Акатист светом СТЕФАНУ Бранковићу Слепом\nпразнује се 22.(09.) октобра\n\nКондак 1.\n\nТеби, изабраном светилнику Христовом, коме по злоби непријатеља би одузет очињи вид, али који си својом унутрашњом чистотом и сјајем угодио Светлости свих, Сунцу Правде, Христу Господу, упућујемо тужни вапај, ми, слепци духовни, омрачени безбројним гресима: Помози нам да прогледамо духовно, и да се од греха очистимо, како би могли радосно да ти узвикујемо:\n\nРадуј се, свети Стефане, отвори нам очи душе, да Господа угледамо!\n\nИкос 1.\n\nИ Анђели Господњи заплакаше када теби и брату твом, свети Стефане, очи сажегоше, али Бог који је у твојој души сијао као Пресветло Сунце, осветљаваше цео твој каснији крстоносни живот, и ти, мучениче и страдалче, засија јаче од звезде народу Србском, који је робовао у тами ропства. Зато ти кличемо овако:\n\nРадуј се, јер си имао Јовово трпљење!\n\nРадуј се, јер си имао Јосифову целомудреност!\n\nРадуј се, јер си имао Давидову кротост!\n\nРадуј се, Богом свевиди, иако слеп беше телесно!\n\nРадуј се, незлобиво јагње Христово!\n\nРадуј се, царевићу смерни Цара Небеског!\n\nРадуј се, светитељу који си светитеље изродио!\n\nРадуј се, Богом благословено дрво доброга плода!\n\nРадуј се, украсе Цркве Христове!\n\nРадуј се, свети Стефане, отвори нам очи душе, да Господа угледамо!\n\nКондак 2.\n\nТи беше рођен у страху Господњем од благочестивих родитеља, свети Стефане, у страху Господњем беше и васпитан, тако да си сав био преиспуњен Господом, коме си од малена узвикивао: Алилуја!\n\nИкос 2.\n\nКао потомак светог цара Лазара Србског, ти си, свети Стефане, у детињству слушао о славној прошлости твога народа. Уздишћи и тугујући, Бога си молио твојим невиним и чистим устима да Србија опет Васкрсне и процвета Духом Светим. Зато ти овако благодаримо:\n\nРадуј се, благословених родитеља, благословено чедо!\n\nРадуј се, јер си од малена у страху Божијем васпитан!\n\nРадуј се, јер си за велики подвиг добро одгојен!\n\nРадуј се, светом Симеону Мироточивом и светом цару Лазару подобни!\n\nРадуј се, свете породице, свети корене!\n\nРадуј се, похвало рода Србскога!\n\nРадуј се, еванђелским млеком задојени!\n\nРадуј се, Христом Господом облагодаћени!\n\nРадуј се, Духом Светим просветљени!\n\nРадуј се, свети Стефане, отвори нам очи душе, да Господа угледамо!\n\nКондак 3.\n\nСтекавши велики разум, побожност и послушност својим родитељима, свети Стефане, ти си превазилазио све своје вршњаке добротом и милошћу. Бог ти је подарио и ванредну телесну лепоту, да су многи, када би те угледали, радосно ускликнули Свемогућем Богу: Алилуја!\n\nИкос 3.\n\nАли поред те твоје телесне и умне лепоте, ти си, свети Стефане, просијао једном вишом, Небеском лепотом. Твоја воља је била беспоговорно предана вољи Божијој. Твоја чистота и верност Цркви и Вери Православној је била непоколебљива и чврста као стена. Зато ти овако узвикујемо:\n\nРадуј се, јер си стремио Вишњем свету!\n\nРадуј се, јер ти је Господ био почетак и крај!\n\nРадуј се, добра лозо винограда Господњег!\n\nРадуј се, питома маслино Христова!\n\nРадуј се, рода Србскога надо Небеска!\n\nРадуј се, у невољама чврсти ослонче!\n\nРадуј се, у часу смрти добри помоћниче!\n\nРадуј се, на Страшном Суду сигурно поуздање!\n\nРадуј се, Превечнога Бога дару Небески!\n\nРадуј се, свети Стефане, отвори нам очи душе, да Господа угледамо!\n\nКондак 4.\n\nЗбог тешких прилика за Хришћане у то време, отац твој Ђурађ, удаде своју ћерку, а твоју сестру Мару, за турског султана. Ти, свети Стефане, и твој брат Гргур, пратили сте је на том тужном и несрећном путу, и сетно Богу појали: Алилуја!\n\nИкос 4.\n\nАли зли султан задржа тебе, свети Стефане и брата твога, као таоце на турском двору. Ви сте били уз сестру вашу, тешећи је и укрепљујући у Вери Православној, тако да се она до смрти није одрекла Вере Хришћанске, нити примила безбожни ислам. Зато ти овако говоримо:\n\nРадуј се, непоколебљиви исповедниче Православне Вере!\n\nРадуј се, чувару наш небески!\n\nРадуј се, одбрано наша од сваког зла!\n\nРадуј се, утехо немоћних!\n\nРадуј се, проводниче Божије благодати!\n\nРадуј се, лекару болних!\n\nРадуј се, за веру пострадали!\n\nРадуј се, јер си за љубав према Христу био спреман и да умреш!\n\nРадуј се, свети Стефане, отвори нам очи душе, да Господа угледамо!\n\nКондак 5.\n\nИ тада, о Господе, турски великаши из зависти због вашег витештва и лепоте, свети Стефане, оптужише вас султану да оцу Ђурђу шаљете писма и одајете дворске тајне, па он даде да вас џелати ослепе. Примајући усијано гвожђе на зенице своје, на сам дан Васкрса Господњег, ви болно ускликнусте Господу: Алилуја!\n\nИкос 5.\n\nМислише злобни агарјани да ће мрак на твојим очима, бити одистински мрак и у души твојој, свети Стефане. А ти, као велики мученик Христов, све си муке храбро преболео, и сужањство у коме си био, подносио си Јововским смирењем, чекајући час кад ћеш у земљу Србску поћи. Зато ти овако појемо:\n\nРадуј се, јер си изгубивши очињи вид, очима душе свет гледао!\n\nРадуј се, јер си ђавола страшно посрамио!\n\nРадуј се, јер си за Васкрс велику жртву Христу принео!\n\nРадуј се, јер се Христос заувек уселио у твоје страдално срце!\n\nРадуј се, јер си кад те ослепљиваше појао: Христос Воскресе!\n\nРадуј се, демонске злобе истински сведоче!\n\nРадуј се, јер си очи Христу на дар принео!\n\nРадуј се, јер је Господ благословио твоју жртву!\n\nРадуј се, храбри војниче небеског цара!\n\nРадуј се, свети Стефане, отвори нам очи душе, да Господа угледамо!\n\nКондак 6.\n\nПосле неколико година, када хришћанска војска однесе победу над Турцима, султан пусти тебе, свети Стефане, и твога брата Гргура у Србију. Када вас ослепеле угледа остарели отац Ђурађ, на колена паде, и као рањени лав, болно и преболно ускликну Богу: Алилуја!\n\nИкос 6.\n\nТада вас он са сузама загрли и рече:, , Мила децо, два деспотовића, колико сте јадни и слепи, толико сте ми и сувише лепи. ” А ти, свети Стефане, Духом Светим озарен, зарадовавши се што нађе родитеље живе, утеши их у њиховој жалости и заблагодари Господу за све. Тугујући са својим родитељима, овако ти говоримо:\n\nРадуј се, у мраку света овога светла звездо!\n\nРадуј се, мучениче и исповедниче Христов!\n\nРадуј се, јер су ти и слепом сузе потекле кад си се вратио у Србију!\n\nРадуј се, небески соколе без очињег вида!\n\nРадуј се, јер си мајку и оца, иако без очију беше, срцем угледао!\n\nРадуј се, верни слуго Цара Небеског!\n\nРадуј се, јер ти је Бог дао снагу за подвиг!\n\nРадуј се, погледом душе ка Небу окренути!\n\nРадуј се, јер си страдањем стекао небројена Небеска блага!\n\nРадуј се, свети Стефане, отвори нам очи душе, да Господа угледамо!\n\nКондак 7.\n\nУбрзо твој отац Ђурађ умре, свети Стефане, и тебе поставише за деспота земље Србске. По жељи народа и по благослову петријарха Србског, ти би миропомазан у Смедереву за деспота, али свестан тешкоћа које те чекају, смирено и кротко ускликну Господу: Алилуја!\n\nИкос 7.\n\nБудући да си на Бога полагао сву наду, и од Њега добијао сву снагу, ти си, блажени Стефане, са великом мудрошћу и храброшћу у тим тешким временима успевао да сачуваш земљу и народ Србски и од Турака и од Угара, који су стално желели да је поробе. Зато ти благодарно говоримо:\n\nРадуј се, доброг оца добри сине!\n\nРадуј се, благословени пастире рода Србскога!\n\nРадуј се, јер си украсио Цркву Христову!\n\nРадуј се, страдалче због вере Христове!\n\nРадуј се, светлости наша у мраку света овога!\n\nРадуј се, јер си Христа Господа у себи увек носио!\n\nРадуј се, проводниче Божије благодати!\n\nРадуј се, јер си светлошћу Христовом преиспуњен!\n\nРадуј се, јер Сунце Христос у теби никад није залазио!\n\nРадуј се, свети Стефане, отвори нам очи душе, да Господа угледамо!\n\nКондак 8.\n\nАли не дуго потом, злобом разних непријатеља и домаћим издајствима, у престони град Смедерево за владара би доведен иноверни владар из Босне, а тебе, свети Стефане, поново послаше у изгнанство, И ти опет и опет ускликну Господу: Алилуја!\n\nИкос 8.\n\nПосле много лутања по туђим земљама, ти се, свети Стефане обрете у Албанији код неких рођака. Ту те као праведника и страдалника Бог утеши, давши ти за супругу благочестиву и побожну девојку Ангелину, ћерку албанског великаша. И Господ благослови тај брак, давши вам и два сина, која се уписаше у светитеље Божије по смрти својој. Зато ти овако појемо:\n\nРадуј се, дивни цвете народа Србскога!\n\nРадуј се, јер си трулежно оставио да би се у Небеско уселио!\n\nРадуј се, наследниче апостола!\n\nРадуј се, ризницо Небеских дарова!\n\nРадуј се, јер си ђаволе немоћним учинио!\n\nРадуј се, дародавче многих блага Небеских!\n\nРадуј се, светла зрако Сунца Правде!\n\nРадуј се, јер си стекао крила многих добродетељи!\n\nРадуј се, утврђење Вере Православне!\n\nРадуј се, свети Стефане, отвори нам очи душе, да Господа угледамо!\n\nКондак 9.\n\nЗбог сиромаштва и немаштине, али и сталне опасности од Турака, ти, блажени Стефане, одведе жену твоју Ангелину и децу у град Београд у западној Италији, код твоје сестре Катарине. Ту, у туђини, далеко од земље Србске, ви сложно узносисте Господу благочестиве уздахе: Алилуја!\n\nИкос 9.\n\nИ Анђели Господњи стајаху задивљени пред ревношћу твојом и чврстином Вере Православне, свети Стефане. Јер иако си живео међу иноверним латинима, ти си одлазио у православни храм на Свету Литургију, без страха, да Богу узносиш похвале и молбе за цео народ Србски, који је патио под туђином. Зато ти са благодарношћу узносимо овакве похвале:\n\nРадуј се, Бога у Светој Тројици истински исповедниче!\n\nРадуј се, чувару чистоте Православне Вере!\n\nРадуј се, добри учитељу твоје благочестиве деце!\n\nРадуј се, свети оче, светих синова!\n\nРадуј се, мученицима подобни!\n\nРадуј се, молитвениче за душе наше!\n\nРадуј се, јер се насалђујеш Небеским красотама!\n\nРадуј се, јер озарујеш све крајеве земље Србске!\n\nРадуј се, јер веселиш срца оних који те поштују!\n\nРадуј се, свети Стефане, отвори нам очи душе, да Господа угледамо!\n\nКондак 10.\n\nПрошавши мученички свој земни живот, добро одгојивши децу са својом верном супругом Ангелином, ти се, свети Стефане, приближи кончини својој, па мирно предаде душу Господу, коме си целог живота певао: Алилуја!\n\nИкос 10.\n\nНе дуго времена после тога, на твом гробу се појави чудесна светлост, да су неки лопови мислили да га опљачкају. Али кад гроб би отворен, о Свемилостиви Господе, твоје тело, свети Стефане, се нађе нетрулежно и миомирисно. Господ је тако прославио твој мученички живот; светлошћу и даром чудотворства, јер се многи исцелише силом која је излазила из твог нетрулежног тела. Зато ти овако кличемо:\n\nРадуј се, јер си без роптања Крст свој претешки носио!\n\nРадуј се, јер си Небеском светлошћу просветљен!\n\nРадуј се, јер многи слепи тобом прогледаху!\n\nРадуј се, јер Господ чудесно пројави твоје свете мошти!\n\nРадуј се, јер је диван Бог у светима Својим!\n\nРадуј се, јер мирис твојих моштију Бога показиваше!\n\nРадуј се, јер нас од пакла избављаш!\n\nРадуј се, јер Бога молиш да се смилује на нас!\n\nРадуј се, добри наш оче и утешитељу!\n\nРадуј се, свети Стефане, отвори нам очи душе, да Господа угледамо!\n\nКондак 11.\n\nТвоја блажена супруга Ангелина, свети Стефане, са синовима вашим се пресели у земљу Србску, у град Купиново на Сави, и са собом понесе твоје свете мошти, ставивши их у цркву светог Луке, а благоверни народ Србски када их угледа, благодарно ускликну Господу: Алилуја!\n\nИкос 11.\n\nСа сузама приђе твојим целебним моштима нека жена, свети Стефане, носећи своје чедо раслабљено и у грозници, и када их са дубоком вером целиваше, дете њено постаде здраво. А она се врати дому своме, славећи тебе, великог угодника Божијег. Славимо те и ми и овако величамо:\n\nРадуј се, јер мошти твоје чудесно умирише узбуркану реку када беху доношене у Срем!\n\nРадуј се, јер куда оне прођоше, Небо замириса!\n\nРадуј се, јер их је благоверни народ са сузама дочекао!\n\nРадуј се, јер их свети Лука благочестно у своме храму прими!\n\nРадуј се, јер многи помоћ од тебе добише!\n\nРадуј се, јер многи са надом преко тебе слободу од Бога тражише!\n\nРадуј се, путовођо наш ка Царству Небеском!\n\nРадуј се, јер си даровима чудесних исцељења обогаћен!\n\nРадуј се, добри пастиру Србскога рода!\n\nРадуј се, свети Стефане, отвори нам очи душе, да Господа угледамо!\n\nКондак 12.\n\nКада се супруга твоја Ангелина и син Максим преселише у Влашку, понесоше и твоје мошти, свети Стефане. Вративши се поново у Срем, они подигоше манастир Крушедол, и у њега их благочестно положише на велику радост народа Србског, који радосно запева Господу: Алилуја!\n\nИкос 12.\n\nИ многа се исцељења догодише над твојим моштима, свети Стефане, али се и многа душа пред њима оснажи у Вери Православној, док их безбожни и побеснели Турци не спалише заједно са осталим моштима твојих светих Бранковића. Међутим, ипак једно твоје стопало остаде и до данас, да нам буде као Небески благослов до свршетка Века. Зато те величамо и хвалимо овако:\n\nРадуј се, чврсти бедеме Православља!\n\nРадуј се, целебниче болних и немоћних!\n\nРадуј се, лекару душа и тела наших!\n\nРадуј се, прослављени и на Небу и на Земљи!\n\nРадуј се, јер са Анђелима Бога гледаш!\n\nРадуј се, јер те је као и многострадалног Јова Господ благочестно за трпљење наградио!\n\nРадуј се, ризницо Недеских дарова!\n\nРадуј се, свете породице Бранковића свети корене!\n\nРадуј се, Небески деспоте манастира Крушедола!\n\nРадуј се, свети Стефане, отвори нам очи душе, да Господа угледамо!\n\nКондак 13.\n\nО, свети Стефане, многострадалче, Јову подобни, прими ову недостојну молитву нашу, и по слободи коју си стекао код Господа, помози нам, да прогледамо у мраку греха, како би покајањем душу очистили, и добивши опроштај грехова, молитвама твојим, сверадосно ускликнули Господу: Алилуја!\n\n(Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1.)\n\nИкос 1.\n\nИ Анђели Господњи заплакаше када теби и брату твом, свети Стефане, очи сажегоше, али Бог који је у твојој души сијао као Пресветло Сунце, осветљаваше цео твој каснији крстоносни живот, и ти, мучениче и страдалче, засија јаче од звезде народу Србском, који је робовао у тами ропства. Зато ти кличемо овако:\n\nРадуј се, јер си имао Јовово трпљење!\n\nРадуј се, јер си имао Јосифову целомудреност!\n\nРадуј се, јер си имао Давидову кротост!\n\nРадуј се, Богом свевиди, иако слеп беше телесно!\n\nРадуј се, незлобиво јагње Христово!\n\nРадуј се, царевићу смерни Цара Небеског!\n\nРадуј се, светитељу који си светитеље изродио!\n\nРадуј се, Богом благословено дрво доброга плода!\n\nРадуј се, украсе Цркве Христове!\n\nРадуј се, свети Стефане, отвори нам очи душе, да Господа угледамо!\n\nКондак 1.\n\nТеби, изабраном светилнику Христовом, коме по злоби непријатеља би одузет очињи вид, али који си својом унутрашњом чистотом и сјајем угодио Светлости свих, Сунцу Правде, Христу Господу, упућујемо тужни вапај, ми, слепци духовни, омрачени безбројним гресима: Помози нам да прогледамо духовно, и да се од греха очистимо, како би могли радосно да ти узвикујемо:\n\nРадуј се, свети Стефане, отвори нам очи душе, да Господа угледамо!\n\nМ олитва светом СТЕФАНУ Бранковићу Слепом\n\nО, свети Стефане, мучениче и исповедниче Христов, свети оче светих синова Максима и Јована, и свети мужу свете супруге Ангелине, ти си као многострадални и праведни Јов на Земљи многе муке поднео, по зависти демонској, али си захваљујући Божијој благодати победио све непријатеље спасења и постао Христов светитељ. Јер ти, иако очију телесних од младости ниси имао, боље си видео суштину ствари, него они који су очима свет гледали. А тек ми данас на крају света, пуни силе и бестидности, који мислимо да све можемо без Бога да учинимо у животу, нисмо ни свесни колики смо слепци, колико ништа не видимо. Јер шта неком вреди ако и цео свет види, а грех свој не види, онда је он највећи слепац у мраку света овог. А ми смо баш управо такви, јер не видимо ниједан свој грех, ниједну прљавштину душе своје. И што је још горе, уопште нас због тога није нимало страх. Колико је безумље грех у нама породио, кад нас страх није, о свети Стефане, због неизбројног безакоња нашег, кад се ни Бога не бојимо, ни људи не стидимо! Колико је то наше слепило, колики мрак у души нашој, да смо слични ђаволима постали!\n\nАвај, авај, помози нам, свети Стефане, док нисмо упали у најдубљу провалију пакла, из које се више нећемо моћи извући. Помози, и ако треба, нека и на наше телесне очи дође мрак заувек, само да нам душа прогледа. Нека се молитве твоје Господу излију с Неба на нас као најчистији поток планински, који ће душе наше сузама покајања прати и прати данима, месецима и годинама, како би до краја живота нашег, ту невесту Христову, душу бесмртну, коју смо добили чисту на дар крштењем, опрали и Господу поново чисту вратили. Јер ако је не убелимо и не очистимо, Господ је ни погледати неће, него ће је одбацити, као што се одежда прљава баца, тамо где је све прљаво и нечисто, у смрад пакла.\n\nО, да се то никоме од нас не би десило, да то не доживимо, нека твоје слепе, а свевиде очи, свети Стефане, по твојој великој љубави коју си у Господа стекао, точе изворе суза молитвених пред престолом Господњим, за све нас потомке твоје, како би што даље од греха бежали, као од највеће куге, и стремили ка Небеским висинама, ка Царству Вишњем, ка коме си и ти целог живота стремио. Па да милошћу Божијом, очишћени и обожени, без страха уђемо у покој Небеског блаженства и мира, у коме сви житељи, са којима си и ти, свети Стефане, светао као звезда Даница, непрестано славите Премудрог и Свемилостивог Бога Љубави и Доброте, Оца и Сина и Светога Духа, и појете вечну серафимску песму: Свет, Свет, Свет је Господ Саваот, пуни су Небо и Земља славе Твоје, од сада па до века. Амин.