темама и догађајима деценијама не пише. \nТек у скорије време о овим важним историјским, али \nи пре свега моралним темама у домаћој јавности је почело \nотвореније да се говори и да се врше научна истраживања. \nТоме је допринело и отварање једног дела архиве озне , али и \nповољнија клима у научној и стручној јавности. и з тих разлога \nпред читалачком публиком су се по први пут нашла сведочанства \nо стрељањима и разрачунавањима над идеолошким и класним \nнеистомишљеницима, која су се најчешће одвијала без адеква-\nтних пресуда или вођења судских процеса, често у току ноћи \nкада су ова лица одвођена на стрељања без знања својих \nнајближих и завршавала у необележеним тајним гробницама \nширом земље. р аковички парох, н едељко с треличић је био \nједно од тих лица и његова биографија сведочи о начину на који \nсу се дешавале ове ликвидације. \nЂакон а лександар а здејковић је овом књигом, која по \nобиму није велика, али је засигурно вредна и јединствена, јер \nсу у њој представљена и описана, малтретирања и ликвидације \nкоје су чинили комунисти над с рпским свештеницима у \nпослератним годинама. Ђакон је овим делом дао несумњив \nдопринос српској историографији. ј ер оно садржи ретке \n\n13свеШТеноМУЧ еник н едеЉко сТрели Чић\nи јединствене фотографије и документа која су током \nвишегодишњег истраживања пронађена. к њига о страдалом \nсвештенику недељку стреличићу представља значајну допуну \nпроучавању питања комунистичких злочина над свештенством \nсПЦ након д ругог светског рата. Тиме верујемо да ће бити \nдрагоцен и незаобилазан извор за све оне које се баве овом \nтемом. \nУ Београду, 2019. године др ена Мирковић\n\n\n\nПРЕДГОВОР\n\nСпомен-обележје страдалом свештенику Недељку \nи парохијанима раковичким од октобра 1944 . до марта/маја 1945. године, \nпостављено у порти Храма Светих апостола Вартоломеја и Варнаве.\n(Приватна архива Александра Аздејковића)\n\n17свеШТеноМУЧ еник н едеЉко сТрели Чић\n Писати или говорити о светим угодницима Божијим, \nнарочито о мученицима и свештеномученицима, озбиљна је \nи одговорна тема за сваког истраживача. о дговорна на првом \nместу, јер изнете чињенице и сведочанства морају бити добро \nодмерене и истините, у складу са правилима свете Цркве која \nпрописује ко се може проглашавати светим. р азумети људе \nу времену у ком су живели, њихов начин живота, политичка \nи ратна дешавања и још много тога како би се сагледала и \nдобила права слика о свему, није нимало лак задатак. Притом \nна званичну историју се не можете потпуно ослонити јер није \nпоуздана, бар када је реч о времену комунистичке владавине \nкоја се показала као прогонитељ и непријатељ Цркве. \nкроз деценијски рад, много пута је било тешко доћи до \nдоказног материјала. Уложено је доста времена на претрази \nархива, као и проналажењу сведока. н е треба заборавити да \nје много деценија прошло од злочина над српским народом, а \nмноге сведоке је време однело у неповрат. Требало је отргнути \nод заборава оно што су људи преживели и памтили. к олико \nје важна архивска грађа утолико су значајнија сведочења \nљуди који су били сведоци тога времена. Многа документа је \nбило потребно да неко објасни, протумачи и посведочи, јер \nдоста тога је изнето против многих угледних грађана, као и \nсвештеника који су били велика сметња новој власти. \nдо истраживача су више пута поједине информације и \nдокумента на чудесан начин долазиле, као да га је нека невидљива \nрука водила. Много пута се остварила она народна пословица –\nзаклела се земља рају, да се све тајне сазнају. очигледно је време у \nкојем живимо, време када треба да се исправи сва несрећа која се \nскупила у српском народу током другог светског рата и каснијих \nгодина. д обро би било да ово време буде време за међусобна \nпомирења. да више не буде подела, освета и међусобних ратова \nмеђу нама. Пописом жртава, обележавањем гробова, подизањем \nспоменика и рехабилитацијом невиних грађана пружиће се \nвелики допринос свом нашем роду. \n\n18 ПредГовор\nкњига која је пред нама посвећена је храбром и \nхристољубивом борцу за Православље, великом сину још \nвећег оца и учитеља, светог мученика Патријарха в арнаве. \nисповедник вере свештеномученик н едељко с треличић, \nпарох у р аковици, проповедник гласа који се далеко чује, \nсметао је новој власти. сметао је јер је јеванђељским речима са \nолтара ометао преваспитавање народа који је требало да служи \nновоме божанству, да се поклони култу личности – врховном \nкоманданту ј осипу Брозу Титу. Његове слуге мржњу нису \nкриле према раковичком свештенику и уз лажне оптужбе и \nна све друге могуће начине прљале су његов лик у народу. а ли \nнису у томе успели. в ерни народ је сачувао успомену на свога \nдоброг пастира, а њихова сведочанства су искрена и са много \nљубави. \nкњига о страдалом свештенику н едељку с треличићу \nјош једна је у низу сведочанстава пројекта „Голгота раковичке \nпарохије”. У току протеклих година име свештеномученика \nје представљено у књизи „Голгота раковичке парохије“ \nи истоименом документарном филму, који је снимљен \n2014. године. с лика страдалих парохијана и свештеника \nпредстављена је и у зборнику радова „Zeugen für Gott”, \nУниверзитета у Минстеру 2015. године. а рехабилитација код \nвишег суда у Београду 2018. године је победа истине и доказ \nнеправилности комунистичких суђења. с а имена свештеника \nнедељка је скинута кривица да је сарадник окупатора и \nнародни непријатељ. \nотргнут од заборава свештеник н едељко стреличић је \nпредстављен јавности као још један у низу незаборављених \nсрпских свештеномученика и бројних хришћанских мученика \nкоји живот свој положише за веру Христову. Његово страдање \nслободно можемо повезати са конкордатском кризом, где \nје као учесник „к рваве литије” 19. јула 1937. године, као и \nмноги, био тучен и цепан од стране жандара, о чему сведочи \nфото-документација. По сведочењу појединих грађана остао \n\n19свеШТеноМУЧ еник н едеЉко сТрели Чић\nје запамћен као велики противник конкордата и борац за \nверонауку у времену комунизма. \nсвојим залагањем и трудом на проналажењу лика и \nдела страдалог свештеника н едељка с треличића, пароха \nу р аковици, у много чему помогли су његова фамилија, \nпријатељи и бивши парохијани, који су његов лик сачували \nу својим срцима. с а пуно љубави, искрености и разумевања \nпренели су сведочанства аутору ових редова како би била \nзабележена и јавности објављена са благословом Његове \nсветости Патријарха српског Г. Г. иринеја. \nПодсећање на свете мученике је и наша хришћанска \nобавеза. д ревни хришћански писац је забележио да треба \nпосећивати оне који су због вере у затворима: „јер ако то чините \nбиће вам урачунато као страдање, наиме они су мучеништво \nискусили, а вама је мучеништво придодато као саучесницима \nподвига”. (апостолске установе, књ. 5, 1-6). \nиздавањем ове књиге, учиниће се један помак у ревизији \nисторије српског народа, као и исписивању и допуни историје \nсрпске Цркве, о времену о којем се није смело говорити, писати \nи објављивати. ова књига има за циљ да се српски свештеници, \nисповедници вере, професори и друге јавне личности не \nби потпуно заборавиле, јер много тога учинише за будуће \nнараштаје. а ми смо им остали дужни. \nаутор \n\n Тајна гробница у Кошутњаку, новембар 1944. године\n(Facebook: U ime naroda represija u Srbiji 44-53)\n\nсУдБина Цркве и ГраЂана У \nослоБоЂеноМ БеоГрадУ\n\nПородице испред Бањичког логора ишчекују новости о \nухапшенима, октобар 1944. године, фотографију \nтајно направио Риста Марјановић\n(skyskrapercity.com)\n\n23свеШТеноМУЧ еник н едеЉко сТрели Чић\nи \n \nсторија српске Цркве је у периоду другог светског \nрата и после рата недовољно истражена, а о страдању \nсрпске Православне Цркве мало тога је сачувано \nи написано. с традање српског свештенства била је узгредна \nтема многим писцима и историчарима. н ажалост, ни до данас \nније написана студија који би била потпуна када је реч о броју \nстрадалника. По званичним подацима синода, од 6. априла 1941. \nдо 9. маја 1945. године, а кт син. бр. 1060/зап. 237/1947. године, \nубијен је 481 свештеник, од разних починилаца и на разне начине. \nдосадашњим истраживањем дошло се до већег броја страдалих. \nУправо свештеник н едељко с треличић, парох у раковици \nстрељан 25. маја 1945. године, један је од неевидентираних \nжртава комунизма. По принципима и методама прогонитеља из \nпериода ране Цркве, и комунистички џелати су смишљали разне \nначине мучења. комунисти су се посебно доказивали у мучењу \nи убијању српских свештеника, а своју мржњу су утиснули \nу песме, псовке и увреде. д о скоро о свему овоме се мало тога \nзнало. свештеничке породице су међусобно препричавале \nкакве су претње, понижења и малтретирања проживљавале од \nстране нове власти. Чак ни деца нису била повлашћена. Била су \nобележена као деца „народних непријатеља”. \nдржавна архивска грађа много деценија је била под \nкључем, јер је била забрањена за јавност. одлуком Министарства \nправде 2010. године званично су отворене архиве и од тада за оне \nкоји се баве новијом историјом почиње озбиљан и неисцрпан рад \nна прегледу архивске грађе. оно што је важно је то да неколико \nгодина уназад код неколицине пензионисаних официра, који \nсу учествовали у прогону и ликвидацијама, пробудила се \nсвест и почели су да сведоче о данима и дешавањима по уласку \nпартизанских јединица у градове у јесен 1944. године. Њихова \nсведочанства су драгоцена јер говоре о најситнијим детаљима \nхапшења, ислеђивања и местима ликвидације грађана. изузетно \nје значајна исповест официра о дељења заштите народа (даље: \nозна) мајора Милана Трешњића, активног учесника у „дивљем \n\n24 сУдБина Цркве и ГраЂана У осло БоЂеноМ БеоГрадУ\nчишћењу”. Б ио је официр у првој бригади VI л ичке дивизије, \nкасније и генерални конзул с Фрј у Штутгарту, чија је пробуђена \nсавест проговорила пре извесног времена. Његово сведочење као \nучесника омогућава нам да јасније сагледамо атмосферу у којој \nје ликвидирано око десет хиљада грађана Београда и околине. \nкако наводи мајор Трешњић, када су ушли у Београд заузели су \nодмах седиште XII кварта у Маглајској улици. ј ош првог дана \nдостављени су им готови спискови осумњичених грађана који су \nоптужени за сарадњу са четницима, љотићевцима, недићевцима и \nнемцима. и з главног штаба о зне у Маглајској улици на д едињу, \nофицири би се враћали у свој кварт са списковима, предавали \nих командирима пратећих водова, а ови би у току ноћи вршили \nегзекуције у л исичјем потоку, Бањичкој ливади, р аковичкој шуми \nи на другим местима у граду. о зна је вршила истражни поступак, \nона је „судила” и вршила егзекуције све док после више од месец \nдана начелник о зне за ј угославију, а лександар р анковић, није \nзатражио увођење редовних судова. 1 \nозна је деловала по специјалном ратном овлашћењу \nкоје се темељило на праву сваког народа или револуционарног \nпокрета да у борби за друштвени прогрес и слободу уништи своје \nнепријатеље. То право народноослободилачки покрет (даље: ноП) \nманифестовао је кроз девизу „ сМрТ Ф аШизМУ – сло Бода \nнародУ”. \nГрађани су позивани на сарадњу и обрачун са колаборацијом, \nа сарадника и доушника у том послу није недостајало. Мајор \nозне Милан Трешњић је изјавио: „Моја канцеларија је увек \nбила пуна народа спремног на сарадњу”. У касним вечерњим \nсатима грађане су приводили иследницима чија је оловка ишла \nпоред имена и исписивала две речи: „Бањица” или „стрељати”, \nуглавном ово друго. 2 \nУ близини седишта о зне ( змај ј овина 21) у Француској \n1 с. Цветковић, Између српа и чекића, репресија у Србији 1944-1953 , Београд \n2006, 175.\n2 М. Трешњић (мајор озне у пензији), О, слободо, колико је злочина почињено \nу твоје име?, Херетикус 1 (2007) 316 (интервју).\n\n25свеШТеноМУЧ еник н едеЉко сТрели Чић\nулици 5, радио је преки в ојни суд, док се централа о зне за \nБеоград налазила на о билићевом венцу 48. с уђења ухапшеним \nи изведеним пред војни суд Првог корпуса била су чиста \nформалност и фарса. Без обзира на степен кривице осуђени су \nна смрт, док у већини случајева недостају било какви записници \nса судског процеса. занимљиво је сведочење адвоката душана \nМаксимовића, актера и човека добро упознатог са тадашњом \nсудском праксом: „Људе су једноставно покупили и стрељали, \nа све остало је накнадно измишљено. Уосталом, тек накнадно је \nпроглашен з акон о кривичним делима против народа и државе, \nкоји је предвиђао кажњавање за дела која су извршена пре \nступања на снагу овог закона, па чак и која никада раније нису \nбила описана као кривична дела.” 3 о зна је тражила од в ојног \nсуда да се накнадно ураде пресуде стрељаних. а прегледом \nархиве може се увидети да су многи деловодни протоколи на \nпресудама в ојног суда у Београду датирани на 1945. годину, док \nсу жртве стрељане још у новембру 1944. в ећини тада стрељаних \nкасније су исконструисане и написане оптужнице и пресуде, \nкоје ни они нити њихове породице никада нису виделе; нити је \nлегалан поступак пред судом спроведен. о птужнице су штуре и \nстереотипне: „ недићев сарадник”, „служио окупатору”, „позивао \nнарод у борбу против ноП-а” итд.4 \nПородицама је дозвољавано да доносе храну и огрев у \nзатворе, а по одобрењу иследника дозвољавала се и посета, све до \nсаме егзекуције. После тога би им наредили да више не долазе. ако \nби чувар вратио посуду са храном, било је јасно да ухапшени више \nније жив. Понегде су јавно читани спискови стрељаних (Бањички \nлогор) или дељене потврде о стрељанима (обилићев венац).5 \n3 д. Медаковић, Ефемерис III , Београд 1997, 60 а двокат душан Максимовић \nкоји је бранио Михајла к оцића једног од оптужених у процесу члановима \nнационално револуционарне омладине ( нро) 15-18. маја 1946. године, \nиспричао је ово академику д ејану Медаковићу првих месеци после рата.\n4 с. Цветковић, Између српа и чекића, репресија у Србији 1944-1953 , 180-181.\n5 Приватна архива а . аздејковића, Сведочење Надежда Дидић Лонткијевић \nиз Београда, 27. маја 2014. године.\n\n26 сУдБина Цркве и ГраЂана У осло БоЂеноМ БеоГрадУ\nзбог великог броја ухапшених, убрзо је понестало затворских \nкапацитета. осим у препуној Главњачи (на месту данашњег ПМФ-а) \nозна је ухапшене држала и саслушавала по подрумима разних зграда \nи вила. У Управи града (угао Топличиног и обилићевог венца), змај \nјовиној улици, крсмановићевој згради у Шафариковој улици, Чика \nЉубиној, Баба в ишњиној, Ђушиној, владе к овачевића на с ењаку, \nподрумима фабрике мотора „раковица” и у другим улицама широм \nграда. саслушања су вршена и у приватним становима, док су ћелије \nправљене од подрумских просторија, тавана и девојачких соба. Таквих \nместа, према сведоцима, у свакој од београдских општина било је више \nдесетина. егзекуције народних непријатеља (према изјави Трешњића и \nосталих сведока) биле су ноћу у потаји и на више места широм града. \nкао највећа стратишта помињу се: калемегдан, кула небојша, \nвелико ратно острво, ада Циганлија, простор где је сада а мбасада \nТурске, л исичји поток – можда највеће од свих, на месту где је \nнекада био мајдан за вађење гранита, Белимарковићев воћњак (где \nсу искоришћене немачке бензинске јаме, а потом су раке копали \nзаробљеници, претежно и талијани), Бањичка шума, Бањички \nлогор, кошутњак, стадион „Графичар” сењак, парк Мањеж, парк \nТашмајдан, код хале „Пионир”, Маринкова бара, стадион „Ф к \nобилић”, Централно гробље, насеље Браћа ј ерковић, р аковица \n(шума), кијево, летња позорница Топчидер, ј ајинци, железничка \nколонија, Шарена ћуприја, падине а вале, Макиш... Понекад су \nкоришћени и немачки одбрамбени ровови као масовне гробнице. \nза Београдски округ утврђено је 23 локације и 18 затвора озне.6 \nна гробницама су касније ницала игралишта, школе, стадиони \nи паркови, стамбене зграде итд. с трељана лица су често плитко \nзакопавана у више редова и прекривана каменим плочама како би \nсе онемогућио приступ и разношење костију од стране животиња. 7 \nнаредбом бр. 1253 МУП д Фј од 18. маја 1945. године, \nсве гробнице „народних непријатеља и фашиста” су оглашене \n6 с. Цветковић, Између српа и чекића , 179.\n7 с. Цветковић, Годишњи извештај, Државна комисија за тајне гробнице \nубијених после 12. септембра 1944 , институт за савремену историју, Београд \n2010, 30.\n\n27свеШТеноМУЧ еник н едеЉко сТрели Чић\nтајним. Било их је потребно прикрити и ,,уклонити све трагове” \nо њиховом постојању и не дозволити приступ локацијама. \nсве време тих дана, јесени 1944. поред специјалних \nодреда који су задужени да врше „послове чишћења \nБеограда”, народноослободилачки одбор је максимално радио \nна формирању свих потребних друштвених институција у \nослобођеној југославији. с арадња са с рпском Православном \nЦрквом је тих дана и месеци била подмукла и неискрена, као \n„вук у јагњећој кожи”. д ок су још првих дана по „ослобођењу” \nхапсили и ликвидирали свештенике сПЦ по многобројним \nстратиштима, у исто време пописивали су црквену имовину, \nкао што је случај са манастиром р аковица. н а предлог \nнародноослободилачког одбора у р аковици по допису бр. 4 од \n30. октобра 1944. команда XII одељка града Београда је сагласна \nда се изврши попис имовине манастира р аковица. н а одлуку \nинтендантског официра Фабијана ј оса, попис ће вршити: \nнедељко с треличић парох раковички, л азар Милошевић \nбивши трговац и д рагослав н есторовић управник с рпског \nизбегличког дома у манастиру. надзор ће вршити официр друг \nМирко Хајдер.8 \nод првог дана „ослобођења” успостављен је систем \nдоушника. свака зграда би имала свог секретара, он се \nповеравао уличном секретару, ако је улица велика, имала је \nдвојицу секретара, а они даље рејонском и тако је успостављена \nхијерархија. То је принцип по ком је функционисала о зна. \nПозната је изрека – озна све дозна. Пратили су људе шта говоре, \nс ким се виђају, где иду, а нарочито оне који иду у цркву. о овоме \nнам сведочи један документ, боље га назвати опомена, која је \nупућена од стране н ародноослободилачког одбора ресник, Бр. \nслужбено од 10. II 1945. године, старешини манастира раковица, \nу коме пише: „ овај народноослободилачки одбор сазнао је да \nсе и после ослобођења у манастиру приликом вршења Божије \n8 архив Цо раковица, Акт Команда XII одељка града Београда, Бр. службено, \n31-X-1944. године.\n\n28 сУдБина Цркве и ГраЂана У осло БоЂеноМ БеоГрадУ\nслужбе и др. о д стране свештених лица помиње к раљ и његов \nдом, и ако је то данашњим режимом забрањено, с тога да се \nубудуће то више не чини, у противном известиће се надлежни, \nсмрт Фашизму – с лобода народу.”9\nПрипадник корпуса народне одбране југославије ( кној), \nМија Петровић из села Бадњевац код к рагујевца, стражарио је \nшест месеци испод а вале, гледајући како о зна сваке ноћи стреља \nцивиле довезене камионима из Београда. о н наводи: „Био сам на \nстражи, гледао сам својим очима америчке ,џемсове ’ (камионе) \nкако скоро сваке вечери из Београда довозе затворенике, у времену \nизмеђу 9-10 сати увече. Утерују их по зградама, или их држе у \nдворишту на нишану – тукући их са најпогрднијим псовкама. То \nје спроводила лично београдска о зна, док смо ми само чували \nстражу и обезбеђивали тај простор да нико не може да приђе \nтом ужасном стратишту. о ко пола ноћи истеривали су те људе – \nмладиће, везане телефонском жицом и само у гаћама, ту поред \nмене, па узбрдо, и одмах стрељали. Хватала ме је језа. с лушао сам \nи плач и јаук тих жртава док су их ти београдски ознаши тукли, \nрукама ногама и кундацима, јер су се они једва кретали, а јака зима, \nони јадници голи. Патролирали смо поред тих некада немачких \nровова који су били дугачки скоро један и по километар, око самог \nподножја авале. јутром рано истеривали су групу затвореника са \nашовима и лопатама да закопају већ стрељане. Често, када су се \nжурили да стрељају по две три групе, исти би закопали претходну \nгрупу и ту им је наређивано да скидају одела. Тако би их одмах \nпострељали. нисам смео ни реч да проговорим. и данас ми је мука \nкад се сетим тих догађаја. к ао што рекох, ту сам провео око шест \nмесеци – најтежих у мом животу.”10\nПрипадник озне и сведок тога времена описујући \nдогађаје тих дана одмах по уласку у Београд, наводи да су \nјединице деловале једноставно и ефикасно. за највише два \n9 архив Цо раковица, Акт Народно-ослободилачки одбор, Бр. Службено, 10. \nII 1945. године.\n10 Б. Божић, Злочини комуниста–Сведочење Мије Петровића, ПоГледи, http://\nwww.pogledi.rs/masovne-grobnice-na-avali/ 24. 4. 2014. године.\n\n29свеШТеноМУЧ еник н едеЉко сТрели Чић\nдана успевали су да „очисте” читав крај. о нда су ишли даље. \nослободиоци, како су себе називали, затрпавали су Београд \nлешевима Београђана, а лешеве су затрпавали други.\n „ опирања при привођењу није било. Можда су знали \nшта би их снашло, а можда су заиста веровали да нису криви \nи да ће бити пуштени. к амионима смо их, од поноћи до јутра, \nодвозили на места одређена за извршење. Морали су бити \nстрељани одмах, поред осталог и зато да би било места за оне \nшто ће бити доведени сутрадан. У команди су говорили да \nсе, заправо, и нема шта чекати, него напротив, ми морамо да \nделујемо што брже... ј а сам први пут стрељао четири групе од \nпо 10-15 људи, мени наравно потпуно непознатих. Било је то \nу л исичјем потоку, једне кишне ноћи неколико дана пред 20. \nоктобар 1944. године. ...У бесу, нерасположен да се по киши \nнатежем са њима, сручио сам два рафала. Попадали су као \nснопље. о нда провера да неко није, случајно, преживео, па у \nтом случају овера револверским хицем. д а бих се показао пред \nдруговима, почео сам их још те своје прве вечери пожуривати, \nговорећи да не килаве...”11\nсва своја злодела, као и политику, комунсти су тих \nпрвих дана прикривали, показујући јавно да су „верници” и \nдушебрижници за пострадале у рату. а ли о њиховој вери у \nБога, многи су се уверили одмах по њиховом доласку у Београд. \nУ „сарадњи” са српском Православном Црквом, извршни \nнародноослободилачки одбор града Београда организовао је \n12. новембра 1944. у 10:30 у београдској с аборној цркви свечани \nпомен свим изгинулим борцима за ослобођење.12 већ 22. децембра \n1944, н ародноослободилачки одбор у р аковици, доставља \nдокумент Председништва ноо Београд, бр. 1779 од 22-ХII-1944. \nу коме пише следеће: „и звршно народноослободилачки одбор \n11 Б. Матић, Позвони и пуцај – операција Београдске Црне тачке, наши јубилеји, \nДуга, 439 (1990) 39–40.\n12 архив Цо раковица, Акт Архијерејско намесништво Београдско, Бр. 2988, \nод 9. новембра 1944. године.\n\n30 сУдБина Цркве и ГраЂана У осло БоЂеноМ БеоГрадУ\nграда Београда одржаће у недељу 24. овог месеца у 10 часова у \nсвим храмовима у Београду свечани помен Београђанима који \nсу пали у борби за слободу нашег народа противу фашизма, као \nофицири, војници нов и Пој који су стрељани од окупаторских \nи издајничких власти или који су под најтежим мукама умрли \nпо затворима окупатора и њихових помагача. достављајући \nвам предње до знања молимо вас, да у недељу 24 о.м. у 10 часова \nпре подне што у већем броју присуствујете помену који ће се \nодржати у храму св. вартоломеја у раковици.”13\nУ мање писаним, а више усменим сведочанствима, као \nи ратној штампи, наилазимо на монструозне злочине које су \nу свим случајевима пратили комунистичко весеље и песма. \nкомунистички злочинци се нису либили да певају и играју \nоко својих жртава које су умирале од разних мучења на које \nсу их безбожни крвници стављали. к омунисти су се посебно \nдоказивали у мучењу и убијању српских свештеника, а своју \nмржњу су утиснули и у песме које су у том времену певали. \nЦрним словима су остали записани стихови:\n„носим капу са три рога и борим се против Бога”,\nМи смо против Бога и владара, \nпротив Цркве и олтара”,\nУстај сељо, устај роде, да те браним од господе,\nод попова мантијаша и осталих зеленаша” итд.\nсвештеника који је био оптужен као противник но П-а \nспровела би у затвор народна милиција. Прво што им ураде \nобрију им браду, стављају их у мрачне ћелије, па им се онда \nговоре: „Моли се Богу да ти помогне. ј а сам ти Бог. и ли: како \nто, да је тај твој Бог тако немоћан? д опустио је, да те ухапсимо \nи држимо овде! з ар не видиш да смо ми јачи од Бога кога ти \nисповедаш. Ми се не молимо Богу, па смо слободни.”14\n13 архив Цо раковица, Акт Народно-ослободилачки одбор у Раковици Бр. 255, \nод 22. децембра 1944. године.\n14 д. вурдеља, Обезглављена Српска Црква, I део , Трст 1964, 53.\n\n31свеШТеноМУЧ еник н едеЉко сТрели Чић\nПроту Милана Туцовића, који је био притворен и осуђен \nна 18 година робије, уочи васкрса извели су из затворске ћелије, \nуз речи стражара „и злази попе идеш да се сретнеш са својим \nБогом”. крвнички су га ударали будаком, мрцварили и потом у \nседећем положају, још живог, закопали у земљу.15\nкомунисти су највише уживали да јашу свештенике и тако \nих исмевају, али често би се дешавало да се ово смртно заврши, \nкао што је случај са јеромонахом е милијаном, старешином \nманастира рајиновац. Њега су јахали, чупали му косу и браду, \nшутирали, ударали кундацима и цепали мантију, одсекли су му \nуши и нос, на челу урезали к рст уз још неколико убода по телу, \nнајзад код места званог „Мала чесма”, скинули голог и заклали. \nМештани Бегаљице су сутрадан пронашли његово унакажено \nи беживотно тело и сахранили по наређењу злочинаца без \nверског обреда и обележја. 16 У јесен 1944. године када су \nприпадници о зне ушли у манастир р аковица, да попишу \nимовину, ухапсили су монаха јанићија станојловића, старог 40 \nгодина. л иквидиран је као народни непријатељ и припадник \nдМ.17 свештеника Машана Петровића, пароха у в еликој \nМоштаници, тројица разјарених комуниста су извели из куће, \nпотом су га тукли, чупали и јахали до брда изнад Умке. Тешко \nповређен и без снаге, рекао им је: „ не могу више, убиј те ме!” \nједан од њих је извадио пиштољ и пуцао му у чело, 8. новембра \n1944. године. и за страдалог свештеника остала је супруга са \nтроје малолетне деце. 18 о тац Машан је био добар пријатељ \nраковичког свештеника н едељка стреличића чијем прогону и \nликвидацији ће бити посвећене све наредне странице. \n15 с. Б. јовић, Утамничена Црква, страдање свештенства Српске \nПравославне Цркве од 1945. до 1985. године , Београд 2007, 105.\n16 а. никитовић, Манастир Рајиновац , Бегаљица, 1999, 16.\n17 иаБ, окружни народни одбор округа београдског 1944-1947, 28, к 48, 43, \nПресуда Среског суда среза врачарског у Београд у, ки 184/1945.\n18 Приватна архива а . аздејковића, Сведочење свештеника Милана Симића \nиз Умке, 8. маја 2014. године.\n\n32 сУдБина Цркве и ГраЂана У осло БоЂеноМ БеоГрадУ\nнапред наведена сведочанства прошлог времена пред-\nстављају увод у даља описана дешавања, како би читаоци могли \nразумети. кроз сагледавање сведочанстава о страдалима готово \nсваком разумном човеку јавља се делић сумње, као и питање: \nда ли је могуће да је неко могао починити овакве злочине своме \nроду? а ли сваку сумњу потисну чињенице и докази у данас \nдоступној архивској грађи. Многа документа о зне говоре \nо прогону, хапшењу, конфискацији имовине и ликвидацији \nграђана.\n\n33свеШТеноМУЧ еник н едеЉко сТрели Чић\nДруги светски рат јасно је свима доказао да су људи \nзаборавили хришћански пут и његове свете прописе, и изгубили \nсвоју душу, продавши је ђаволу, а своје срце испунили мржњом \nпрема ближњима јер су из овога срца избили Бога и постали \nдуховни сиромаси. ...Срби нису навикли на уживања, него више \nна страдања, каква су наши преци у прошлости доживљавали. \nОсврнимо се на живот и рад, мучеништво оснивача хришћанске \nрелигије, Исуса Христа. Он се свега одрицао у животу, да би на \nтај начин пружио доказа људима, какав треба да буде живот на \nземљи, да би се добио вечни живот на небу. ...Издржите часно, \nдецо моја! Бог је са нама! Ова је сила кратког века!\nПатријарх српски Гаврило\nПатријарх српски Гаврило, Мемоари патријарха српског Гаврила, \nБеоград 1990, 378–379.\n\n\nКрст свештеника Недељка Стреличића\n(Архив ЦО Раковица)\n\n\nжиТије свеШТеноМУЧеника \nнедеЉка сТрелиЧића\n\nФотографија и потпис Свештеномученика Недељка Стреличића \n(Архив ЦО Раковица)\n\n37свеШТеноМУЧ еник н едеЉко сТрели Чић\nс\nвештеник недељко стреличић, парох кнежевачки, \nрођен је у селу Пусто Шилово код Медвеђе, срез \nлесковачки, 26. фебруара 1907. године у сеоској \nпородици, од оца Милоша и мајке з агорке. Школовао се у \nкосовској Митровици, а Богословију светих кирила и Методија \nу Призрену завршио је 1929. године са одличним успехом. \nоженио се исте године са Браниславом, рођеном Гвоздић \n(кћерком свештеника стојана Гвоздића из Призрена). \nрукоположен је у чин ђакона и презвитера 1930. године \nи постављен за пароха у Приштини. Године 1931. уписао се на \nБогословски факултет у Београду и исте године постављен \nје на парохију у л апљем с елу код Приштине. У јануару 1935, \nблагословом Његове светости Патријарха варнаве, постављен \nје на парохију кнежевачку са седиштем у манастиру светог \nархангела Михаила у раковици. дипломирао је на Богословском \nфакултету 1936. године. 19 с тановао је са својом породицом у \nизнајмљеном стану у улици р ељковићева број 2 у к ошутњаку \nкод своје парохијанке симке.20\n с а супругом Бранком, како су је звали, изродио је \nтри кћери: Љубицу (1930), н адежду (1932) и з агорку (1935). \nнајстарија кћерка Љубица је умрла 1932. од упале плућа. \nсвештеник н едељко је био веома интелигентан, образован и \nдаровит човек. одличан ученик и још бољи студент. као таквог \nПатријарх в арнава га је запазио, волео и поштовао. У дому \nстреличића, Патријарх је често приватно боравио и волео да \nводи дуге разговоре са оцем н едељком. код њега је ценио то \nшто је био срчан, а праведан и богобојажљив свештеник. Прави \nборац за истинску веру у којој се доказао у периоду наметања \nконкордата краљевини југославији. Патријарх в арнава, као \n19 архив Ц о раковица, Описни лист свештеника Недељка Стреличића, \nнаписала Бранислава с треличић.\n20 Приватна архива а . а здејковића, Сведочење Марије Јовановић из \nКошутњака, 30. марта 2019. године.\n\n38 жиТије свеШТеноМУЧ еника неде Љка сТрелиЧића\nвелики противник комунизма и конкордата, последњих година \nсвога живота био је недовољно обавештен о дешавањима у \nграду. Његово кретање пратила је полиција. о н је то знао, зато \nје посећивао своје ближе пријатеље којима је веровао. Међу \nњима је био и свештеник н едељко с треличић. Патријарх је \nволео и радо долазио код оца недељка и Бранке на кафу у њихов \nпородични дом у к ошутњаку. Ту се осећао слободно. н едељко \nби га обавештавао о дешавањима у граду и расположењу народа. \nједном приликом у разговору, када га је попадија служила \nкафом и колачима, Патријарх је рекао: „Бранка, мене трују, \nсигуран сам у то, свакога дана се осећам све слабије, губим \nснагу.” не задуго, Патријарх више није био у стању да излази, \nјако се разболео и упокојио под сумњивим околностима. сви \nкоји су били њему блиски, веровали су да је отрован. и сâм је у \nто веровао.21\nотац н едељко с треличић учинио је веома много у \nтадашњој р аковици, која је почела да се развија у једно велико \nиндустријско насеље. р азвио је такав полет да је круна тог \nпастирског рада управо Храм у ком се ми данас Богу молимо \nи духовно усавршавамо, као и зграда парохијског дома у коме \nје црквена канцеларија и свештенички стан у који се касније \nуселио отац н едељко. У том апостолском службовању у својој \nпарохији, имао је велико разумевање и помоћ парохијана и \nЦрквеног одбора. Храм и парохијски дом су успели да саграде \nод 1937. до 1939. године, уз благослов и материјалну помоћ \nблаженопочившег Патријарха в арнаве, ктиторке госпође ј елене \nрадојкић, својих парохијана и других богољубивих људи. \nПројекат Храма је дело инжењера Михаила р адовановића, \nдоцента и професора Универзитета у Београду и инжењера \nгосподина в ојислава зађине из Београда. на блажену успомену \nна почившег Патријарха в арнаву (+1937) који није доживео \nзавршетак градње, одлучено је да Храм буде посвећен с ветим \nапостолима вартоломеју и варнави.\n21 Приватна архива а. аздејковића, Сведочење Бранислава Аџића из Београда, \n23. октобра 2018. године.\n\n39свеШТеноМУЧ еник н едеЉко сТрели Чић\nосвећење Храма 24./11. јуна 1939. године, на празник \nсветих апостола вартоломеја и варнаве, извршио је Преосвећени \nепископ д ионисије, викар Његове светости Патријарха \nГаврила. отац недељко је одликован правом ношења црвеног \nпојаса, а орденом светог с аве, ктиторка, председник и остали \nчланови Поверенства. То је био радостан дан за све побожне \nдуше и подстрек одбору за градњу, Поверенству и свештенику \nоцу н едељку с треличићу охрабрење да истрају љубављу у \nовом веома тешком подухвату, а народу доказ да труд и жртве \nуродише плодом.22 \nлик свештеника н едељка с треличића ушао је у \nисториографију с рпске Православне Цркве још 19. јула 1937. \nгодине као једног од учесника у „к рвавој литији”. Њега су \nжандарми вукли за одежде и тукли, као и друге београдске \nсвештенике и народ, не дозвољавајући да литија прође кроз \nград. л итији је претходио молебан у с аборној цркви за \nоздрављење Његове светости Патријарха в арнаве, великог \nборца против потписивања конкордата и противника \nкомунистичке идеологије. о овоме догађају и учесницима \nсведочи фото-документ сачињен тог несрећног дана по с рпску \nЦркву, свештенство и верни народ. \nсвештеник недељко се после литије, која је више личила \nна линч свештеника, вратио својој кући сав крвав, испребијан и \nпоцепан. о том догађају сведочила је његова супруга Бранислава \nкоја га је дочекала на вратима дома.23 \nвредно помена је и то да се и данас оно мало старих \nмештана к нежевца, р аковице и к ошутњака са поштовањем \nсећа оца недељка и о њему само најлепше говори. Био је лепог \nизгледа, висока раста, пријатан са људима, уредан и веома \n22 а рхив Ц о р аковица, Летопис Храма Светих апостола Вартоломеја и \nВарнаве у Раковици, 96. \n23 Приватна архива а. аздејковића, Сведочење Бранислава Аџића из Београда, \n23. октобра 2018. године.\n\n40 жиТије свеШТеноМУЧ еника неде Љка сТрелиЧића\nтактичан. о његовој племенитости и љубави казују сачувана \nписма, која сведоче о међусобној братској љубави и уважавању \nсвештеника и њихових породица. о дличан проповедник и \nпојац. Узоран свештенослужитељ Цркве Христове. Његов рад \nна организовању живота парохије, пастирство и прегалаштво \nдобили су видно признање када су га надлежне црквене \nвласти 1941. године у јануару изабрале за пароха Храма светог \nсаве у Бечу, јер је он могао и умео да организује парохијски \nживот.24 због ратних дешавања и немогућности да отпутује у \nаустрију, свештеник недељко стреличић, новоизабрани парох \nХрама светог с аве у Бечу, упућује се да остане на кнежевачкој \nпарохији са принадлежностима до даљњег. 25 \nрат и немачку окупацију је провео у р аковици на \nкнежевачкој парохији26 све до ослобођења Београда. све време \nрата бавио се милосрдним радом, организовао је прикупљање \nхране и друге материјалне помоћи сиромашним грађанима, \nудовицама и ратној сирочади. Прикупљао је намирнице \nза рањенике у болницама, као и ратним заробљеницима, \nкојима је паковао и слао пакете у логоре. р атне 1944. године \nје са Црквеним одбором одлучио да се на дан храмовне славе \n(24./11. јун) изостави послужење гостима и да се новац који је \n24 а рхив Ц о р аковица, Летопис Храма Светих апостола Вартоломеја и \nВарнаве у Раковици, 97.\n25 Приватна архива Г. недељковић, Црквени суд Православне \nАрхиепископије београдско-карловачке Бр. 6218 од 4. IV 1941. године .\n26 Прим. аутора: У време службовања свештеника недељка стреличића, \nпарохија је носила назив кнежевачка парохија при Храму с ветих апостола \nвартоломеја и варнаве у раковици. Тако се у неколицини архивских \nдокумената, па и међу овим редовима, често због назива места Храма, \nмешају називи кнежевачка и раковичка, притом се мисли на исту парохију. \nТако и за насеље р аковицу појављује се често у aктама Црквене општине, и \nназив Раковица Перон. одлуком Патријарха Германа, ае М број 790/65 од \n18. новембра 1965. године извршена је арондација ресничке и кнежевачке \nпарохије, тада је промењен назив парохије у раковичку. з бог бољег \nразумевања и данас званичног назива парохије, у тексту се користи назив \nраковичка.\n\n41свеШТеноМУЧ еник н едеЉко сТрели Чић\nпредвиђен за то поклони дечјем избегличком дому у манастиру \nраковица, као и да се једном броју парохијана подели одређени \nновчани износ. о вог милосрдног дела се и после 67 година \nсећају староседеоци раковице који су тада били деца. са много \nлепих и топлих речи осећају захвалност за указану помоћ \nтоком ратних година коју им је пружио отац н едељко.27 о н \nје помагао другима, а ни сâм није имао довољно прихода па \nпрехрани своју породицу. У децембру 1943. године упућује \nЦрквеном суду апел за исплату заосталих прихода наводећи да \nнема од чега да живи.28\nМарта 1945. године у вечерњим сатима отац н едељко је \nодведен из свога стана, који се налазио поред Храма у парохијској \nкући, улица Мишка к рањца број 4 у р аковици. о двеле су га \nдржавне власти, како му је речено, на информативни разговор \nи никада се није вратио. Попадија Бранислава је свога супруга \nтражила свакодневно, по свим затворима о зне, па и преко \nXII кварта и поручника ј анка д имића, који је био задужен за \nовај део града. добила је информацију којом је обавестила \nЦрквену управу да отац недељко више није жив. само толико \nо његовом нестанку и смрти, кратко и јасно „стрељан”. 29 \nМожемо претпоставити какве је све тортуре морао проћи \nчитајући сведочанства како су прошли његови парохијани \nили други свештеници с ПЦ. и з затвора озне голи, само \nу доњем вешу, везани жицом, одвођени су камионима до \nстратишта и стрељани. с ве то страдање он је однео са собом \nу гроб који ни данас није познат. и за убијеног раковичког \nсвештеника недељка стреличића остала је удовица попадија \nБранислава са малолетним кћерима н адеждом од 13 и \nзагорком од 10 година.\n27 Приватна архива а. аздејковића, Сведочење др Вере Лавице, лекара из Рако- \nвице, 19. децембра 2012. године.\n28 Приватна архива Г . недељковића, Српска Православна парохија при Храму \nСветих апостола Вартоломеја и Варнаве Бр. 101 од 16. XII 1943. године.\n29 архив Цо раковица, Летопис Храма у Раковици, 97–98. \n\n42 жиТије свеШТеноМУЧ еника неде Љка сТрелиЧића\nПородица и рођаци страдалог оца н едељка, његови \nродитељи и сестре нашли су се у великој жалости. н еизмерно \nсу га сви волели, јер је био пажљив и добар муж, отац, син и \nбрат. Поред својих пет сестара он је једино мушко дете својим \nродитељима. Његове сестре с таница (1901), Марица (1903), \nспасенија (1905), Милева (1910) и Милостива (1915) целога \nживота су покушавале да сазнају где је одведен, стрељан и \nпокопан њихов једини брат, али безуспешно. Туга је бивала све \nвећа, јер му ни гроб никад нису нашле. отац недељко се једном \nприликом одмах по ослобођењу, када је био у посети својим \nсестрама, пожалио да га нове државне власти прогоне. Тако да \nсу оне знале да је окарактерисан као противник комунистичке \nвласти, али нико није ни сумњао да ће тај прогон да се заврши \nубиством.30\nвредно је помена и то да је презиме оца н едељка било \nстрелица, са тим презименом је и завршио Богословију у \nПризрену. Пред рукоположење у свештенички чин променио \nје презиме у с треличић. То су многи радили чија презимена \nнису на „ић”. стрелице воде порекло из јабланице, а старином \nод никшића. 31 Преци су храброг јунака луке Томовића, званог \nМалиша. о н својом брзом стрелицом уби Турчина који му је \nхтео жену луцију обешчастити. Чуло се на далеко за Малишину \nбрзу стрелицу и од тада га тако прозваше. а он промени \nсвоје презиме у с трелица. По храбрости се и његов син ј аков \nстрелица одликовао. У једној бици са Турцима он рани дедагу, \nсина с маил-аге Ченгића. Његово јунаштво описао је велики \nпесник владика Петар II Петровић Његош. Малишини потомци \nсе тако презиваше све до праунука н едељка. р одитељи оца \nнедељка, Милош и загорка, презивали су се стрелица. загорка \nје умрла пре рата, а Милош је умро 1945. године по завршетку \n30 Приватна архива а. аздејковића, Сведочење Бранислава Живића из Београда, \n17. октобра 2014. године.\n31 Приватна архива а. аздејковића, Сведочење Бранислава Живића из Београда, \n17. октобра 2014. године.\n\n43свеШТеноМУЧ еник н едеЉко сТрели Чић\nрата и повратку из избеглиштва, као стар, намучен и тешко \nожалошћен за сином кога су комунисти одвели без трага. У \nтоку другог светског рата многе архиве су изгореле. Приликом \nпоновног уписа у књиге, администрација је свим н едељковим \nсестрама променила презиме у с треличић. о не су своје старо \nпрезиме с трелица вратиле тек 1968. године. 32 стрелице су \nсе у село д рваре ( косово и Метохија) доселили 1914. године. \nПородична слава је свети јован крститељ. недељкови родитељи \nМилош и загорка сахрањени су на гробљу у селу д рваре.33\nдан када је ухапшен отац н едељко нигде није записан \nосим да је то био март, али се на основу неких црквених \nакта може рећи да је то било средином марта 1945. године. \nПо сведочењу парохијана, свештеник н едељко с треличић је \nоптужен да је љотићевац. с трељан је без суђења код данашњег \nресторана „ рубин” у к ошутњаку. ј едина његова кривица је \nбила та да је љотићевац, а и то је недоказана оптужба. 34\nУвидом у спискове јнП зБор, види се да отац н едељко \nстреличић није био члан зБор-а, који је предводио димитрије \nЉотић. Њега, као и друге мештане р аковице, под извесном \nсумњом, проказивала је о зни једна р аковчанка, а ница \nвученовић, која је била члан а Фж-еа. ј едан од учесника \nпослератних чистки, официр озне Милан Трешњић, у једном од \nинтервјуа је изјавио: „ дакле довољно је само да неки грађанин \nупери прстом или дође и каже; тај и тај је љотићевац, њему \nсе веровало.” н а основу овакве изјаве, оптужено лице је без \nправа на одбрану, одмах осуђено на смрт стрељањем, као што \nје учињено и са часним и недужним свештеником н едељком.\n32 Приватна архива а . аздејковића, Сведочење Петране Стрелице, судије у \nпензији из Београда, 6. новембра 2018. године.\n33 Приватна архива а. аздејковића, Сведочење Надице Љубарски, професорке \nса Новог Београда, 5. октобра 2018. године.\n34 Приватна архива а. аздејковића, Сведочење Верославе Даниловић, професорке \nиз Кошутњака, 6. маја 1996. године.\n\n44 жиТије свеШТеноМУЧ еника неде Љка сТрелиЧића\nсведок тога времена наводи да су јој родитељи причали \nда се и аничин супруг л ука вученовић, пословођа индустрије \nмотора у р аковици, такође бавио истом делатношћу као и \nона, шпијунирањем и дојавом народној милицији. обоје су \nбили комунисти од пре почетка рата. због њихове делатности \nмноги становници раковице, па чак и њихови предратни \nдугогодишњи пријатељи комунисти, избегавали су њихово \nприсуство.35 \nкћерка оца н едељка, з агорка, на к анаревом брду срела \nје аницу једном приликом после више година. з агорка ју је том \nприликом напала вичући на њу зашто је она пријавила озни \nњеног оца, оптужујући је да је она лично крива за његово убиство. \nаничина кћерка олгица је тада рекла својој мајци: „Мама, па да \nли сте стварно били толико лоши људи да овако о вама други \nговоре?” раковчaни и данас за њих кажу да су многима толико \nзла нанели да се не могу избројати. с ведок тога времена даље \nнаводи: „ оца недељка смо сви волели, био је млад а остављао \nје утисак искусног духовника. в олели смо да слушамо када \nговори и пева, његов прелепи глас се није могао заборавити. \nон је крстио нашу децу, светио нам водицу, резао славске \nколаче. в елику смо тугу и недостатак осећали после његовог \nубиства. Тачно је да је говорио против комуниста, то није била \nникаква тајна, он је народ учио вери у Бога а да се безбожника \nтреба клонити. ј ер ко нема Бога у себи, тај нема ни живот ни \nсрећу. Тешко је било то време, свуда је владао страх а нисмо тако \nзамишљали ослобођење наше земље од окупатора. Ми који смо \nимали Бога у себи смо ћутали и трпели увреде нових ,напредних ’ \nграђана. Бога су псовали на сваком кораку, а пратили оне који \nиду у Цркву. Увек је био у близини неко ко је ,бринуо’ о нама. \nза славу у Храму би било по неколико колача. народ се бојао па \nније ни долазио. Тешко је било, не поновило се.”36 \n35 Приватна архива а . аздејковића, Сведочење Софије Јолић, професорке из \nРаковице, 31. јануара 2014. године.\n36 Приватна архива а . а здејковића, Сведочење Десанке Величковић са \nМиљаковца , 8. септембра 2014. године. \n\n45свеШТеноМУЧ еник н едеЉко сТрели Чић\nо страдању свештеника недељка од марта 1945. па надаље \nније се говорило, нити писало, он је обележен као сарадник \nокупатора и непријатељ свога народа као и сви други који су \nхапшени, мучени и ликвидирани у „дивљем чишћењу.”\nсвештеник недељко је био велики покретач и организатор \nсвоје парохије, прави пастир стада Христовог. ово се може \nзакључити и на основу Црквене архиве. После његовог страдања \nсве је некако стало и замрло. с еднице Црквено-општинског \nодбора су једва организоване, а последњи прилог који је дат \nХраму је под датумом 11. март 1945. године. д а ли је овај дан, \nили неки наредни, био судбоносан када је одведен у неповрат \nотац недељко остаје тајна, али је сигурно да је све изгледало \nкао да више нико од страха није долазио у цркву. Прозори на \nканцеларији били су полупани а канцеларија прљава, описује \nу једном извештају Патријарху Гаврилу председник Црквене \nопштине р аковица, професор светозар Павић. Парохија \nје предата на опслуживање игуману манастира р аковица \nМакарију Ђорђевићу. свештеници су се често мењали на \nкнежевачкој парохији, и све је било некако другачије. 37 \nизгледало је као да су сви бежали од раковичког Храма и његове \nпарохије. и опет се, по ко зна који пут у историји, догодило по \nречима светога Писма: „Ударићу пастира и овце стада разбећи \nће се.” (зах. 13.7)\n37 архив Ц о р аковица, Извештај председника привременог поверенства \nСветозара Павића Епархијском одбору у Београду, 21. маја 1946. године. \n\nСвештеник Недељко, слева, у Улици Краља Милана, 1940. године\n (Приватна архива Бранислава Аџића)\n\n\nПроГон и сТрадаЊе\n\nЗграда ОШ „Ђура Јакшић” у Кошутњаку, место мучења \nсвештеника Недељка Стреличића \n(Приватна архива Сретена Јовановића) \n\n49свеШТеноМУЧ еник н едеЉко сТрели Чић\nГ \nрађани р аковице, кнежевца и к ошутњака су свако \nдневно посећивали седиште озне XII кварта у Маглајској \nулици на дедињу. иследници би их уз велику галаму \nи вређање слали на о билићев венац где је била главна зграда \nозне (данас зграда Танјуга). в рло непријатан је био иследник \nпоручник ј анко димић. дочекивао је и испраћао породице са \nпсовкама и претњама да их је све требало побити. з а њега је \nинтересантно што је у рату добио надимак Поп, јер је пре рата \nстудирао Богословски факултет. с а великим страхом и тугом \nза несталима, у згради на о билићевом венцу народ се гурао до \nшалтера како би добио неку информацију о својима. ј едан дан \nдођете, дате податке о ономе кога тражите, а сутрадан дођете \nда вам саопште где је и шта се са њим догодило. информације \nсу биле врло јасне: стрељан, непознато, одведен на принудни \nрад. После пар дана би долазила патрола о зне и одводила децу \n„народних непријатеља” да чисте по касарнама, као што је \nбио случај са кћеркама владислава дидића, кума свештеника \nнедељка. изненада би дошла и комисија из Месног народног \nодбора раковица и пописивала покретну и непокретну имовину \nнесрећних грађана. 38\nПородица н едељка с треличића је обележена, као и \nсве друге породице у којима је неко стрељан као народни \nнепријатељ. о д државних организација нико није хтео да им \nпружи било какву помоћ, нити да их запосли. н ису имали \nправа ни на бонове за исхрану као друге породице. Преживели \nсу захваљујући пријатељима и комшијама, парохијанима \nкојима је отац н едељко помагао када им је било потребно. \nПопадија Бранислава је на све могуће начине покушавала преко \nрођака и пријатеља да н едељко буде пуштен. с а више страна \nсе интервенисало, па је тако вест дошла до врха. Браниславу \nстреличић је лично примио с лободан Пенезић к рцун који \n38 Приватна архива а . аздејковића, Сведочење Надежде Дидић Лонткијевић \nиз Беогрда, 27. маја 2014. године.\n\n50 ПроГон и сТрадаЊе\nјој је рекао: „Примио сам в ас само зато што је интервенисано \nод високих партијских другова. в ашег мужа је штета убити \nјер је веома паметан човек, али је још већа штета оставити га \nживог, јер је нама велика сметња.” Тиме се разговор завршио. \nона је касније, када је сазнала да је н едељко стрељан, отишла \nда тражи његову пресуду. с удија или већ ко је био ту, рекао \nјој је да сачека, а онда је службенику почео да диктира, овај је \nоткуцао пресуду која јој је била одмах уручена. све је изгледало \nкао намештено и противзаконито. Бранислави стреличић нове \nвласти су одузеле грађанска права, која су јој после неколико \nгодина враћена. к ако н едељко и она нису имали имовину у \nсвоме власништву, тако се није могло ништа ни конфисковати.\nПрогон се настављао из године у годину. к ада је \nнајстарија кћерка надежда хтела да упише Медицински \nфакултет у Београду, јасно јој је дато до знања да не може јер је \nдете народног непријатеља. \nрепресије се бојала већина свештеника са којима су \nсе дружили с треличићи. н ису смели да их посећују и да им \nпомажу. Било је тешко наћи свештеника да дође да освешта \nводицу за славу. један прота је у поверењу рекао: „Бранo, није то \nвише оно време у ком смо живели, прате нас са ким се виђамо \nи прете нам. Упозорен сам да не долазим више, јер ти шириш \nпропаганду и трачеве против народне власти.” 39\nсведок послератних година наводи да је свештеник \nнедељко најпре ухапшен у октобру 1944. године заједно са \nгрупом из к ошутњака. в ероватно је и он био на оном списку \nкоји је предат к рцуну када је преноћио у кући Тошића, али је \nпо ислеђивању пуштен. када је други пут ухапшен у марту 1945. \nбраћа з оран и д раган Марковић су јавно причали у кафани у \nкошутњаку да су га у подруму о сновне школе „Ђура јакшић” у \nкошутњаку тукли. з оран се хвалио како је попу н едељку чупао \n39 Приватна архива а. аздејковића, Сведочење Бранислава Аџића из Београда, \n23. октобра 2018. године.\n\n51свеШТеноМУЧ еник н едеЉко сТрели Чић\nбраду. Тек онда је одведен у XII кварт и предат иследнику. зоран \nје више пута говорио да је он био у стрељачком воду када су \nстрељани неки из к ошутњака. с ве време рата браћа су живела \nу кошутњаку, никада нису одговарали за своја нељудска дела. У \nпартизане су отишли чим су чули да су р уси дошли до авале. а \nонда су постали велики комунисти. з ашто су то радили, то нико \nније могао да схвати, јер је н едељко био добар човек и сви су га \nволели и поштовали.40 \nо овом догађају више грађана је сведочило. Породица \nоца недељка је такође знала за ово али није смела да покрене \nникакав судски поступак против њих. \nПролеће 1945. године остало је незаборавно и трагично \nза девојку ј елицу к окић, млађу кћерку н емање к окића \nиз р аковице. н емања је био велики пријатељ свештеника \nнедељка стреличића. Ухапшен је у исто време када и отац \nнедељко, под оптужбом за сарадњу са четницима. По њиховом \nхапшењу, јелица је свога оца тражила у главној згради о зне на \nобилићевом венцу. Улазећи у зграду са улице кроз отворени \nпрозор видела је оца н едељка, наводећи: „ добро се сећам, њега \nсам видела. на себи је имао мантију, био је окренут некоме од \nслужбеника о зне. нисам се задржавала само сам прошла а и тај \nпрозор је био на спрату. У тој згради је било више ухапшених \nраковчана. з атвор је био на тавану зграде. Људе су разводили \nпо канцеларијама иследника и враћали на таван. То је било \nнеколико дана пред његово стрељање. з а мога оца су рекли да \nје пребачен у затвор о зне у далматинској улици. ж ао ми је оца \nнедељка, волели смо га, био је добар човек. наше породице су \nсе посећивале, одлазили смо једни код других и на славу. Моја \nсестра и ја смо се дружиле са његовим кћеркама з агом и надом, \nишле смо у исту школу.”41\n40 Приватна архива а . а здејковића, Сведочење Софије Јолић са Канаревог \nбрда, 31. јануара 2014, и Слободана Ђорђевића из Кошутњака , 7. новембра \n2016. године.\n41 Приватна архива а . а здејковића, Сведочење Јелице Кокић-Кежманец из \nРаковице, 14. септембра 2018. године.\n\n52 ПроГон и сТрадаЊе\nТоком 2017. године у в ојном архиву, пронађен је досије \nса суђења оца н едељка стреличића, где стоји да му је суђено \nпред вишим војним судом ј угословенске армије 21. маја 1945. \nгодине. од укупно 18 докумената, поред пресуде и записника \nо усменом претресу, налазе се и изјаве 9 сведока против \nраковичког свештеника н едељка. из ових докумената се може \nвидети шта се дешавало тог несрећног времена. Човеку се \nолако, без милости и правих доказа судило. к летве, мржња и \nлаж су биле основни разлог за ликвидацију. \nнеки од оних који су оптужили свештеника н едељка \nда је народни непријатељ били су у партизанским редовима. \nостали су се доказивали да су лојални новој власти, не би ли \nзаузврат нешто добили. Њима је многоглагољиви раковички \nпарох н едељко сметао у ширењу пропаганде и преобраћењу \nнарода у веру безбожништава, он је међу првима био на \nмети, али га ипак нису убили у првом таласу „чишћења” \nвећ су га чекали да мало више „погреши”. Међу судским \nсписима налазе се записници саслушања девет сведока против \nокривљеног раковичког свештеника: Момчило Бенић, секретар \nнародноослободилачког одбора XII кварта, Михајло ивановић, \nпосле ослобођења секретар ноо а касније чиновник XII кварта, \nникита Митровић, л ука в ученовић, радник и ндустрије \nмотора, а ница в ученовић, домаћица, н икола Митић, монтер \nдржавне штампарије, а ндрија Чупковић, д рагољуб а лексић, \nрадник индустрије мотора, даринка Пиловић, шофер у пошти. \nУ својим изјавама једни наводе да је поп с треличић био \nсекретар зБор-а и да је врбовао људе за Љотићев добровољачки \nкорпус, други да се виђао са четничким командатима и да је \nса њима организовао мобилизацију за четнички покрет, да је у \nсвоју кућу примао припаднике специјалне полиције и да је са \nњима био у друштву. следећи опет наводе да је под окупацијом \nбио љотићевац и да је био у тесној вези са немцима и Гестапоом, \nда је говорио да је политика н едића и Љотића тачна, да је \nузимао новац од народа како би ослободио ухапшене грађане \nкоје су држали н емци, да је узимао учешћа у свакој четничкој \n\n53свеШТеноМУЧ еник н едеЉко сТрели Чић\nакцији у раковици и ближој околини, да су га немци поставили \nда брине о исхрани утамниченог Патријарха Гаврила дожића и \nда му је Патријарх претио батинама зато што му је овај крао \nњегова следовања хране... \nсведоци тадашњег времена из р аковице и к ошутњака \nнаводе да су то најобичније клевете, да је свештеник н едељко \nбио примеран човек, патриота, с рбин, и да се он засигурно \nкомунистима замерио још за време рата. а можда још из \nвремена борбе против конкордата. о штро је говорио против \nпоретка који је био супротан начелима Православља, с рпства \nи светосавља. Поред многоизречених клевета сигурно се \nможе узети као истинито ово што неколицина сведока наводе: \n„окривљеног н едељка с треличића из виђења познајем од \nњеговог доласка за свештеника у раковицу. о његовом ранијем \nполитичком раду нисам био упућен, али први пут сам га \nбоље упознао 1942. године када сам са женом био у Цркви на \nвелики Четвртак. стреличић је после завршене службе одржао \nпроповед у којој је рекао да нам прети опасност од партизана \nи комуниста и да је позивао народ у борбу против нов и Пој-а, \nпротив Тита, против Црвене немани од које прети опасност \nда уништи сво културно човечанство.” 42 „Треба збити редове \nу борби против њих за спас културе, нације, вере и свега оног \nшто је вековима стварано. По ослобођењу на гробу једног \nнашег палог борца рекао је: ,видите како омладина страда, а да \nје старије слушала до ове борбе не би дошло’. То је хтео рећи да \nнаша омладина не треба да ступа у ј угословенску армију, а са \nдруге стране мислио је на д М. окривљени се у свакој прилици \nтрудио да омаловажи народну власт, нападао је извесне чланове \nјноФ-а (југословенски народноослободилачки фронт) и избор, \nу мом присуству са потцењивањем и иронијом је говорио: , ала \nми је то народна власт’.” 43 и нтересантно је што на документу \n42 ва, војни суд Београд 1945, судски депо, Записник саслушања Луке Вученовића, \n11. маја 1945. године.\n43 ва, војни суд Београд 1945, судски депо, Записник саслушања Драгољуба \nАлексића, 11. маја 1945. године.\n\n54 ПроГон и сТрадаЊе\nсаслушања испод потписа у десном углу стоји руком написано \n„опрост” и два пута подвучено, подебљано. \nдо данас остаје тајна шта значи ова реч, али је сасвим \nизвесно да је лажном сведоку опроштена нека његова кривица \nзато што је сведочио против раковичког свештеника.\nкако су сведоци познати као припадници комунистичке \nвласти у току рата и првих месеци по ослобођењу пратиле \nрад и кретање оца недељка, тако је Михајло и вановић, по \nослобођењу секретар ноо XII кварта а касније чиновник, исти \nонај који је потписао з аписник о попису имовине манастира \nраковица, изјавио: „ на први дан Божића 1945. године одржао \nје поп проповед у којој је између осталог рекао: ,Бацили су \nнам рукавицу укинувши предавање веронауке у школама, али \nсрпска Православна Црква прихвата борбу и водиће је као што \nје водила кроз петсто годишњу борбу против Турака и за време \nконкордата и верујем да ће успети у томе’.”44\nУ погледу рада, кретања и веза свештеника недељка стрели\n-чића, никола Митић на саслушању изјављује: „за стреличића знам \nда је показивао у кафани код ливца акт упућен од Патријаршије \nу коме је стајало: , да се боримо за Цркву и веронауку која нам \nје неопходна за васпитање омладине, јер су нам комунисти \nспречили предавање веронауке’.”45\nсекретар н ародноослободилачког одбора XII кварта \nМомчило Бенић у своме сведочењу против свештеника недељка, \nиследнику озне вуку вељићу изјављује: „окривљеног недељка \nстреличића познајем од пре рата тј. од онда када је дошао у \nраковицу. Познато ми је да је исти истакнути члан љотићевог \nзБор-а, да је био посланички кандидат негде у с рбији само \nне знам где. Под окупацијом био је у тесној вези са немачком \n44 ва , в ојни суд Београд 1945, судски депо, Записник саслушања Михајла \nИвановића, 11. маја 1945. године.\n45 ва, в ојни суд Београд 1945, судски депо, Записник саслушања Николе \nМитића, 11. маја 1945. године.\n\n55свеШТеноМУЧ еник н едеЉко сТрели Чић\nФелдкомандом а од како су дошле и основане четничке \nорганизације и р авногорски одбори исти је узимао видног \nучешћа. о кривљени је пуно пута држао проповеди у Цркви, \nјавно позивајући народ да треба да се бори против партизана \nи црвене немани и да спасавају српство и светосавску веру. ја \nсам неколико пута био присутан таквим проповедима.” 46\nУ пресуди Глигорија а ндрејевића из р аковице, стоји: \nкрив је, што је сарађивао са попом н едељком с треличићем \nкоји је водио пропаганду против Црвене армије. 47\nиследник озне за Београд вук вељић по предмету кривице \nстреличић недељка, после узимања изјава девет сведока \nпротив окривљеног стреличић недељака 11. маја 1945. године \nподноси записнике вишем војном суду југословенске армије.\nиз записника о усменом претресу у кривичном предмету \nпротив с треличић н едељка види се да је оптужен ради \nкривичних дела из члана 13 и 14 Уредбе о војним судовима. \nсаслушање је одржано 21. маја 1945. а у з аписнику стоји: \nоптужени је крив за дела наведена у оптужби чл. 13 – 14 \nУредбе па се ради тога по чл. 16 исте Уредбе оглашује за \nнепријатеља народа – ратног злочинца и пресуђује на казну \nсМрТи – сТреЉаЊеМ, трајан губитак грађанске части и на \nконфискацију имовине.48\n46 ва, в ојни суд Београд 1945, судски депо, Записник саслушања Момчила \nБенића, 11. маја 1945. године.\n47 Приватна архива д . а ндрејевића, Пресуда Глигорија Андрејевића, Виши \nвојни суд Југословенске армије I Суд бр.47/45. Београд од 22. маја 1945. године.\n48 ва , в ојни суд Београд 1945, судски депо, Виши војни суд Југословенске \nармије, Записник о усменом претресу, I Суд бр. 16/45. Београд од 21. маја 1945. \nгодине.\n\n56 ПроГон и сТрадаЊе\nПресуда Вишег војног суда Југословенске армије \nсвештенику Недељку Стреличићу\n(Војни архив)\n\n57свеШТеноМУЧ еник н едеЉко сТрели Чић\nПреПис\nвиШи војни сУд јУГ.арМије\nI суд број: 16/45\n21. маја 1945. год.\nУ иМе народа јУГославије,\nвиши војни суд ј. а. је у кривичном предмету стреличић \nнедељка, ради кривичног дјела из чл. 14 Уредбе о војним \nсудовима, одржао 21. маја 1945. год. главни претрес на коме је \nдонео следећу\nП Р Е С У Д У:\n с треличић н едељко, рођ. 11. V 1907. године у \nПустошилово, свештеник, неожењен\n К р и в ј е:\n1) што је већ за време ј угославије као кандидат за \nнародног посланика на Љотићевој листи почео одмах чим су \nнемци окупирали нашу земљу да врбује за Љотићеве одреде.\n2) што је за време окупације припадао покрету д М и као \nтакав одржавао везу са истакнутим дражиновцима као и са \nједним вођом црне тројке,\n3) што је имао везу са специјалном полицијом и био њен \nчлан,\n4) што је узимао новац од породица похапшених тобож \nза интервенцију а који су били после стрељани,\n5) што је и после ослобођења радио против но П–а на \nтај начин да је роварио и преносио лажне вјести и пропаганду, \nдакле под т.1, 2 и 3 био припадник оружаних формација у \nслужби непријатеља, под т. 4 извршио је тешке случајеве \nпљачке, а под т.5 био у служби агитатора код непријатеља, па \nје тиме починио злочине по чл. 14 Уредбе о војним судовима,\nстога се на основу чл. 16 Уредбе о војним судовима \nокривљени с треличић н едељко проглашава кривим за сва \n\n58 ПроГон и сТрадаЊе\nгоре поменута наведена дјела па се \nОсуђује:\nна казну с МрТи с ТреЉаЊеМ, Т рајан ГУБ иТак \nГраЂанске ЧасТи и на конФискаЦијУ иМовине.\n О б р а з л о ж е њ е:\nокривљени делимично признаје сва кривична дјела \nнаведена у диспозитиву пресуде, а исказом сведока а лексић \nдрагољуба, Бенић Момчила, в ученовић л уке, Митровић \nниките, даринке Филиповић, доказана су кривична дела под \nт.1, 2 и 3 а крив. дјела под т. 4 и 5 доказана су исказом сведока \nМихајла јовановића.\nоптужени се брани да је био Љотићевац само до \nокупације, а касније се није бавио политиком.\nна основу горе изложеног суд је стао на гледиште да \nга народног непријатеља осуди, који како сам каже није се \nпосле бавио политиком, а који је издавао наше људе, имао \nвезе са фашистичком полицијом и припадао издајничким \nформацијама, што у истину није политика него издавање \nсвог властитог народа, осуди као што се види из диспозитива \nове пресуде, сматрајући да је једино најтежа казна примјерна \nњеговим злочинима.\n Смрт фашизму – Слобода народу.\nзаписничар – поручник з а председника – потпуковник\n(Урош Брадић) (радован илић)49 \n49 ва , в ојни суд Београд 1945, судски депо, Виши војни суд Југословенске \nармије, ПРЕСУДА, I Суд бр.16/45 од 21. маја 1945. године.\n\n59свеШТеноМУЧ еник н едеЉко сТрели Чић\nна основу ове пресуде види се да је оптуженом ускраћено \nправично суђење. У уводу пресуде не стоји податак да је лице \nпротив кога је вођен кривични поступак имао браниоца, било \nизабраног, било по службеној дужности, нити то проистиче \nиз јединог записника о усменом претресу од 21.05.1945, када је \nдонета пресуда. и з записника се види да је оптужени подучен \nо начину одбране тиме да му истинити исказ може олакшати \nположај у суђењу. Тако је лицу против кога се води кривични \nпоступак грубо повређено право на одбрану. и з пресуде од \n21.05.1945. године, као и записника 21.05.1945. в ишег војног \nсуда југословенске армије, јасно се види да пресуда не садржи \nпоуку о правном леку нити право жалбе, већ је изричито \nконстатовано да је пресуда извршна и констатовано да се \nдоставља Управи народних добара с рбије и то два извода из \nпресуде због конфискације, при чему је констатација наведена \n29.06.1945. године.50 \nсвештеник н едељко с треличић је одведен десетог \nмарта 1945. године, а суђено му је пред в ишим војним судом \nјугословенске армије 21. маја 1945. године. на основу докумената \nу истражном затвору је провео нешто више од два месеца. \nПостоји сумња да је он раније страдао, а да је узимање изјава \nсведока и суђење касније исконструисано. У судским списима \nима много грешака у подацима о оптуженом. У Пресуди стоји \nда је неожењен, а свуда се наводи и погрешан датум рођења. \nГрешке се увиђају и код сведока, углавном су погрешно откуцана \nпрезимена на шта указују потписи сведока. нема ниједног податка \nда је имао браниоца. У изводу Матичне књиге умрлих стоји датум \nсмрти истога дана када му је и суђено – 21. мај 1945. године. ни \nна једном документу, као ни з аписнику са усменог саслушања, \nнема потписа недељка стреличића, или његовог браниоца, док \nкод свих других сведока против њега има. оставља се утисак да \nје све урађено на брзину и без велике бриге о тачности података.\n50 архив Ц о р аковица, в иши суд у Београду, Решење о рехабилитацији \nсвештеника Недељка Стреличића, Рех. 106/17 од 19. 01. 2018. године.\n\n60 ПроГон и сТрадаЊе\nсупруга свештеника н едељка, Бранислава Гвоздић \nстреличић, упокојила се 1977. године и сахрањена је на \nЦентралном гробљу у Београду на парцели 32. на њеном \nспоменику постављена је фотографија и име оца недељка, иако \nон ту није сахрањен. Њихова старија кћерка надежда упокојила \nсе 2001. године, а млaђа загорка 1995. године у Београду.51\n51 Приватна архива а. аздејковића, Сведочење Бранислава Аџића из Београда, \n23. октобра 2018. године.\n\n61свеШТеноМУЧ еник н едеЉко сТрели Чић\nЕпитрахиљ, служебник и крст свештеника Недељка Стреличића\n(Архив ЦО Раковица)\n\nСуђење свештенику Драгосалву Обућини у Краљеву 1945. године\n(Facebook: U ime naroda represija u Srbiji 44-53)\n\nреХаБилиТаЦија — ПУТ ка \nканонизаЦији\n\nПарастос страдалом свештенику Недељку Стреличићу 10. марта \n2012. године. На фотографији протонамесник Радослав Савовић и \nђакон Александар Аздејковић\n(Приватна архива Александра Аздејковића)\n\n65свеШТеноМУЧ еник н едеЉко сТрели Чић\nП \nуних 67 година се ћутало, само је неколико \nстраница л етописа о оцу н едељку нешто више \nговорило, али и оне су написане 20 година после \nњегове смрти. д а ли се баш толико дуго није смело говорити, \nили је он нашим немаром пао у заборав, остаје да се питамо. \nали је сигурно да име свештеника н едељка стреличића није \nпомињано у јавности све до суботе 10. марта 2012. године, када \nје одслужен парастос и освећена икона свештеномученика \nнедељка р аковичког. и кону је осликао ђакон а лександар \nаздејковић који је на парастосу и проповедао о страдалом оцу \nнедељку.\nЊегов гроб до данас није откопан. Његово тело лежи \nу једној од тајних гробница у шуми к ошутњака, одакле се \nпротеже прелеп поглед на раковицу, канарево брдо, Миљаковац \nи кошутњак ( железничку колонију), целу некадашњу његову \nпарохију. Тако његове мученичке кости светле као неугасива \nсвећа, која са врха кошутњачког брда светли, а његова \nплеменита, бесмртна душа надгледа и стражари над Храмом и \nпаством.\nникако се не смеју заборавити и његови страдали \nпарохијани, угледни домаћини: високи чиновници, адвокати, \nтрговци, студенти, један ученик и један лекар. они су као и \nотац н едељко у вечерњим сатима од патроле о зне одвођени \nи притварани. Грађани р аковице су затварани у подруму \nфабрике „индустрије мотора” у раковици, а они из кошутњака \nу затвору XI кварта на дедињу. По досадашњим истраживањима \nпронађено је 39 грађана који су ликвидирани у лисичјем потоку \nи каменолому у кијеву.52 Међу страдалим Београђанима има и \nизвестан број православних свештеника. на основу архивске \nграђе, њихова имена су пописана. Многа сведочанства и \nдокумената говоре да су ислеђивани, мучени и стрељани од \nприпадника о зне. један број њих је био у пријатељској вези са \n52 а. аздејковић, Голгота раковичке парохије , Београд 2014, 255–257.\n\n66 реХаБилиТаЦија — ПУТ ка канониза Цији\nоцем недељком стреличићем и исту судбину су доживели.\nдве хиљаде тринаесте године, прегледом документације, \nкомисија за тајне гробнице убијених после 12. септембра 1944. \nпронашла је у в ојном архиву в ишег војног суда ј угословенске \nармије документ под називом: „ војни суд команде града \nБеограда – с писак окривљеника осуђених на смрт.” н а овом \nсписку је пронађено име свештеника н едељка стреличића.\nреконструкцијом матичних књига од 1950. до 1953. године, \nунета су многа имена у књиге умрлих, а накнадни уписи су \nвршени и 1981, 1982. и 1983. године.53 Увидом у Матичне књиге \nумрлих за подручје р аковица, под текућим бројем 13 за годину \n1952. пронађено је име н едељка с треличића, где стоји да је \nдатум смрти 21. мај 1945. године, а место и општина смрти \nкнежевац-Чукарица, раковица. \nдванаестог децембра 2013. године, вишем суду у Београду, \nрех. бр. 641/13, у име Црквене општине раковица, секретар Цо \nраковица, ђакон а лександар а здејковић, предао је з ахтев за \nрехабилитацију свештеника н едељка стреличића. \nна основу догађања тих ратних и послератних година \nвршене су велике ликвидације и хапшења свештеника с рпске \nПравославне Цркве. У многобројним сведочанствима изнети \nсу ужасни призори мучења и убијања свештенства и монаштва, \nа у једном од њих помиње се кратко и име свештеника недељка \nстреличића, пароха у р аковици кога су без извођења пред \n„народни суд” и без милости убили у марту 1945. године. 54\nвиши суд у Београду 28. јануара 2015. године на основу \nнепостојања доказа о непријатељском деловању против \nдржаве и народа прихватио је захтев који је поднела Црквена \nопштина раковица и донео решење о рехабилитацији страдалог \n53 Приватна архива а . аздејковића, Информација адвоката Славице Ћосић \nиз Београда , 19. јула 2014. године.\n54 с. Б. јовић, Утамничена Црква , 106.\n\n67свеШТеноМУЧ еник н едеЉко сТрели Чић\nсвештеника н едељка с треличића р ех. бр. 641/13. 55 радост \nистраживача о страдалом оцу н едељку, као и свих који су \nупознати са овом трагичном прошлошћу, није дуго потрајала. \nвише јавно тужилаштво у Београду средином марта 2015. године \nподнело је жалбу на ову пресуду и од апелационог суда тражило \nје да се укине рехабилитација, јер у решењу стоји да је н едељко \nстреличић „лишен живота без судске или административне \nодлуке” а у војном архиву постоји документ са сигнатуром, суд \n1131/45. апелациони суд је донео одлуку да се предмет врати \nпрвостепеном суду на поновно суђење. 56 Тако се наставила \nборба за рехабилитацију свештеника недељка. У свој тој недаћи \nпостоји и нешто добро. к роз пронађену архивску грађу, која \nсе до 2010. године водила као строго поверњива државна тајна, \nдошло се до вредних података о свештенику н едељку.\nкако би истина изашла на видело, много пута на \nнеобјашњив начин, као неко чудо, вишедеценијске недоумице \nби се саме од себе разрешиле. и ли је то небески благослов \nсвештеномученика наводио истраживача. Тако је било 16. \nмаја 2015. године у Панчеву, на изложби која је била посвећена \nжртвама комунистичке репресије под називом „У име народа”, \nгде је аутор ових редова поред многобројних фотокопираних \nдокумената пронашао списак окривљеника осуђених на \nсмрт. на документу стоји штамбиљ: в ојни суд к оманде града \nБеограда, с уд Бр. 1131/45, 25. V 1945. н а списку свештеник \nнедељко је једанаести по реду коме је изречена казна: губитак \nграђанске части, смрт и конфискација. \nсвакодневним прегледима о зниних докумената и \nспискова хапшених и стрељаних проналазе се веома важни \nдетаљи о страдалим грађанима. У септембру 2015. године \n55 а рхив Ц о р аковица, Република Србија Виши суд у Београду, Решење о \nрехабилитацији Недељка Стреличића, Рех. бр. 641/2013, од 28. јануара 2015. \nгодине.\n56 архив Ц о р аковица, Више јавно тужилаштво, К–Рех. бр. 362/14 од \n16. 03. 2015. године.\n\n68 реХаБилиТаЦија — ПУТ ка канониза Цији\nкомисија за тајне гробнице пронашла је у р егистру антинаро- \nдних елемената име свештеника недељка стреличића. Фонд Биа, \n10, списак, књига 1, р егистар антинародних елемената, слово \nс, редни број 160, сумњив, пуштен, веза 12/162/44. и з овога се \nзакључује да је отац н едељко први пут ухапшен у децембру \n1944. године, саслушан и пуштен, али означен као сумњив. \nо детаљима се може видети у документу који је веза, из 12 \nмесеца, редни број 162, 1944. године. о вај документ још увек \nније пронађен и архивиран. 57 о во потврђују и сведочанства \nсестрића оца н едељка који каже да се он пожалио својим \nродитељима и сестрама да га нове власти прогоне још првих \nдана после ослобођења.\nПоводом поновног захтева вишег суда у Београду, стручна \nслужба војног архива је прегледала архивску грађу и пронашла \nсписе предмета в ишег војног суда ј угословенске армије I с уд \nбр. 16/45. Укупно 18 страница је достављено вишем суду у \nБеограду.58 ово су веома важна документа која говоре о времену \nи догађањима у р аковици после ослобођења. о оптужбама \nпротив свештеника н едељка и људима који су га оптуживали, \nчији је задатак био да мотре на живот и рад свештеника и \nна његово расположење према ноБ-у. Увиђају се оптужбе \nи против других грађана са којима се виђао отац н едељко. \nМного тога изреченог представља спекулације, неистине и \nклевете како би се у народу укаљао неко ко ужива велики углед. \nједноставно, он је представљао сметњу новој власти и морао је \nбити склоњен. кроз све изјаве се види нетрпељивост према \nЦркви и свештенику, јер имена тзв. „сведока” су позната као \nистакнути припадници нове комунистичке власти које старији \nраковчани и данас памте. \n57 Приватна архива а. аздејковића, Информација од Марије Илић, службеника \nКомисије за тајне гробнице стрељаних после 12. септембра 1944. године , 18. \nновембра 2015. године.\n58 ва , в ојни суд Београд 1945, судски депо, Фотокопија списа предмета \nВишег војног суда Југословенске армије, I Суд бр.16/45.\n\n69свеШТеноМУЧ еник н едеЉко сТрели Чић\nвиши суд у Београду је после три и по године, 16. маја \n2017. године, усвојио з ахтев за рехабилитацију раковичког \nпароха недељка стреличића, рех. 254/15. \nкада се мислило да је све завршено, на запрепашћење \nи суда и подносиоца захтева, апелациони суд у Београду \nје 25. октобра 2017. године донео одлуку о укидању решења \nвишег суда у Београду и предмет враћа на поновно суђење. \nовог пута наводећи да се треба утврдити да ли подносилац \nзахтева Црквена општина р аковица има својство правног \nлица и да ли је предлагач овлашћени подносилац захтева за \nрехабилитацију. с уду је достављен документ још на другом \nрочишту 2014. године да је Црквена општина р аковица правно \nлице које заступа старешина Храма протојереј-ставрофор \nслободан Годић. Потврду је лично потписао Његова светост \nПатријарх српски иринеј. нама остаје да размишљамо да ли је \nово и даље идеолошки усмерено или се ради о немару. з аиста \nотац н едељко још увек страда и после оволико година. а ни \nнама који његов свети лик сведочимо није лако.\nПосле 73 године од мученичког страдања раковичког \nсвештеника истина је победила, а неправда је исправљена. \nвиши суд у Београду је после пет година, 19. јануара \n2018. године, усвојио захтев Црквене општине р аковица \nза рехабилитацију бившег раковичког пароха недељка \nстреличића, р ех. 106/17. с уд је утврдио да му је повређено \nправо на живот из идеолошких и политичких разлога и да је \nништавна пресуда в ишег војног суда ј угословенске армије I \nсуд. 16/45 од 21.05.1945. године и све њене правне последице. \nопштепознато је да су свештеници српске Православне Цркве \nбили прогањани од стране нове власти након ослобођења. \nовај разлог постоји и због тога што је, како се наводи, \nсвештеник н едељко стреличић био припадник н ационалног \nпокрета з Бор, при чему се у пресуди наводи да је био и \nприпадник покрета д раже Михаиловића. н а идеолошке и \nполитичке разлоге указује и навод у изреци пресуде да је после \n\n70 реХаБилиТаЦија — ПУТ ка канониза Цији\nослобођења радио против н ародноослободилачког покрета. \nПресуда је по оцени в ишег суда у Београду донета \nсупротно начелима правне државе и општеприхваћеним \nстандардима људских права и слобода због тога што је војни суд \nформиран на основу Уредбе о војним судовима, а не на основу \nзакона што је изричит захтев начела правне државе, а наведена \nУредба о војним судовима у члану 28 садржи елементе које \nпресуда војног суда треба да садржи, при чему изостаје одредба \nда је против одлука војних судова донетој према наведеној \nуредби дозвољен правни лек. Право на одбрану и правни \nлек припада лицу против кога се води кривични поступак у \nсвим демократским друштвима, па на оцену овог суда да је \nсвештенику недељку стреличићу грубо повређено наведено \nправо, не утиче то што је чланом 29 Уредбе о војним судовима \nпрописана обавеза да се у ситуацији изрицања смртне казне одлука \nдоставља вишем војном суду, који је, могуће је преиспитивао \nове одлуке, али наведено не утиче на право лица против кога \nсе води поступак да у жалби даје своје разлоге због чега сматра \nда пресуда није донета по закону. \nимајући у виду наведено, као и то да је Уредба о војним \nсудовима донета 24.05.1944. године у д рвару од стране \nврховног штаба народноослободилачке војске и партизанских \nодреда, те како лице чија се рехабилитација предлаже није \nосуђен од стране суда који би био установљен законом који \nдоноси највише законодавно тело за дела која би законом била \nпрописана као кривична дела у време изношења радњи која се \nстављају на терет окривљеном, као и због тога што је као што \nје напред наведеном лицу чија се рехабилитација предлаже \nгрубо повређено право на одбрану и право на двостепеност \nу одлучивању, односно неизјављивање правног лека против \nпресуде којом је осуђен на казну смрти. Пресуда је очигледно \nдонета супротно општеприхваћеним стандардима људских \nправа и слобода у демократским друштвима, па је усвојен \nзахтев за рехабилитацију и применом одредба з акона о \n\n71свеШТеноМУЧ еник н едеЉко сТрели Чић\nрехабилитацији утврђено да је ништавна пресуда као и правне \nпоследице које има. \nзакон о рехабилитацији је у члану 2 одредио круг \nлица која се не могу рехабилитовати. н аведеном пресудом \nсвештеник није проглашен за ратног злочинца нити је то \nучињено одлуком д ржавне комисије за утврђивање злочина \nокупатора и њихових помагача (суд је у току поступка \nприбавио извештаје надлежних архива, из којих се види да \nименованог нема у поменутим одлукама) па суд закључује да \nсвештеник није припадник окупационих снага и квинслишких \nформација, нити је извршио, односно учествовао у извршењу \nратних злочина у смислу члана 2 ставови 1 и 2 з акона о \nрехабилитацији. Тако да не постоји разлог да се лице не може \nрехабилитовати. 59 \nна одлуку вишег суда, више јавно тужилаштво је поднело \nжалбу. апелациони суд у Београду, рех. ж 99/2018 од 30.08.2018. \nје донео решење које гласи: „ одбија се као неоснована жалба \nпротивника предлагача и потврђује решење в ишег суда у \nБеограду, рех. 106/17.” У даљем тексту наводећи: „... како је \nрехабилитант оглашен кривим и осуђен због кривичног \nдела из члана 14 Уредбе о војним судовима пресудом в ишег \nвојног суда југословенске армије, с уд. бр. 16/45 од 21.05.1945. \nгодине донетом у поступку у коме рехабилитант није имао \nбраниоца, нити пресуда садржи поуку о правном леку. д акле \nза кривично дело које није било прописано законом, од суда \nкоји није био установљен законом, и потврђено му право на \nодбрану и право на делотворни правни лек, то је првостепени \nсуд закључио да је рехабилитант лишен живота из политичких \nи идеолошких разлога, противно начелима правне државе и \nопште прихваћеним стандардима људских права и слобода \nпа је применом члана 1 став 1 тачка 4 и члана 2 закона о \nрехабилитацији побијаним решењем усвојио захтев предлагача \n59 а рхив Ц о р аковица, в иши суд у Београду, Решење о рехабилитацији \nсвештеника Недељка Стреличића, Рех. 106/17 од 19. 01. 2018. године.\n\n72 реХаБилиТаЦија — ПУТ ка канониза Цији\nза рехабилитацију рехабилитанта. ... окривљеном н едељку \nстреличићу се није могло ускратити право жалбе против \nодлука војног суда, право на одбрану и другостепени поступак, \nкоја права су била заштићена и з аконом о судском кривичном \nпоступку за краљевину југославију који је био на снази на \nподручју тадашње југославије, те да би радње извршења због \nкојих је против недељка стреличића вођен кривични поступак \nбиле кажњиве и по сада важећем к ривичном закону. ... војни \nсуд који је донео предметну пресуду основан је Уредбом о \nвојним судовима, којом су и прописана кривична дела, а \nуредба је подзаконски акт и не може се уподобити закону ни \nу једној ситуацији а посебно не као извор кривичног права. \nопште прихваћени стандарди који се тичу права на правично \nсуђење, поред осталог да о кривичној оптужби одлучује \nнезависан и непристрасан суд образован на основу закона. \nда свако ко је оптужен за кривично дело мора се сматрати \nневиним док се не докаже његова кривица на основу закона. \nкако је рехабилитант осуђен за извршење кривичног дела које \nје било прописано Уредбом о војним судовима, а не законом, \nи то од суда образованог истом Уредбом, а не законом, то је по \nоцени овог суда правилан закључак првостепеног суда да је \nпредметна пресуда донета противно начелима правне државе \nи опште прихваћеним стандардима људских права и слобода. \nс тога су испуњени услови прописани чланом 1 став 2 з акона \nо рехабилитацији, па је правилно поступио првостепени суд \nкада је побијаним решењем усвојио захтев за рехабилитацију \nрехабилитанта.”60 \nУкидањем пресуде вишег војног суда југословенске армије \n1945. године, постхумно оцу н едељку с треличићу враћају се \nграђанске части и са његовог имена уклања пресуда да је народни \nнепријатељ и сарадник окупатора.\n60 архив Ц о раковица, Виши суд у Београду, Решење Апелационог суда у \nБеограду, Рех. ж 99/2018 од 30. 08. 2018. године.\n\n73свеШТеноМУЧ еник н едеЉко сТрели Чић\nслава и хвала свештеномученику н едељку који је помо-\nгао да се истина о његовом животу, пастирском раду и страдању \nоткрије. Многа сведочанства су на чудесан начин дошла до \nистраживача, или је с âм истраживач навођен неком силом \nнебеске благодати ка траговима сведочанстава.\n У порти испред парохијског дома 2014. године Благосло- \nвом Његове светости Патријарха српског иринеја, подигнуто \nје спомен- обележје страдалом свештенику и парохијанима. \nна к рсту од гранита написано је име свештеномученика \nнедељка, а на плочи која се налази поред исписано је 39 до \nданас пронађених имена страдалих раковичких парохијана \nкоји су убијени од октобра 1944. до маја 1945. године. с помен\n-обележје освештао је Патријарх иринеј на дан храмовне славе \nсветих апостола в артоломеја и варнаве 24. јуна 2014. године.\nПоводом 70 година од комунистичких злочина над \nграђанима Београда у и сторијском музеју с рбије 16. априла \n2014. године отворена је изложба под називом „У име народа!”. \nна овој изложби која је трајала три и по месеца били су изложени \nлични предмети страдалих грађана с рбије. и змеђу осталих \nпредмета били су изложени епитрахиљ и икона страдалог \nсвештеника недељка стреличића. и зложбу је посетило 36.000 \nљуди. \nУ апостолском посту, јуна 2017. године, написан је тропар, \nкондак и акатист свештеномученику недељку. Његова светост \nПатријарх српски Г. Г. и ринеј, аеМ бр. 79 од 31. јануара 2018. \nгодине доделио је архијерејски благослов за штампање житија \nи акатиста свештеномученику н едељку, као и да се исти може \nчитати у Храму светих апостола в артоломеја и в арнаве у \nраковици после вечерње службе.\nЊегова светост Патријарх и ринеј доставио је предлог \nсветом архијерејском синоду сПЦ, аеМ бр. 194 од 27. \nфебруара 2018. године да се на редовном заседању светог \nархијерејског сабора сПЦ у мају 2018. године разматра о \n\n74 реХаБилиТаЦија — ПУТ ка канониза Цији\nканонизацији свештеника недељка стреличића, бившег \nпароха кнежевачког (раковица) из архиепископије београдско\n-карловачке, који је пострадао (стрељан) од политичког режима \nмаја 1945. године. Предлог је достављен сходно чл.69 т.8 Устава \nсПЦ, како би исти био канонизован за светог и био уврштен \nу д иптих с абора српских светитеља и новомученика. о ва \nодлука као и других страдалих свештеника у с рбији, остала \nје за разматрање на неком од следећих а рхијерејских с абора \nсрпске Православне Цркве.\nТоком осликавања Храма у р аковици 2018. године, по \nжељи свештенства и парохијана, са десне стране у наосу \nживописан је лик свештеномученика недељка раковичког, рад \nфрескописца Милована Белошевића из Београда.\n+ Свештеномучениче Недељко, моли Бога за нас +\n\nСвештеномученик Недељко Раковички, \nфреска у наосу Храма у Раковици, \nрад фрескописца Милована Белошевића\n(Приватна архива Александра Аздејковића)\n\nИкона Свештеномученика Недељка Раковичког, \nрад ђакона Александра Аздејковића \n(Приватна архива Александра Аздејковића)\n\nТроПар, кондак и акаТисТ \nсвеШТеноМУЧеникУ недеЉкУ \nраковиЧкоМ\n\n78 ТроПар, кондак и акаТисТ свеШТеноМУЧ еникУ недеЉкУ раковиЧкоМ\nТРОПАР, ГЛ. 4\nод младости своје испуни се божанском љубављу,\nи живот свој посветивши Христовом учењу, \nпостављен си за свештеника Цркве Његове.\nЧувајући јединство, с рпство и Православље,\nсиротима, удовима и заточенима помагао си, свети,\nали богоборни људи мрзећи твоју хришћанску ревност,\nбез милости и правде пресудише ти, \nа ти за свету Цркву прими мучење, \nи као непобедиви војник, душу своју Христу Богу предаде,\nсвештеномучениче н едељко.\nКОНДАК, ГЛ. 8\nкао неустрашиви проповедник показао сe јеси, \nраковички свештениче недељко, \nбранећи и чувајући Православље од безбожне власти, \nкоји бранише српском роду Христову науку. \nодбивши да испуниш вољу богоборних служитеља, \nпримио си добровољно мучеништво. \nкао сужањ лажне оптужбе и многа страдања си претрпео, \nа на неправедном суђењу као Христу\n лажне сведоке ти изводише. \nзверолики мучитељи се хвалише како твоје тело мучише, \n а ти све то претрпе.\nдобри појче и проповедниче, огњени чувару вере истините,\nмоли васкрслог Христа да се спасу душе наше.\n\n79свеШТеноМУЧ еник н едеЉко сТрели Чић\nАКАТИСТ \nСВЕШТЕНОМУЧЕНИКУ НЕДЕЉКУ РАКОВИЧКОМ\nКОНДАК 1\nвелики страдалниче и раковички свештеномучениче, \nчувару вере Православне, утешитељу убогих и заточених, од \nсваке нас недаће, туге и болести ослободи, да бисмо ти клицали:\nРадуј се, свештеномучениче Недељко Раковички!\nИКОС 1\nвелики архијереј показа те достојним небеске славе, јер \nси и у недаћама остао светилник вере и стена непоколебива. \nсачувао си достојанство свештеника и чувара Православља, \nстога ти кличемо:\nрадуј се, похвало свештеникâ,\nрадуј се, богомудри учитељу вере Православне,\nрадуј се, вредни Христов трудбениче,\nрадуј се, појче анђеоског гласа,\nрадуј се, врли проповедниче речи Христове,\nрадуј се, помоћниче сиромашнима,\nРадуј се, свештеномучениче Недељко Раковички!\n\n\n80 ТроПар, кондак и акаТисТ свеШТеноМУЧ еникУ недеЉкУ раковиЧкоМ\nКОНДАК 2\nвидевши како неправедно и страшно богоборна власт \nпрогони Цркву твоју, стао си у одбрану, не стрепећи да и сâм \nможеш пострадати и бити гоњен. Угледавши се на тебе и на \nславне претке, завапимо Богу: Алилуја!\nИКОС 2\nнеусташивост твоја и снага вере показа се свој пастви \nтвојој, те и они стадоше у одбрану с рпства и Православља, \nне мислећи да ће их гонитељ за одбрану истине и родољубља \nпогубити. зато ти, бедеме необориви, песму појемо:\nрадуј се, брижни помоћниче заточеницима,\nрадуј се, ревносни служитељу о лтара,\nрадуј се, помоћниче тужних и убогих,\nрадуј се, чврста стено вере,\nрадуј се, ревносни уразумитељу заблуделих,\nрадуј се, помоћниче у болестима нашим,\nРадуј се, свештеномучениче Недељко Раковички!\nКОНДАК 3\nнеуморно се старајући за спасење душа оних што у \nтамницама и логорима беху заточени, богоборни људи ти \nкао терет непријатељства то ставише, јер се они своје браће \nодрекоше и другe за браћу узеше. стога те као стараоца сужњих \nпохвално славимо: Алилуја!\nИКОС 3\nслушајући од тебе речи премудрости, богоборни људи \nразјарише се од велике злобе, а највише када си рекао: „Браћо \nсрби, будите на страни Цркве и народног спаса, а не са војском \nкоја и са Богом ратује.” Тако и ми, опомињући се тога, кличемо \nти:\n\n81свеШТеноМУЧ еник н едеЉко сТрели Чић\nрадуј се, јер си добру веру у Христа до смрти очувао,\nрадуј се, јер си заједничар страдања Христових постао,\nрадуј се, јер си крст Господњи без роптаја изнео \n на плећима својим,\nрадуј се, јер си својом крвљу земљу српску умио,\nрадуј се, јер си Православље у народу утврдио,\nрадуј се, јер си својим парохијанима прави пут показао,\nРадуј се, свештеномучениче Недељко Раковички!\nКОНДАК 4\nодласком једних и доласком других непријатеља Цркве \nХристове, верни народ се у вери колебаше, а ти као брижни \nотац све си тешио и јеванђелске примере износио, како би сви \nједногласно појали: Алилуја!\nИКОС 4\nМучеништвом својим показао си се као пример \nХристовог војника; зато те и данас памте као пример светила, \nали нечастиви људи те за непријатеља народа прогласише \nи судији неправедном предадоше. а ми ти усрдне похвале \nприносимо:\nрадуј се, прелепог гласа запамћени,\nрадуј се, многогласни проповедниче и апостоле,\nрадуј се, градитељу храма,\nрадуј се, христолики свештениче,\nрадуј се, непрестани и вредни беседниче,\nрадуј се, јеванђеља добри зналче,\nРадуј се, свештеномучениче Недељко Раковички!\nКОНДАК 5\n сваку твоју реч записиваше, а када би могли и мисао \nтвоју би на папир ставили непобожни и лажни верници. \nЊихов задатак беше да те прате, а они чак у свети храм на \n\n82 ТроПар, кондак и акаТисТ свеШТеноМУЧ еникУ недеЉкУ раковиЧкоМ\nслужбу долажаху само да би те за непријатељство оптужили. \nТо је зато што Христову веру и љубав оставише, те не знадоше \nда певају: Алилуја!\nИКОС 5\nнове војске и грађани у Бели град дођоше, а староседеоце \nбез милости осудише, на терет им непријатељство за народну \nвласт ставише. н а томе се зла не окончаше, већ их стрељаше и \nпо парковима и шумама покопаше. стога завапимо:\nрадуј се, свештеномучениче и пастиру,\nрадуј се, четовођо новомученика раковичких,\nрадуј се, јер се са тобом весели твоја паства,\nрадуј се, јер се са тобом веселе страдали \n владислав и синиша,\nрадуј се, јер у небеским насељима кадионицу приносе \n ти сретен и драгослав,\nрадуј се, јер те верно прате Милутин и д рагутин,\nРадуј се, свештеномучениче Недељко Раковички!\nКОНДАК 6\nЧудно беше незнабошцима који не познају Божију силу, \nкако си, н едељко, у испребијаном телу остао доследан својих \nречи. д остојни наследниче а постолâ, не само речју и духом, \nнего и живим приношењем себе на жртву. Ми, пак, захваљујући \nзбог тога Богу који ти је даровао такву снагу, с љубављу кличемо: \nАлилуја!\nИКОС 6\nПрелепи градски паркови, шуме и потоци постадоше тајне \nгробнице противника безбожне идеологије. з а нас који славимо \nспомен ваш, они су кивоти светих моштију ваших, новомученици \nсрпски, београдски и раковички. в ама у част запојмо:\n\n83свеШТеноМУЧ еник н едеЉко сТрели Чић\nрадуј се, правдољубиви оче са страдалим \n Милошем и иреном,\nрадуј се, пастиру и лекару са с теваном, александром \n и Павлом,\nрадуј се, градитељу цркве раковичке са а лексом, \n николом и Петром,\nрадуј се, Христов војниче са д есимиром, \n Мирком и радисавом,\nрадуј се, храбри и добри наш учитељу са Благојем, \n јосифом и александром,\nрадуј се, небеска светиљко са д рагољубом, \n Браниславом и Миливојем,\nРадуј се, свештеномучениче Недељко Раковички!\nКОНДАК 7\nиспод краљевског двора у л исичјем потоку, на вечној \nстражи новомученици стоје. н епријатељ српства и истинитог \nБога поби вредни народ српскога рода, јер остадоше верни краљу \nи отаџбини својој. Тај завет дадоше они још давних времена \nкада тешке битке војеваше и албанске голготе претрпеше. зато \nу славу српским новомученицима појемо песму: Алилуја!\nИКОС 7\nсветле у ноћи кандила по београдским стратиштима; то \nсу нове светиљке и заштитници града. непријатељ вере закопао \nих без трага мислећи да их више никад неће бити, па и назив \n„дивље чишћење” смисли. а ли не очистише град од верног \nрода, већ их као семе у земљу положише а да то не схватише. \nзато од свег срца узвикујмо:\nрадуј се, недељко свештеномучениче и нови \nзаштитниче града,\nрадуј се, јер се са тобом радују и твоји \nпострадали парохијани Љубомир, а лександар и лазар,\n\n84 ТроПар, кондак и акаТисТ свеШТеноМУЧ еникУ недеЉкУ раковиЧкоМ\nрадуј се, јер се скупу мученика припоји и мноштво \nбеоградских свештеника,\nрадуј се, ти који са калуђером раковичким ј анићијем \nБога славиш,\nрадуј се, са својим братом поп-Машаном \nмногонапаћеним,\nрадуј се, у насељима небеским са саслужитељима олтара,\nРадуј се, свештеномучениче Недељко Раковички!\nКОНДАК 8\nУ подруму кошутњачке школе, нове власти тамнице \nосниваху и у околним вилама иследнике постављаху. а ти, \nнедељко, велика си злостављања трпео: чупаше ти браду и лице \nудараху. Побеснела два брата с мржњом те гледаше и разне ти \nпретње упутише. а онда се около народу хваљаше, јер љубави \nнемају да би појали: Алилуја!\nИКОС 8\nданас празни затвори о зне сведоче о страдању српског \nживља, а на зидовима поруке стоје као помјаници исписани \nкрвљу светих новомученика. и сада се језа осети и глас се чује \nразјарених иследника. ј едан од њих је ј анко који стрељањима \nзна да прети, јер остави Бога и науку божанску коју учаше, \nи нечастивом с таљину се поистовети. Божанском љубављу \nподстакнути, прославимо новомученика кличући:\nрадуј се, молитвениче наш свети,\nрадуј се, утехо наша у невољама,\nрадуј се, заступниче наш у болестима,\nрадуј се, чувару наш од напада страсти,\nрадуј се, помоћниче у страдањима,\nрадуј се, заштитниче својих прославитеља,\nРадуј се, свештеномучениче Недељко Раковички!\n\n85свеШТеноМУЧ еник н едеЉко сТрели Чић\nКОНДАК 9\nзавидни људи у теби, н едељко свети, видеше претњу, \nјер си божанску снагу стекао. о д младости си се на извору \nвере у богословији напојио и као добри пастир у народ ушао, \nпроповедајући Христа Бога, а не идеологију човека – непознатог \nбога који не зна певати: Алилуја! \nИКОС 9\nУгледајући се на свога пастира и оца Патријарха варнаву, \nсветог српског мученика, одбацио си конкордат и све што је \nсветина донела. о судио си комунизам и све зло света. и данас \nслике о том времену говоре, у крвавој литији, недељко, међу \nпрвима стојиш док жандари туку и цепају ти одежде. да ли \nје то био предзнак твога страдања или шта друго, оно што је \nсигурно – чврста вера и ништа друго. з бог те вере кличемо ти:\nрадуј се, чувару с рбије и светосавља,\nрадуј се, стено непоколебива,\nрадуј се, верни водичу светоносни,\nрадуј се, јер си изобличио немоћ злобе,\nрадуј се, заштитниче од глади и помора,\nрадуј се, заступниче и посредниче удовица и сирочади,\nРадуј се, свештеномучениче Недељко Раковички!\nКОНДАК 10\nкао милосрдни свештеник својој си деци у рату помагао \nи логорашима пакете хране достављао. н епријатељи с рпства \nхтедоше да те упрљају и тебе клеветаше, а лажна сведочења \nбогомрзаца само неправедни судија прихваташе. Примаоци \nдарова ти то не заборавише, већ и данас сведоче појући: \nАлилуја!\n\n86 ТроПар, кондак и акаТисТ свеШТеноМУЧ еникУ недеЉкУ раковиЧкоМ\nИКОС 10\nБорбу за веронауку до смрти си водио и за њу живот \nположио. н е заборавише се твоје речи које шпијун о зне \nзабележи: „Бацише нам рукавицу укинувши веронауку у \nшколама, али нека знају да ће српска Црква прихватити борбу, \nкао што се петсто година са Турцима и са конкордатом борила, \nипак је веру сачувала.” з ато побожно кличемо:\nрадуј се, чувару ученика побожности,\nрадуј се, ти који тешке страсти искорењујеш,\nрадуј се, ти који си трпељиво поднео батинање,\nрадуј се, смирени и незлобиви о че,\nрадуј се, украсе свештеникâ,\nрадуј се, доброчинитељу милосрдни,\nРадуј се, свештеномучениче Недељко Раковички!\nКОНДАК 11\nо неправедном суђењу твоме сведоче лажне оптужбе \nпротив тебе, као што их ј евреји против Христа износише, \nмислећи да ће те тако посрамити и понизити. али тиме само \nтебе са Христом поистоветише и венац славе ти исплетоше, а \nто ни сами не знадоше. зато ти, свети оче, кличемо: Алилуја!\nИКОС 11\nПредивни појче који непрестано појеш славу светим \nапостолима в артоломеју и в арнави, ти који си им храм у \nраковици саградио и са верним народом у њега себе уградио. \nсада са ангелима певаш као некада са људима, на небу као на \nземљи, свештеномучениче, трисвету песму Богу, кога молиш за \nнас слабе који те призивамо и кличемо ти:\nрадуј се, трудбениче н едељко са ктиторком јеленом,\nрадуј се, саслужитељу в арнаве Патријарха, мученика,\nрадуј се, сунцем озарени на Њиви Господњој \n\n87свеШТеноМУЧ еник н едеЉко сТрели Чић\n са браћом Милованом и живком,\nрадуј се, четовођо кошутњачких новомученика са \nдрагутином, драгољубом и Браниславом,\nрадуј се, раковичка похвало са својим намученим \nстадом, савом, драгољубом и александром,\nрадуј се, јер си псалмима неућутно Бога славио,\nРадуј се, свештеномучениче Недељко Раковички!\nКОНДАК 12\nТвоје свете мошти у српској земљи леже; мучитељ \nих склонио да би нови народ створио. а ли не беше то по \nпромислу Божијем, јер је с рбин увек Христов био. з ато те је \nГоспод удостојио, богоносни мучениче, показавши нам те \nзаштитником и избавитељем од страхота, н едељко боголики, \nкоји си у ноћи стрељања клицао: Алилуја!\nИКОС 12\nжелећи да спасеш душу своју, одбацио си земаљску \nблагодат коју је безбожна власт нудила. не беше мало оних \nкоји оставише светост и мантију заменише за шињел, али ти \nси, свети, изабрао истину и пут Христов на који те родитељи и \nучитељи Цркве упутише. с тога се с тобом радујемо и величамо \nте:\nрадуј се, благословени плоде побожних родитеља,\nрадуј се, послушни учениче светих Учитеља,\nрадуј се, благословени и добри наш учитељу,\nрадуј се, силни заштитниче спасења нашега,\nрадуј се, заштитниче мале деце,\nрадуј се, јер си заједничар преславног збора \n мученикâ постао,\nРадуј се, свештеномучениче Недељко Раковички!\n\n88 ТроПар, кондак и акаТисТ свеШТеноМУЧ еникУ недеЉкУ раковиЧкоМ\nКОНДАК 13\nо, преславни и свехвални свештеномучениче н едељко! \nПрими од нас недостојних ово похвално појање које ти са \nумиљењем приносимо. Умоли Господа да сачувамо веру \nнеокрњену, да се избавимо од невоља и искушења у овом животу, \nда нас исцели од болести, да нам подари здравље душевно и \nтелесно. Моли се, свештеномучениче, да не одступимо од пута \nПравославне вере, српства и светосавља, и да будемо достојни \nсвојих славних предака који живот положише за о таџбину \nи свету Цркву. Помози да у дан с трашнога суда станемо са \nдесне стране праведног с удије и да у Царству славе кличемо: \nАлилуја!\n(Овај кондак се чита три пута.) \nИ опет се чита Икос 1, па опет Кондак 1.\nМОЛИТВА ПРВА\nо, велики страстотерпче Христов и страдалниче, \nсвештеномучениче н едељко! раковички проповедниче, добри \nсвештениче који си остао упамћен по својој ревности и љубави за \nверу Православну. Твоје прелепо појање и данас одзвања преко \nтвоје пастве, која га са жаром памти и преноси нараштајима у \nсветом раковичком храму. Градећи овај храм са својом паством, \nизградио си и себе у чврсту непоколебиву вечну икону као од \nстене саздану. светој икони твојој притичући, подвиге и чудеса \nтвоја и велико састрадавање твоје са људима славећи, молимо ти \nсе усрдно: Покажи нама грешнима и смиренима свето и моћно \nзаступништво твоје. в ерујемо да ти је в аскрсли Господ дајући \n\n\n89свеШТеноМУЧ еник н едеЉко сТрели Чић\nвенац славе дао и дар исцељења од болести, разних невоља \nи страдања, дар љубави и измирења. и сâм си нам показао \nпример великог трпљења и мученичког страдања како бисмо \nспасили душе своје од непријатеља видљивих и невидљивих. \nУмоли Господа да нам подари дух покајања и скрушености за \nгрехе наше, да нам помогне у борби са страстима и похотама, \nда нам подари дух смирења и кротости, дух братољубља и \nнезлобивости, дух ревности да угађамо Богу и да се старамо \nо спасењу ближњих. Помози свима заточенима, болеснима и \nонима који невоље и гоњења за свету веру Православну трпе. \nсједини све православне хришћане, укрепи и сачувај сву \nбраћу нашу широм света расуту, који страдају од безбожних \nмучитеља. Помози им да слободно своју веру исповедају и \nславе в аскрслог Господа без страха. о , свештеномучениче \nнедељко, молимо ти се за сав род наш српски да се уједини \nи да остане Христов, као што су наши славни преци били. \nПомози нам како се на страшном суду, гледајући у лица светих \nмученика, не бисмо постидели својих нечистих и неокајаних \nдела. Помози нам да наша вера буде јака и непоколебива, да се \nодупремо свима овоземаљским искушењима која нас нападају. \nУмоли Господа да будемо једно у Христу и да извршимо дату \nзаповест: да љубимо једни друге. к ао што си на чудесан начин \nсвоје страдање и мучеништво објавио, тако и сада помози нама \nкоји ти усрдно вапијемо. Буди нам помоћник и покровитељ на \nпуту спасења да се твојим молитвама удостојимо и да у овом \nи будућем веку прослављамо у Тројици слављенога Бога, о ца, \nсина и светога духа, сада и увек и у векове векова. а мин.\n\n90 ТроПар, кондак и акаТисТ свеШТеноМУЧ еникУ недеЉкУ раковиЧкоМ\nМОЛИТВА ДРУГА\nо, предивни мучениче и страдалниче за веру Христову, \nна чудесан начин си нам открио своје страдање. о д мучитеља \nкоји се хвалише, знамо да си велика мучења и понижења \nпретрпео зато што си за Христа ревновао и што се гонитељу \nниси поклонио, већ га црвеном аждајом назвао. с астрадавао \nси са својом паством која је од истог богомрсца мучена, \nпонижавана, стрељана и на нељудски начин покопана без \nобележја и молитве. зато, мучениче и Христов војниче, сачувај \nнас од греха разврата и братоубистава која се намножише у \nсвету. Помози да сагледамо своје слабости и грехе, да се кроз \nпокајање вратимо путу спасења који води у вечни живот. \nМолимо твоје заступништво пред в аскрслим Христом да се \nспасимо и да сачувамо своју душу од пропасти и вечних мука. \nБолести наше исцели, телесне и духовне, које су и настале \nуслед нашег греха. Упиши нас у свој помјаник и не престај \nнас помињати на н ебеској л итургији, коју као ревносни \nсвештенослужитељ саслужујеш Господу. Погледај на све \nоне који пате и тугују, заточенике у затворима и болесне у \nболницама и све којима треба твоја помоћ и заступништво. \nПомози нам да сачувамо чисто срце од нечистих мисли и дела и \nбуди нам помоћник на страшном суду Христовом. непрестано \nсе моли за нас са Пресветом владичицом нашом Богородицом \nи са свима светима. а мин. \nЗа очување вере Православне и стрпљиво подношење невоља.\n\n91свеШТеноМУЧ еник н едеЉко сТрели Чић\nБлагословом Његове Светости Патријарха српског Г. Г. Иринеја, \nакатист, тропар, кондак и молитве Свештеномученику Недељку \nРаковичком, спевао ђакон Александар Аздејковић, уз aпостолски \nпост – лета Господњег 2017, поводом 110 година од рођења (1907) \nСвештеномученика Недељка Стреличића и 72 године од његовог \nстрадања (1945).\n\n92 ТроПар, кондак и акаТисТ свеШТеноМУЧ еникУ недеЉкУ раковиЧкоМ\n\n\nДОКУМЕНТИ И ФОТОГРАФИЈЕ \n\n\n\n95свеШТеноМУЧ еник н едеЉко сТрели Чић\nРешење команде XII одељка града Београда о \nпопису имовине манастира Раковица \n(Архив ЦO Раковица)\n\n96 докУМенТи и ФоТоГраФије \nОдлука Патријарха Гаврила о привременом постављању \nновоизабраног пароха бечког Недељка Стреличића на \nкнежевачку парохију\n(Приватна архива Г орана Недељковића)\n\n97свеШТеноМУЧ еник н едеЉко сТрели Чић\nКњига Вишег војног суда I Армије за 1945. годину \n(Војни архив)\n\n98 докУМенТи и ФоТоГраФије \nСписак окривљеника осуђених на смрт, \nВишег војног суда југословенске армије\n(Војни архив)\n\n99свеШТеноМУЧ еник н едеЉко сТрели Чић\nПодаци осуђеног лица Одељења унутрашњих послова \n(Војни архив) \n\n100 докУМенТи и ФоТоГраФије \nПресуда Вишег војног суда југословенске армије \nсвештенику Недељку Стреличићу \n(Војни архив)\n\n101свеШТеноМУЧ еник н едеЉко сТрели Чић\nИзјава Драгољуба Алексића из Раковице\n(Војни архив) \n\n102 докУМенТи и ФоТоГраФије \nИзјава Момчила Бенића из Раковице\n(Војни архив)\n\n103свеШТеноМУЧ еник н едеЉко сТрели Чић\nИзјава Николе Митића из Раковице\n(Војни архив)\nПисмо оцу Недељку упућено од свештеника и пријатеља Машана \nПетровића, пароха у Великој Моштаници, страдалог \nод Озне, 8. новембра 1944. године \n(Архив ЦO Раковица) \n\n104 докУМенТи и ФоТоГраФије \nПозив НОО у Раковици за одржавање свечаног помена \nпалим борцима НОВ и ПОЈ-а у Храму Светих апостола \nВартоломеја и Варнаве у Раковици\n(Архив ЦO Раковица)\n\n105свеШТеноМУЧ еник н едеЉко сТрели Чић\nОпомена старешини манастира Раковица да се више не помиње \nкраљ и његов дом на богослужењима, упућује НОО Ресник \n(Архив ЦО Раковица)\n\n106 докУМенТи и ФоТоГраФије \nПравоснажно решење Вишег суда у Београду о рехабилитацији \nсвештеника Недељка Стреличића, прва страна \n(Архив ЦО Раковица) \n\n107свеШТеноМУЧ еник н едеЉко сТрели Чић\nНедељко Стреличић, ученик богословије у Призрену, 1929. година\n(Приватна архива Бранислава Аџића)\n\n108 докУМенТи и ФоТоГраФије \nПолеђина фотографије \nНедељко Стреличић, ученик богословије у Призрену, 1929. година \n(Приватна архива Бранислава Аџића)\n\n109свеШТеноМУЧ еник н едеЉко сТрели Чић\nНедељко Стреличић и Бранислава Гвоздић, на веридби 1929. године \n(Приватна архива Бранислава Аџића)\nПолеђина фотографије\n(Приватна архива Бранислава Аџића)\n\n110 докУМенТи и ФоТоГраФије \nЗагорка и Милош Стреличић \n(Приватна архива Надице Љубарски)\nСвештеник Недељко Стреличић 1932. године\n(Приватна архива Бранислава Аџића)\n\n111свеШТеноМУЧ еник н едеЉко сТрели Чић\nСвештеник Недељко са супругом Браниславом \nи кћерком Љубицом 1932. године у Приштини \n(Приватна архива Бранислава Аџића)\n\n\n112 докУМенТи и ФоТоГраФије \nПолеђина фотографије, свештеник Недељко са супругом \nБраниславом и кћерком Љубицом 1932. године у Приштини\n(Приватна архива Бранислава Аџића)\n\n\n113свеШТеноМУЧ еник н едеЉко сТрели Чић\n Свештеник Недељко са супругом \nБраниславом и кћеркама Надеждом и Загорком, испред Храма у Раковици\n(Приватна архива Бранислава Аџића)\n\n114 докУМенТи и ФоТоГраФије \nПопадија Бранислава са кћеркама \nНадеждом и Загорком испред парохијског дома у Раковици\n(Приватна архива Бранислава Аџића)\n\n115свеШТеноМУЧ еник н едеЉко сТрели Чић\nНедељко и Бранислава Стреличић \n(Приватна архива Александра Аздејковића)\nОсвећење Спомен-бележја страдалом раковичком \nсвештенику и парохијанима 24. јуна 2014. године \n(Приватна архива Александра Аздејковића)\n\n116 докУМенТи и ФоТоГраФије \nПатријарх Варнава, духовни отац и велики \nпријатељ свештеника Недељка Стреличића\n(Архив ЦО Раковица)\n\n117свеШТеноМУЧ еник н едеЉко сТрели Чић „Крвава литија”, 19. јул 1937. године, први слева свештеник Недељко Стреличић\n(srpska-pravoslavna-crkva.blogspot.com)\n\n\n118 докУМенТи и ФоТоГраФије \nПризор из „Крваве литије” у Улици Кнез Михаиловој\n(srpska-pravoslavna-crkva.blogspot.com)\nЕпископ шабачки Симеон, претучен од жандара у „Крвавој литији”\n(srpska-pravoslavna-crkva.blogspot.com)\n\n119свеШТеноМУЧ еник н едеЉко сТрели Чић\n Освећење Храма Светих апостола Вартоломеја и Варнаве у Раковици, 24. јуна 1939. године\n(Архив ЦО Раковица)\n\n120 докУМенТи и ФоТоГраФије \nХрам Светих апостола Вартоломеја и Варнаве у Раковици\n(Архив ЦО Раковица)\n\n121свеШТеноМУЧ еник н едеЉко сТрели Чић\nХрам и парохијски дом у Раковици\n(Архив ЦО Раковица)\nУнутрашњост Храма у Раковици 1970-их година\n(Архив ЦО Раковица)\n\n122 докУМенТи и ФоТоГраФије \nЛичне ствари оца Недељка на изложби „У име народа” 2014. године\n(Приватна архива Александра Аздејковића) \n\n123свеШТеноМУЧ еник н едеЉко сТрели Чић\n Храм Светих апостола Вартоломеја и Варнаве у Раковици 2019. године\n(Приватна архива Александра Аздејковића)\n\n124 докУМенТи и ФоТоГраФије \nЊегова Светост Патријарх Иринеј освећује Спомен-обележје \nстрадалом раковичком свештенику Недењку Стреличићу и \nпарохијанима 24. јуна 2014. године \n(Приватна архива Александра Аздејковића)\nГлавни извор комунистичких превара налази се у безбожништву, \nу материјалистичком разумевању самога човека, света и \nживота уопште. Њихова „наука” нема рачуна да појединци, да \nдруштво, народ и човечанство, да сви живе уредним, моралним \nи богоугодним животом. Неће они то. Њима није потребна \nИстина. Неће они Бога. Њима је потребна лаж.\nПатријарх српски варнава\nиз беседе о Божићу 1936. године\n\n\nскраћениЦе\n\n\n\n127свеШТеноМУЧ еник н едеЉко сТрели Чић\nаеМ – архиепископ и митрополит\nас – архијерејски синод\nаФж – антифашистички фронт жена\nавној – антифашистичко веће народног ослобођења \nјугославије\nБиа – Безбедносно-информативна агенција\nва – војни архив\nдк – државна комисија за утврђивање злочина \nокупатора и њихових помагача\nдМ – драгољуб Михаиловић (коришћено као \nскраћеница за покрет) \nја – југословенска армија\nјвуо – југословенска војска у отаџбини\nјна – југословенска народна армија\nјноФ – југословенски народноослободилачки фронт\nјнП зБор – југословенски народни покрет з Бор \n(здружена борбена организација рада)\nјрз – југословенска радикална заједница\nкПј – комунистичка партија ј угославије\nкној – корпус народне одбране југославије\nкос – контраобавештајна служба\nМно – Месни народни орбор\nноБ – народноослободилачка борба\nноП – народноослободилачки покрет\nноФ – народни фронт југославије\nнов и Пој – народноослободилачка војска и \nПартизански одреди ј угославије\nнор – народноослободилачки рат\nновј – народноослободилачка војска југославије\nноП – народноослободилачки покрет\nнквд – народный комиссариат внутренних дел (срп. \nнародни комесаријат унутрашњих послова)\nЊкв – Његово краљевско височанство\nозна – одељење за заштиту народа\nсдБ – служба државне безбедности\nсдк – српски добровољачки корпус\n\n128 скраћениЦе\nсдс – српска државна стража\nској – савез комунистичке омладине ј угославије\nсно – срески народни одбор \nсој – савез омладине ј угославије\nсПЦ – српска Православна Црква\nсПЦо – српска Православна Црквена општина\nссој – савез социјалистичке омладине ј угославије\nсУБнор – савез удружења бораца н ародноослободилачког \nрата\nсФрј – социјалистичка Федеративна р епублика \nјугославија\nУГБ – Управа града Београда\nУдБа – Управа државне безбедности \nФнрј – Федеративна народна република југославија\nЦк кПј – Централни комитет комунистичке партије \nјугославије\nЦо – Црквена општина\n\nБиБлиоГраФија\n\nБиБлиоГраФија\n\n131свеШТеноМУЧ еник н едеЉко сТрели Чић\nархив Црквене општине р аковица при Храму с ветих апостола \nвартоломеја и варнаве у раковици.\n• летопис Храма с ветих апостола в артоломеја и в арнаве у \nраковици од 1937. до 1945. године.\n• описни лист недељка стреличића, Бранислава стреличић \n1961. година.\n• записник седница Црквене општине р аковица при храму \nсветих апостола в артоломеја и в арнаве у р аковици од \n1935.\n• Парохијска акта, фасцикле за: 1940, 1942, 1943, 1944, 1946, \n1947. и 1951. годину.\n• Црквено-општинска акта, фасцикле за: 1937, 1938, 1944, \n1945, 1947. и 1965. годину. \n• Црквено-општинска акта, р ехабилитација с вештеника \n• недељка стреличића, фасцикла, 2013–2018. године.\nархив комисије за тајне гробнице стрељаних 1944-45.\n• Грађа прикупљена из приватних архива\nвојни архив\n• војни суд Београд 1945, судски депо.\nисторијски архив Београда\n• окружни народни одбор округа београдског 1944-1947.\nПриватна архива Горана недељковића\nПриватна архива димитрија андрејевића\nПриватна архива јелице кокић кежманец\nПриватна архива надице Љубарски\nПриватна архива надежде д идић лонткијевић\nПриватна архива Бранислава а џића\nПриватна архива ђакона а лександра аздејковића \n• дневник о раду на проналажењу информација о \nстрадалом свештенику недељку стреличићу.\n• извештај Његовој с ветости Патријарху и ринеју о \nстрадању раковичког свештеника недељка стреличића, \nза 2012 и 2013. годину.\n\n132 БиБлиоГраФија\n• Проповед на парастосу свештеномученику н едељку \nстреличићу.\n• сведочење верославе даниловић из кошутњака, 6. маја \n1996. године.\n• сведочење др вере лавице, лекара у пензији из р аковице, \n19. децембра 2012. године.\n• сведочење софије јолић, професора у пензији са \nканаревог брда, 31. јануара 2014. године.\n• сведочење надежде лонткијевић из Београда, 27. маја \n2014, 20. јануара 2015. и 17. фебруара 2018. године.\n• сведочење десанке величковић са Миљаковца, 8. \nсептембра 2014. године. \n• сведочење славице ћосић из раковице, 19. јула 2014. \nгодине.\n• сведочење Милана с имића свештеника са Умке, 8. маја \n2014. године.\n• сведочење Бранислава ж ивића из Београда, 17. октобра \n2014. године.\n• сведочење Марије илић из Београда, 18. новембра 2015. \nгодине.\n• сведочење слободана Ђорђевића из кошутњака, 7. \nновембра 2016. године и 5. октобра 2017. године.\n• сведочење димитрија а ндрејевића из р аковице, 23. јула \n2018. године.\n• сведочење јелице кокић кежманец из раковице, 14. \nсептембра 2018. године.\n• сведочење надице Љубарски, професора са н овог \nБеограда, 5. октобра 2018. године.\n• сведочење Бранислава а џића из Београда, 23. октобра \n2018. године.\n• сведочење Петране стрелице, судије у пензији из \nБеограда, 6. новембра 2018. године.\n• сведочење Марије јовановић, правника у пензији из \nкошутњака, 30. марта 2019. године.\n \n\n133свеШТеноМУЧ еник н едеЉко сТрели Чић\nЛИТЕРАТ У РА\n• Цветковић с., Између српа и чекића, репресија 1944–1953 , \nБеоград: и нститут за савремену историју, 2006.\n• Цветковић с., Годишњи извештај, издање Државна \nкомисија за тајне гробнице убијених после 12. септембра \n1944, Београд: и нститут за савремену историју, 2007.\n• Медаковић д., Ефемерис III, Београд 1997.\n• јовић Б. с., Утамничена Црква, страдање свештенства \nСрпске Православне Цркве од 1945. до 1985. године, \nчетврто допуњено издање, Београд: к њижевно друштво \nсвети сава, 2007.\n• аздејковић а., Голгота раковичке парохије, страдање \nсвештеника и парохијана од октобра 1944. до марта 1945. \nгодине, Београд: Бернар, 2014.\n• аздејковић а., Свети свештеномученик Недељко \nРаковички: Житије и акатист, Београд: Храм с ветих \nапостола вартоломеја и варнаве, 2017.\n• никитовић а., Манастир Рајиновац, Бегаљица, 1999, 16.\nЕЛЕКТРОНСКИ ИЗВОРИ\n• Божић Б., Злочини комуниста–Сведочење Мије \nПетровића, ПоГледи, http://www.pogledi.rs/masovn\n-grobnice-na-avali/ 24. 4. 2014. година.\nШТАМПА\n• Матић Б., Позвони и пуцај – операција Београдске Црне \nтачке, наши јубилеји, дУГа, 439 (1990) 39–40.\n• Трешњић М. (мајор озне у пензији), О, слободо, \nколико је злочина почињено у твоје име?, Херетикус 1 \n(2007) 316, (интервју).\n\n\n\nCIP - каталогизација у публикацији\nнародна библиотека србије, Београд\n271.222(497.11)-726:929 стреличић н.\n271.2-282.5\n271.2-534.3\nаздејковић, александар, 1974-\n свештеномученик недељко стреличић : (1907-1945) :\nжитије и акатист / александар аздејковић. - Београд :\nкњижевно друштво раковица, 2019 (Београд : Финеграф). - 134 стр. : фотогр., \nфакс. ; 22 cm\nТираж 300. - с тр. 9-13: У место предговора / ена Мирковић. - н апомене и \nбиблиографске референце уз текст.- Библиографија: стр. 129-134.\nISBN 978-86-81264-07-2\nа) стреличић, недељко (1907-1945)\nCOBISS.SR-ID 276299276
Rugăciuni · Rugăciune